Турска у клопци наоружања

Само од јуна 2013. године Турска је испоручила сиријским устаницима 47 тона оружја, јављају турска јавна гласила, позивајући се на базу података УН о међународној трговини оружја U.N. Comtrade. Ова сазнања су изазвала реакцију, а званична Анкара изјављује, да се у Сирију испоручују само сачмарице и ловачко оружје.

Као што је познато, Турска се готово отворено, залаже за обарање режима Башара Асада у Сирији и подржава устанике у суседној земљи. Међутим подршка исламиста испоруком оружја може се окренути против Турске.

Ово није прва потврда испорука оружја у Сирију. У Турској провинцији Коња приведене су три особе, које су повезане са Ал Каидом. Код њих је заплењено 250 кг материјала, који се користе за производњу експлозива. Као и министар одбране, који је негирао војну намену материјала, тако су и ухапшени тврдили да овај материјал користе за прање веша. Током саслушања испоставило се да је материјал био предвиђен за испоруку у Сирију. Ове године у Турској је било ухапшено укупно 25 особа, оптужених за пребацивање оружја у Сирију, међу којима има и повезаних са Ал Каидом. Осим тога је познато, да се на простору Турске налазе базе за обуку припадника оружаних формација, намењених за вођење оружаних акција на простору Сирије.

До данашњег дана Турска је затварала очи на слободно кретање радикалних исламиста преко своје територије у Сирију. Међутим пре месец дана, турски МИП је званично признао, да на страни сиријске опозиције ратују и турски грађани. Директор Центра за Блиски исток и Кавказ Међународног института нових држава Станислав Тарасов сматра, да након неуспеха европско-америчког преговарачког подухвата, у оквиру такозваног клуба Пријатеља Сирије, Турска ће остати насамо са проблемом оружаних сукоба код својих граница.

Након почетног наступа у својству апостола демократије са захтевом обарања ауторитарног режима у Сирији, Турска је из првих редова прешла на зачеље. Дефинитивно је била истиснута из политичког процеса, јер је основни споразум постигнут између Америке и Русије. И сада она мора да санира последице неуспеха своје политике.

Ескалација сукоба прети дестабилизацијом како Турској, тако и другим суседним земљама, сматра експерт.

Оружани сукоби се одвијају непосредно код граница Турске, осим тога ови погранични делови територије периодично су изложени минобацачкој и артиљерисјкој ватри. Док је раније Анкара оптуживала у томе Дамаск, сада се према оцени западних посматрача, ради о покушају радикалних исламистичких групација да прошире фронт своје борбе и да увуку Турску у оружане сукобе, да би на тај начин постигли да турска војска почне инвазију на Сирију. Ескалација сукоба може увући у сукоб суседне земље – Ирак и Иран.

О томе, да ће се помоћ устаницима, посебно исламистичке струје, окренути против саме Турске, говори професор Института међународне привреде и међународних односа Виктор Надеин-Рајевски.

Што се испорука тиче, ми видимо само врх леденог брега. Нема сумње да су испоруке биле знатно веће. Сачмарице, које је за лов испоручивала Турска, – то су бајке. Јер тамо већ нема простора за лов, осим на политичке противнике. То је опасна појава, посебно за Турску. Мешање у унутарсиријски сукоб покренуло је оне унутрашње политичке снаге у Турској и оне слојеве становништва, који су раније биле притегнуте. На пример, турски алевити, који су у сродству са сиријским алевитима.

Осима алевита, могу се подићи Курди, који су увучени у догађаје у Сирији. На североистоку земље станује бројна курдска заједница, која је објавила своју аутономију. Према мишљењу Надеина-Рајевског, испоруке оружја сиријским устаницима – озбиљна је претња, то чак прети дезинтеграцијом Турске.

Оружана сиријска опозиција, њен исламистички део, веома се дрзко понашају на турском простору. Пљачке, насиље у пограничним регијама постали су свакодневница. И то не само у пограничним деловима територије, него и у унутрашњим деловима Турске. Настала је таква ситуација, у којој свака подршка противницима Асада од стране турске владе води дезинтеграцији Турске, и ово је крајње озбиљна претња.

На тај начин, помоћ опозиционим снагама у Сирији, за Турску је мина одложеног дејства. Остаје нада на договор, који ће можда бити постигнут на наредном сусрету у оквиру „Женева-2“, који се одржава 22. јануара.

Ксенија Фокина

http://www.vaseljenska.com/misljenja/turska-u-klopci-naoruzanja/


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.