Tempirna bomba u temelju Srbije

Piše Branko Radun

Da li je osporavanje ustavnosti Statuta Vojvodine razlog za raspisivanje vanrednih izbora u severnoj srpskoj pokrajini?

Ustavni sud je nedavno ocenio da su brojne i značajne odredbe Statuta Vojvodine neustavne, odnosno, da nije reč samo o mestimičnoj neusklađenosti sa Ustavom Srbije već su, s jasnim separatističkim potencijalom, vojvođanskim vlastima Statutom preneta brojna ovlašćenja koja inače pripadaju centralnim vlastima.
Ono što su uočili svi koji su se iole ozbiljno bavili ovim pitanjem, još kada je Statut donosila vlast DS i SPS, jeste da je on neustavan. Ali tada je bila blokirana normalna javna rasprava gde bi se čuli argumenti za to, a mediji su bili lobisti vojvođanskog krila DS.

NELEGALNA VOJVOĐANSKA VLAST DS se, podsećamo, podelio još tada, i Boris Tadić nije kontrolisao Bojana Pajtića koji je radio šta je hteo. No tadašnji vrh države i nije bio spreman da spreči izglasavanje opasnog i štetnog Statuta. Pored toga, ni koalicioni partneri nisu imali ništa protiv, a neki su očigledno navijali i za radikalnije autonomaško rešenje koje bi u dva skoka vodilo ka „Vojvodina republici“.
Izuzev predstavnika Srpske pravoslavne crkve, nekolicine intelektualaca i opozicionih partija – Demokratska stranka Srbije je pred Ustavnim sudom Srbije pokrenula pitanje (ne)ustavnosti vojvođanskog statuta – javnost je uglavnom ćutke prihvatila donošenje separatističkog Statuta Vojvodine. Sramota za Srbiju, koja nije smogla snage da se odupre kao što se odupirala prilikom donošenja Ustava SFRJ iz 1974. kojim je na istovetan način rastakana zemlja i od pokrajina se pravile republike. Statut Vojvodine predstavljao je povratak na mala vrata destruktivnog titoističkog ustavnog poretka u Srbiji.

[restrictedarea] Kontrola i slabljenje Srbije se najlakše ostvaruje odvajanjem vojvođanskih Srba od onih „preko reke“. To su znali i bečki carevi, ugarska aristokratija, kominternovski boljševici, ali i hrvatski nacionalisti. Znao je i Tito, „poslednji vladar habzburškog stila“, da Srbe možeš lako kontrolisati ako ih podeliš na srbijanske, crnogorske, bosanske, vojvođanske i druge. To danas jako dobro znaju i oni centri moći što žele da pojačaju kontrolu nad Srbijom i da je oslabe do te mere da ne predstavlja više nikakav rizik po njihove strateške interese na svetski važnom balkanskom raskršću na kojem počinju i završavaju se imperijalni pohodi na druge svetove. Malo ljudi zna da je prvi projekat autonomije Vojvodine, unutar nove države posle 1918, bio zapravo projekat hrvatskih nacionalističkih krugova koji su na zaobilazan način želeli da oslabe Srbe, a da ojačaju svoje pozicije u Panoniji.
Odluka Ustavnog suda, iako zakasnela, jer za vreme vlasti DS sudije tog suda nisu smele da donesu ovakvu odluku, stvari je ipak stavila na svoje mesto. Vlast u Vojvodini je nelegitimna, pa i nelegalna jer je zasnovana na neustavnim odredbama pokrajinskog Statuta. Odluka US da se da rok od šest meseci da se Statut uskladi sa Ustavom (ili obrnuto kako misle Pajtić i Čanak) kompromisna je i daje autonomaškom vođstvu vremena da osmisli „izlaznu strategiju“.
Naravno, oni koji čine vladajuću koaliciju na republičkom nivou koriste ovu priliku da pokrenu priču o vanrednim pokrajinskim izborima. Politika je takva – interesi su neumoljivi pokretači. No, u ovom slučaju su stranački interesi u skladu sa nacionalnim – da se dođe do novih izbora na kojima bi se smenila vlast što je donela nelegalni i nelegitimni Statut, a posle toga i pokušao uskladiti taj i takav statut sa Ustavom i zdravim razumom, kome je stalo do očuvanja Srbije. Ono što treba reći jeste da je odluka Ustavnog suda dovoljna ne samo za raspisivanje pokrajinskih već i republičkih izbora, jer je reč o podrivanju države. Svi oni koji su doneli takav Statut morali bi da snose političke i druge sankcije, a neko bi i na robiji trebalo da završi, barem radi primera. [/restrictedarea]