Rusija odgovara na sve izazove

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Nedopustivost izjednačavanja dobra i zla i suprotstavljanje sistemu u kojem se u ime navodne tolerancije promoviše zlo – kao apsolutna netolerancija prema dobru, predstavlja kičmu državničke filozofije Vladimira Putina

Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je deputatima i senatorima Federalnog sobranja RF godišnji izveštaj parlamentu. Ovog puta, njegova poslanica imala je posebnu težinu. Izveštaj je podnet 12. 12. 2013, na isti dan kada je pre tačno dve decenije na referendumu usvojen Ustav Ruske Federacije. Takođe, taj datum označava i 20-godišnjicu osnivanja samog parlamenta. Međutim, Putin se nije osvrtao unazad, već je postavio strateške ciljeve i prioritete – za decenije koje predstoje. Mnoge njegove poruke upućene su čitavom svetu.

 

DANI VELIKIH ODLUKA Prvo, niko ne može vojno da nadjača Rusiju. Drugo, ona će dosledno braniti međunarodno pravo i biti oslonac onim narodima koji dele ove vrednosti i traže podršku. I, treće, nedopustivo je izjednačavanje dobra i zla. Upravo poslednji stav predstavlja kičmu čitavog političkog delovanja i državničke filozofije Putina – da izjednačavanje direktno suprotstavljenih vrednosti, u ime navodne tolerancije, predstavlja nedopustivo davanje legitimiteta, odnosno promociju zla kao manifestacije totalne negacije i netolerancije prema dobru.

Ruski predsednik ukazao je da je u toku odlučujuća etapa pripreme sporazuma o Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAU) čije će usaglašavanje, između Rusije, Belorusije i Kazahstana, biti završeno do 1. maja 2014. kada će biti upućeno na usvajanje nacionalnim parlamentima. Putin je naglasio da radne grupe već prave „mape puta“ za pristupanje Carinskoj uniji Kirgizije i Jermenije, što je pretposlednji korak ka punopravnom članstvu u EAU. „Siguran sam da će realna dostignuća evroazijske integracije samo povećati interesovanje drugih naših suseda, uključujući i ukrajinske partnere. Nikome ništa ne namećemo. Naš integracioni projekat zasnovan je na ravnopravnosti, na realnim ekonomskim interesima“, podvukao je ruski lider, naglašavajući da će Moskva biti dosledna u razvoju evroazijskog procesa.

[restrictedarea]

Ruski lider je podvukao da je počeo da raste životni vek Rusa, sa jedne strane, a sa druge, da opada smrtnost od srčanih i niza drugih oboljenja. Usled ovih pozitivnih tendencija, očekuje se da se u narednih 5-6 godina broj učenika u ruskim školama poveća čak za milion! Prema zvaničnim podacima, u periodu od januara do oktobra ove godine, u Rusiji je prvi put od 1991. godine zabeležen pozitivan prirodni priraštaj, a natalitet je viši od mortaliteta u skoro polovini od 83 republike i pokrajine.

Govoreći o ekonomiji, Putin je označio nekoliko važnih stvari, istakavši da su razlozi izvesnog zastoja unutrašnji, a ne spoljni. Rusija je po obimu BDP-a izbila na peto mesto u svetu (SSSR je bio drugi) ali i dalje kaska za najrazvijenijim zemljama po produktivnosti rada, upozorio je Putin i obećao da će taj jaz biti premošćen forsiranim tempom. Zatražio je da se na zakonski način oporezuju kompanije registrovane u ofšor zonama  koje posluju u Rusiji. „Ako želite u ofšor, izvolite. Ali novac ostaje ovde“, poručio je Putin. Isto tako, kompanije registrovane izvan ruske jurisdikcije neće moći više da koriste podršku iz državnog budžeta a biće im zabranjeno da sklapaju poslove sa državnim strukturama. „Ako želiš olakšice, državnu podršku i profit, radeći u Rusiji, registruj se u Rusiji“, formulisao je Putin.

Drugim rečima, nakon što je uspešno okončana prva faza suverenizacije Rusije – kada su razjureni agenti inostranih vlada iz civilnog sektora – na red je došao isti proces u sferi ekonomije. Ovaj rez može biti bolan i riskantan, ali je Rusija obezbedila dovoljno podsticaja za inostrane investitore koji su vođeni interesima profita. Takođe, kako proizlazi iz brojnih ekonomskih analiza, ukoliko se u Rusiju samo vrati deo kapitala koji je iz nje iznet u poslednjih 25 godina, a radi se o hiljadama milijardi dolara, nikakve strane investicije neće ni biti potrebne. Ekonomska suverenizacija apsolutno je neophodan preduslov da Rusija zbaci stege nametnute spolja u vreme vladavine Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina. Dok god ruski novac bude čuvan u zapadnim bankama, potpuni oporavak neće biti moguć.

 

NACIONALNI PRIORITET ZA 21. VEK Putin je najavio zaokret – od Evrope ka Evroaziji, ka još uvek neosvojenim prostorima Sibira, Dalekog istoka i Tihog okeana. „To je naš nacionalni prioritet za 21. vek. Zadaci koji nam predstoje da ih rešimo su bez presedana po razmerama, znači i naši koraci moraju da budu nestandardni. Okretanje ka Tihom okeanu, dinamičan razvoj naših istočnih teritorija  ne samo što će nam otvoriti nove mogućnosti u ekonomiji, nove horizonte  već će nam dati dodatne instrumente za sprovođenje aktivne spoljne politike“, naglasio je predsednik Rusije. Činjenica je da se na tihookeanskom istoku Evroazije ubrzano rađa jedan novi svet i da se već sada tamo koncentriše globalna ekonomska i finansijska moć. Rusija geografski zauzima ogroman deo tog ekonomskog prostora, budućeg centra sveta u kojem žive milijarde ljudi, što otvara neizmerive perspektive razvoja i polaganja kamena temeljca ne samo za decenije, već i vekove unapred.

No, do ostvarenja tog cilja još je veoma daleko i Putin, s razlogom, upozorava na opasnosti koje predstoje, ali i na odlučnost i posebnu ulogu Rusije u savremenom svetu. „Mi ne pretendujemo na titulu nekakve supersile u smislu svetske ili regionalne hegemonije, ne nasrćemo ni na čije interese, ne namećemo svoje tutorstvo. Ali, nastojaćemo da budemo lideri, braneći međunarodno pravo, težeći poštovanju nacionalnog suvereniteta, samostalnosti i samosvojnosti naroda. Danas se u mnogim zemljama ruše norme morala i pristojnosti, potire se nacionalna tradicija i različitosti nacija i kultura. Od društva se sada zahteva ne samo zdravo priznanje svakome na slobodu mišljenja, političkih pogleda i privatnog života već i obavezno priznanje izjednačenosti dobra i zla, pojmova suprotnih po smislu“, istakao je ruski predsednik.

„Ovo rušenje tradicionalnih vrednosti `odozgo` ne samo da povlači negativne posledice za društva već je u korenu antidemokratsko, jer se sprovodi u život, polazeći od apstraktnih ideja, suprotno volji narodne većine koja ne prihvata takve promene i revizije. Mi znamo da u svetu ima sve više ljudi koji podržavaju našu poziciju zaštite tradicionalnih vrednosti koje su hiljadama godina činile duhovnu, moralnu osnovu civilizacije i svakog naroda: vrednosti tradicionalne porodice, istinskog ljudskog života, uključujući i religiozni. Života ne samo materijalnog već i duhovnog, vrednosti humanizma i različitosti u svetu“, objasnio je Putin svoje viđenje konzervativizma kao „prepreke povratku unazad, u haotični mrak“.

U tom smislu, Putin je ukazao na sve češće „pokušaje nametanja drugim zemljama navodno progresivnijih modela razvoja, koji se zapravo pretvaraju u nazadovanje, varvarstvo i još veće krvoproliće“, viđeni na Bliskom istoku, Severnoj Africi, kao i u Siriji, gde je Rusija uspela da spreči „multiplikaciju haosa“. Najnoviji progres, kako je ukazao, postignut je nedavno u Iranu gde je započeto rešavanje nuklearnog programa. Međutim, iako je Teheran bio označen kao glavni razlog za postavljanje američke protivraketne odbrane (PRO) u Evropi, sa slabljenjem iranske pretnje ove instalacije ne samo što ne nestaju već i dalje jačaju, rekao je Putin i upozorio da je PRO samo u nazivu odbrambeni sistem, a suštinski je deo strateškog ofanzivnog potencijala. Isto tako, ne pominjući Amerikance direktno, ukazao je na pretnju od razvoja novih oružanih sistema SAD-a, poput mini nuklearnih bombi, strateških nenuklearnih raketa, hipersoničnih nenuklearnih visokopreciznih sistema, sposobnih da u roku od sat vremena dosegnu svaku tačku na planeti i izvrše takozvani „razoružavajući udar“, posle kojeg napadnuta zemlja mora da se preda, ili sledi totalno uništenje.

„Mi to odlično razumemo. I znamo šta u vezi s tim treba da radimo. Niko ne treba da ima iluzije da je moguće postići vojnu nadmoć nad Rusijom. Mi to nikada nećemo dozvoliti. Rusija će odgovoriti na sve izazove: i političke i tehnološke. Sav neophodni potencijal za to mi imamo. U nizu kvalitativnih parametara savremenih strateških nuklearnih snaga obuzdavanja, mi uspešno i po planu izlazimo na nove granice i neki naši partneri će još morati da nas pojure. Za dalje jačanje naše nuklearne trijade razvijaju se novi strateški raketni sistemi, kopneni, morski i vazdušni“, podsetio je Putin na veliki plan modernizacije oružanih snaga, za koji je predviđeno preko 500 milijardi evra do kraja ove decenije.

Zaključujući svoje obraćanje parlamentarcima, predsednik Rusije je istakao da svi navedeni zadaci moraju da budu ispunjeni bez izgovora: „Naša obaveza je da jačamo poverenje ljudi. Samo u tom slučaju će jačati aktivnost građana, pojaviće se želja da unesu svoj doprinos razvoju zemlje. Ponavljam, ako je odluka doneta, ona mora biti izvršena!“

[/restrictedarea]