Темпирна бомба у темељу Србије

Пише Бранко Радун

Да ли је оспоравање уставности Статута Војводине разлог за расписивање ванредних избора у северној српској покрајини?

Уставни суд је недавно оценио да су бројне и значајне одредбе Статута Војводине неуставне, односно, да није реч само о местимичној неусклађености са Уставом Србије већ су, с јасним сепаратистичким потенцијалом, војвођанским властима Статутом пренета бројна овлашћења која иначе припадају централним властима.
Оно што су уочили сви који су се иоле озбиљно бавили овим питањем, још када је Статут доносила власт ДС и СПС, јесте да је он неуставан. Али тада је била блокирана нормална јавна расправа где би се чули аргументи за то, а медији су били лобисти војвођанског крила ДС.

НЕЛЕГАЛНА ВОЈВОЂАНСКА ВЛАСТ ДС се, подсећамо, поделио још тада, и Борис Тадић није контролисао Бојана Пајтића који је радио шта је хтео. Но тадашњи врх државе и није био спреман да спречи изгласавање опасног и штетног Статута. Поред тога, ни коалициони партнери нису имали ништа против, а неки су очигледно навијали и за радикалније аутономашко решење које би у два скока водило ка „Војводина републици“.
Изузев представника Српске православне цркве, неколицине интелектуалаца и опозиционих партија – Демократска странка Србије је пред Уставним судом Србије покренула питање (не)уставности војвођанског статута – јавност је углавном ћутке прихватила доношење сепаратистичког Статута Војводине. Срамота за Србију, која није смогла снаге да се одупре као што се одупирала приликом доношења Устава СФРЈ из 1974. којим је на истоветан начин растакана земља и од покрајина се правиле републике. Статут Војводине представљао је повратак на мала врата деструктивног титоистичког уставног поретка у Србији.

[restrictedarea] Контрола и слабљење Србије се најлакше остварује одвајањем војвођанских Срба од оних „преко реке“. То су знали и бечки цареви, угарска аристократија, коминтерновски бољшевици, али и хрватски националисти. Знао је и Тито, „последњи владар хабзбуршког стила“, да Србе можеш лако контролисати ако их поделиш на србијанске, црногорске, босанске, војвођанске и друге. То данас јако добро знају и они центри моћи што желе да појачају контролу над Србијом и да је ослабе до те мере да не представља више никакав ризик по њихове стратешке интересе на светски важном балканском раскршћу на којем почињу и завршавају се империјални походи на друге светове. Мало људи зна да је први пројекат аутономије Војводине, унутар нове државе после 1918, био заправо пројекат хрватских националистичких кругова који су на заобилазан начин желели да ослабе Србе, а да ојачају своје позиције у Панонији.
Одлука Уставног суда, иако закаснела, јер за време власти ДС судије тог суда нису смеле да донесу овакву одлуку, ствари је ипак ставила на своје место. Власт у Војводини је нелегитимна, па и нелегална јер је заснована на неуставним одредбама покрајинског Статута. Одлука УС да се да рок од шест месеци да се Статут усклади са Уставом (или обрнуто како мисле Пајтић и Чанак) компромисна је и даје аутономашком вођству времена да осмисли „излазну стратегију“.
Наравно, они који чине владајућу коалицију на републичком нивоу користе ову прилику да покрену причу о ванредним покрајинским изборима. Политика је таква – интереси су неумољиви покретачи. Но, у овом случају су страначки интереси у складу са националним – да се дође до нових избора на којима би се сменила власт што је донела нелегални и нелегитимни Статут, а после тога и покушао ускладити тај и такав статут са Уставом и здравим разумом, коме је стало до очувања Србије. Оно што треба рећи јесте да је одлука Уставног суда довољна не само за расписивање покрајинских већ и републичких избора, јер је реч о подривању државе. Сви они који су донели такав Статут морали би да сносе политичке и друге санкције, а неко би и на робији требало да заврши, барем ради примера.

[/restrictedarea]