Srpkinja

Piše Nataša Jovanović

Poziv koji se ne odbija. Moje voljene, sređene i uspešne žene zovu na tradicionalno druženje. Restoran par ekselans, osam vrsta vina, uz osam vrsta jela. Zadovoljno primećujemo „filigranski rad dobrog kozmetičara“, vrlo probran nakit za tu priliku, udeljujemo jedna drugoj prednovogodišnje želje i komplimente, od zlatne ribice do zlatne kartice, grlim ih odreda, ponavljam u sebi,, da ove godine neće biti uobičajenih sporenja, neću se ljutiti, neće se doticati…
„A tebi, Srpkinjo, da poželimo da upališ one sveće u Belim Dečanima (belim naglašeno) ili bar da dodaš šibicu nekom vitezu, kažu da takvi još žive u nekim selima oko Gazimestana“. Moja priča o dečanskim svećama za koje se vezuje predanje da će ih upaliti novi oslobodioci Kosova postala je hit! Nekada su Srpkinje od integriteta sa ponosom sebi davale nadimke kako bi istakle nacionalnu pripadnost. Sveštenička kćer, Milica Stojadinović Srpkinja, danas bi zbog tog dodatka imenu sigurno bila predmet prezira nesrećne omladine koja baulja bespućem urbanih džungli, ne znajući ni gde ide, ni zašto nešto prezire. Ne zameram svojim „devojkama“. Ženu, Srpkinju, danas uglavnom vezuju za stereotip: Ona ide u crkvu, ljubi ruke sveštenicima, posti (zamislite užas!) previše je tradicionalna, trpi neukog batinaša kod kuće (koja Srpkinja još trpi?) stari (to joj je neoprostiva zamerka) ne prihvata nove civilizacijske trendove, demodirana je u svakom smislu – sve u svemu, reč je, provereno, o jurodivoj ludači.
Naravno, ništa od ovoga nije tačno. Srpkinja je žena posebnog kova. To je ona veličanstvena ličnost koja je čuvar sećanja svoga naroda, čuvar svoje dece, svojih bližnjih, kojoj je Otadžbina sveta reč, borac je bez premca koji ne očekuje nadoknadu niti nagradu, nego uvek računa na još tereta. Ali, čak i takva, naša anonimna Srpkinja uvek je savršena i na ulici i na poslu, spremna i za pozorište i za barikade, i za svečanu akademiju i za sumorne dane u borbi za preživljavanje, uvek odskače optimizmom, hrabrošću i večnom nadom u bolje. Dva veka moderne srpske istorije i jesu bili borba za veru u bolje. Uprkos nesrećama, Srpkinje su živele, borile se i ginule uverene da čine pravu stvar. Neko se setio u dvadeset prvom veku da je Milunka Savić bila heroj, ratnik, ali i humana žena, pod čijim je trošnim krovom našlo dom puno siročadi. U rovovima, pred borbu, vojnici su ponavljali njeno ime: „Slavu joj ljubim, mnogo je hrabra…“ Kasnije, kako je u svojim „Soluncima“ zabeležio Antonije Đurić, probijajući se kroz bespuća albanske golgote, dok su se promrzli i gladni sporo kretali, srpski junaci su bodrili jedni druge: „Kada može Milunka…“
Povremeno nekome padne na pamet da organizuje izložbu slika heroine iz Prvog svetskog rata, Nadežde Petrović, vrhunske umetnice i moralne gromade kojoj danas nema mesta u vreme biblijskog potopa srpske lađe. Ponekad se neko seti i fantastične Milene Pavlović Barili, Srpkinje, slikarke, umetnice, koja je obeležila početak prošlog veka. Mnoge bi nepismene „starlete“ zapanjeno otvorile silikonska usta kad bi čule da je Milena prva i jedina Srpkinja koja je bila specijalni ilustrator za nekoliko naslovnih strana i danas moćnog modnog magazina „Vog“. I nije joj u tom dalekom svetu smetalo da bude ponosna na svoju rodnu Srbiju. Naprotiv, tu činjenicu je svugde sa ponosom isticala. Srpkinja je u prošlosti nužno bila i stvaralac. Njena kreacija bila je od suštinskog značaja za opstanak domovine.
Njena deca nisu izbegla nijedan rat. Njena deca su ginula, a One su ih ispraćale stegnuta srca, ali prkosno sa „poginite, samo zadobijte“. Njena deca su bacana u hercegovačke jame. Njena deca su iz Jasenovca pisala, a ta stravična svedočanstva se čuvaju u privatnom stanu (!) jedne Srpkinje u centru Beograda, na delovima tkanine, pisma njoj: Majci. Srpkinji. Stradalnici. Njena braća i saborci, svi su barem jednom u veku stradali, ratovali, bili proganjani. Uvek iznova, ona je morala da obnovi dom i porodicu, da bude stožer, podrška i lučonoša novih vremena. Gde je danas Srpkinja? Je li ta retka vrsta izumrla? Nije. Žilava je to sorta. One koje žive od Australije do Kanade i od Amerike do Novog Zelanda ponosno stavljaju na Fejsbuk profilu fotografije svojih gibanica, velikih, masnih sarmi i bakinih kolača, sve rađeno po prastaroj porodičnoj recepturi. Prijateljica iz Klivlenda svake godine šokira Amerikanke originalnom srpskom makrobiotikom (projom i posnim kolačima, pitom od heljde…). Jer nismo mi tikva bez korena, nego božje drvce koje uvek nanovo lista i procveta, ma koliko da su ga kasapili i potkresivali. Srpkinja koja danas preživljava teret raznih kriza, tranzicija i odricanja, koja nije otišla iz svoje domovine jer nije mogla ili prosto nije htela, snalazi se kako zna i ume.
Ali, čak i u ovakvim vremenima, kad su skoro sve svetinje bačene pod noge, kad moral ne znači ništa, a novac i moć znače sve, Ona se nije predala. Ona je obrazovana, Ona pleni pažnju, Ona se prkosno nosi sa prezirom drugih… Srpkinja o kojoj je reč sanja Kosovo, inati se sa decom koja joj ukazuju na lakše puteve u životu, svojim primerom pokazuje da uvek može da zaradi, pa čak i ako veruje u nešto nadasve retko i neprihvatljivo, i da joj nisu potrebne lake pare i sumnjivi posrednici kako bi sačuvala dostojanstvo. Nije lako. I sve je teže. Što je više lakih nota i glupih sadržaja, sve je teže biti istinska Srpkinja. Pre nego će umreti, slavna srpska književnica, Isidora Sekulić, poručila je svojim bližnjima: „…Kad umrem, zamotajte me u laneni čaršav i stavite me u najjeftiniji čamov sanduk da istrunem kao čovek, za što kraće vreme.“Duh istinske Srpkinje je besmrtan. Isidora je to znala. Novi vek u kome živimo vodi u nova bespuća.
Razni liberalno-građanski licemeri koji su u svojoj propagandi Srpkinju vulgarizovali i pretvorili u fundamentalističko čudovište što samo ide u crkvu i za drugo ne zna gadno su se prevarili u proceni. Vek trajanja tog divnog, plemenitog bića nije ograničen. Kad jednom nestane naše Srpkinje, dame, intelektualke, domaćice, majke, borca, obnoviteljke i ključne figure srpskih vaskrsa, neće više biti ni Srba ni Srbije. Ali, pokazalo se, Ona je jača od svih srpskih poraza, Ona je garant večnog trijumfa. Poslednja vizantijska carica, Jelena Dragaš, Srpkinja, noć uoči pada Konstantinopolja stoji uz cara Konstantina. Tako je vekovima. Nigde nije uzmicala.

16 komentara

  1. Odlican tekst! Hvala vam na njemu! Amin!

  2. SRPKINJA -idealna majka poštovana supruga svestrana ličnost i u našem rodu mnogo cijenjena ,stub porodice.
    Kod nas u Kuče u jednu od jačih porodica ta dobra (što mi kažemo čovjek žena) živjela je sa mužem koji je bio na glasu kao dobar plemenik ali nije imao djece ,a u to vrijeme krivicu je nosila žena
    Koliko plemenita čojska ličnost te nažalost ne ostavrene majke,žaleći da tako dobar čovjek ostane bez poroda oženi na silu svog muža. Ostane da živi u toj porodici do kraja života pomažući u podizanju muževljeve djece.
    Često puta hrabrije od muškaraca, kad je Marko M. trašio da mu se kupi puška kao dječak od nepunih 15 g. jer neće više da čuva ovce nego ide da hajdukuje protiv turaka majka Borika mu je rekla ako oćeč pučku ti je otmi od turčina.
    Kad se sin jedinac vratio sa bojišta ranjen majka umjesto da bude srećna ,mnogo joj je važnije kako se pokazao na bojnom polju.
    Sa Sutjevske moj rođak umirući od neprijateljskih kuršuma poručuje recite majci i ocu da ih nisam obrukao.
    Niko nije u svijetu uzvižio ženu kao mi srbi
    A danas vrlo malo ima srba
    Gdje je žena u islamskom svijetu (mene je nezamislivo i ponižavajuće i pomisao na harem)

    • Ti nisi pop. Ni Srbin. Srbi poštuju latinicu, ali pišu ćirilicom! Popovi pogotovo! Zamislite crkvene knjige na crkvenoslovenskom ispisane latinicom!

  3. čitateljka

    Utešiste me…osokoliste me… Hvala velika !

  4. DA ZNAM PAMTIM ovaj rat bio sam tamo daleko ali SRPKINJE u svojim
    kolima sestara bile su sa svojim sestrama u Krajinama gde su kao
    krtice skupljale pomoć da pošalju gde je bilo najpotrebnije. Tvrdim
    jedan detalj kada su sestre donele odluku da skupljaju odeću za BEBE.Kolo srpskih sestara pri Hramu Svetog Save u Los Anđelosu za
    jedan dan skupilo je 17 velikih vreća lepe nove i nošene robe.
    Sve su one to platile i poslale preko naše crkve. Naše žene majke
    u emigraciji su glavni nosioci tereta opstanka nas kao Srba tamo daleko.

  5. Bravo! Divan tekst. Veličanstvena poruga slugeranjskim skorojevićama.

  6. Gospodine Vučeliću mislim da je došlo vreme da nađete prostor za Naj-SRPKINJU MILIJANU BALETIĆ,narodu treba…

    • Apelujem,,molim ,zahtevam kako god hoćete,dajte kolumnu,stranicu,pola Pečata,koliko
      god možete da nam uliva nadu i hrabrost i veru u našu
      snagu i razum,obradujte nas pisanjem hrabre i razumne
      žene novinarke Milijane Baletić.milan

  7. @ Jogurt sa burekom odlična kombinacija. Isto tako srpstvo bez prave SRPKINJE ne ide, u našem Pečatu ima mesta i za Milijanu Baletić jer smo pali do dna sa poniznim ponašanjem i klečanjem pred
    ĐELATIMA naše nacije. Ona je bila uspravna kada su se mnogi “veliki” Srbi saginjali i ponizno izvršavali sva naređenja.

  8. Zadivljena ispovešću,pričom,Milijane Baletić,počinjem verovati,da je moguće razbuditi borbeni duh naroda,verovati,da još nismo umrli.Veliki pozdrav i poštovanje,prekrasnoj duši i hrabrosti gospođe Milijane.njena unutarnja vrednost,kojom prosto zrači,ona retka snaga i lepota duha,njena požrtvovanost,da dođe do istine,čini čoveka bar za trenutak srećnim.Može se svrstati uz ostala imena heroina.Veliki je novinar,veliki čovek-Hvala joj što postoji,redak je dragulj novinarstva.Želim joj ,svu sreću ovog sveta u Novoj,2014g.
    Ustani brate Srbine,
    budi kovač svoje sudbine!
    Otvori oči,razbistri um,
    srcu i duši pokaži put
    svojoj veri dokaži brate,
    da Isus nije umro uzalud.
    Kaži rodu,kad je vreme teško,
    nije zalud za slobodu mreti.
    Okupatoru,bezdušnost ogoli,
    pokaži,kako se svoja zemlja voli.
    Ne robuj sili,sve tvoje će oteti,
    ti ćeš kao crv ponizno živeti.
    postaćeš jadan ,tako mali
    i u mukama umreti.
    Ne daj se,ne daj,brate srbine,
    naša sudbina,večna je borba,
    večna stradanja,
    sabornost naša,vera u Boga
    naša su snaga i nadanja.-Luna.

  9. Autorka prvo ne može da se izbori sa utvarama novokomponovanih EUropljana, i dobar deo teksta posvećuje objašnjenjima kako je njoj eto ipak dobro, iako je nazivaju “nebeskom ludačom”. I njen žal za 8 jela i 8 vina, filigranskim radom kozmetičara i opštom provalom zlata i glamura .. ne dostiže do pitanja: koliko dece večeras treba da zaspi gladno i u hladnom – da bi se ovi skorojevići ovde šepurili?

    Žao mi je kud Srpkinja nema ozbiljniju podlogu iz ljubavi, milosrđa, duhovnosti, vere, kulture .. onda njen tekst ne bi zvučao tako neuverljivo i propagandistički.

    • KO VIDI NEBO U VODI,TAJ VIDI I RIBE NA DRVETU!
      Milosrdni brate Srbine,cemu ovakav izliv zuci?
      Zar moramo da opoganimo sve?Majku,sestru,suprugu?
      Volim i ja Vas!

  10. U novinarstvu se, ako se dobro sećam, taj početak “osam vrsta jela, osam vrsta vina” koji je uvod u neočekivane jezičke, stilske i značenjske oblike, naziva navlačenje čitalaca. Pomislite da imate posla sa lakim štivom, kada ono…Smatram da je ovo Pečatov iskorak, jer svi od autora ovakvog lista očekujemo da piše i žalopoji nad gladnima i bez posla koji su odreda glasali i dalje podržavaju iste ljude koji su ih doveli do kazana. Ovo je moderan rukopis. Novom vremenu treba nov način pisanja. Nisu Srpkinje samo one gladne i pored kazana, nego i one po teretanama, kafićima, studentskim klubovima i aerodromima koje se ježe svog srpstva. Čini mi se da se autorka njima obratila. Konačno i njima da neko skreše u brk. Čestitam!

    • teretanama, kafićima, studentskim klubovima i aerodromima

      blago njima kad ne razmišljaju kako u proseku ne mogu svi u teretanu; te da je neophodno da se nekome iseče struja i otme stan, a da bi one stigle do aerodrooma

  11. Odlično, kao i uvek.
    Čestitam.
    I ne uzgred, nego iskreno, najiskrenije: Tebi, Nataša, posebno i potom svima u redakcije želim radostan Božić i srećnu Novu godinu!

  12. Hvala Nataši što nas je nadahnuto i toplo na tren podsetila na – nas same; i na naše uzore iz minulih vremena.
    U susret Božiću i Novoj Godini želim sve najbolje!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *