Turska u klopci naoružanja

Samo od juna 2013. godine Turska je isporučila sirijskim ustanicima 47 tona oružja, javljaju turska javna glasila, pozivajući se na bazu podataka UN o međunarodnoj trgovini oružja U.N. Comtrade. Ova saznanja su izazvala reakciju, a zvanična Ankara izjavljuje, da se u Siriju isporučuju samo sačmarice i lovačko oružje.

Kao što je poznato, Turska se gotovo otvoreno, zalaže za obaranje režima Bašara Asada u Siriji i podržava ustanike u susednoj zemlji. Međutim podrška islamista isporukom oružja može se okrenuti protiv Turske.

Ovo nije prva potvrda isporuka oružja u Siriju. U Turskoj provinciji Konja privedene su tri osobe, koje su povezane sa Al Kaidom. Kod njih je zaplenjeno 250 kg materijala, koji se koriste za proizvodnju eksploziva. Kao i ministar odbrane, koji je negirao vojnu namenu materijala, tako su i uhapšeni tvrdili da ovaj materijal koriste za pranje veša. Tokom saslušanja ispostavilo se da je materijal bio predviđen za isporuku u Siriju. Ove godine u Turskoj je bilo uhapšeno ukupno 25 osoba, optuženih za prebacivanje oružja u Siriju, među kojima ima i povezanih sa Al Kaidom. Osim toga je poznato, da se na prostoru Turske nalaze baze za obuku pripadnika oružanih formacija, namenjenih za vođenje oružanih akcija na prostoru Sirije.

Do današnjeg dana Turska je zatvarala oči na slobodno kretanje radikalnih islamista preko svoje teritorije u Siriju. Međutim pre mesec dana, turski MIP je zvanično priznao, da na strani sirijske opozicije ratuju i turski građani. Direktor Centra za Bliski istok i Kavkaz Međunarodnog instituta novih država Stanislav Tarasov smatra, da nakon neuspeha evropsko-američkog pregovaračkog poduhvata, u okviru takozvanog kluba Prijatelja Sirije, Turska će ostati nasamo sa problemom oružanih sukoba kod svojih granica.

Nakon početnog nastupa u svojstvu apostola demokratije sa zahtevom obaranja autoritarnog režima u Siriji, Turska je iz prvih redova prešla na začelje. Definitivno je bila istisnuta iz političkog procesa, jer je osnovni sporazum postignut između Amerike i Rusije. I sada ona mora da sanira posledice neuspeha svoje politike.

Eskalacija sukoba preti destabilizacijom kako Turskoj, tako i drugim susednim zemljama, smatra ekspert.

Oružani sukobi se odvijaju neposredno kod granica Turske, osim toga ovi pogranični delovi teritorije periodično su izloženi minobacačkoj i artiljerisjkoj vatri. Dok je ranije Ankara optuživala u tome Damask, sada se prema oceni zapadnih posmatrača, radi o pokušaju radikalnih islamističkih grupacija da prošire front svoje borbe i da uvuku Tursku u oružane sukobe, da bi na taj način postigli da turska vojska počne invaziju na Siriju. Eskalacija sukoba može uvući u sukob susedne zemlje – Irak i Iran.

O tome, da će se pomoć ustanicima, posebno islamističke struje, okrenuti protiv same Turske, govori profesor Instituta međunarodne privrede i međunarodnih odnosa Viktor Nadein-Rajevski.

Što se isporuka tiče, mi vidimo samo vrh ledenog brega. Nema sumnje da su isporuke bile znatno veće. Sačmarice, koje je za lov isporučivala Turska, – to su bajke. Jer tamo već nema prostora za lov, osim na političke protivnike. To je opasna pojava, posebno za Tursku. Mešanje u unutarsirijski sukob pokrenulo je one unutrašnje političke snage u Turskoj i one slojeve stanovništva, koji su ranije bile pritegnute. Na primer, turski aleviti, koji su u srodstvu sa sirijskim alevitima.

Osima alevita, mogu se podići Kurdi, koji su uvučeni u događaje u Siriji. Na severoistoku zemlje stanuje brojna kurdska zajednica, koja je objavila svoju autonomiju. Prema mišljenju Nadeina-Rajevskog, isporuke oružja sirijskim ustanicima – ozbiljna je pretnja, to čak preti dezintegracijom Turske.

Oružana sirijska opozicija, njen islamistički deo, veoma se drzko ponašaju na turskom prostoru. Pljačke, nasilje u pograničnim regijama postali su svakodnevnica. I to ne samo u pograničnim delovima teritorije, nego i u unutrašnjim delovima Turske. Nastala je takva situacija, u kojoj svaka podrška protivnicima Asada od strane turske vlade vodi dezintegraciji Turske, i ovo je krajnje ozbiljna pretnja.

Na taj način, pomoć opozicionim snagama u Siriji, za Tursku je mina odloženog dejstva. Ostaje nada na dogovor, koji će možda biti postignut na narednom susretu u okviru „Ženeva-2“, koji se održava 22. januara.

Ksenija Fokina

http://www.vaseljenska.com/misljenja/turska-u-klopci-naoruzanja/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *