Pečat nedelje

Knjiga protiv „evroaksioma“

„Ova knjiga predstavlja poziv na nešto što je preko potrebno, a to je otvoren i ozbiljan razgovor o budućnosti Srbije“, rekao je Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, na promociji svoje nove knjige, naslovljene „Politička neutralnost ili Evropska unija“.
Promocija je održana u Kolarčevoj zadužbini, u subotu 7. decembra, a pored autora prisutnima su se obratili i profesori Beogradskog univerziteta Vladeta Janković i Milo Lompar.
„Aksiomi ne moraju uvek da budu valjani, a mogu često da budu i zloupotrebljeni. U Srbiji se kao aksiom uzima da je Srbiji jedina perspektiva ulazak u Evropsku uniju. Knjiga o kojoj danas govorimo svojom osnovnom tezom dovodi u pitanje taj aksiom, koji se neznano kako i otkud podrazumeva kao jedina i neosporna istina“, rekao je Vladeta Janković, dodajući da bi naslov knjige mogao da postane i referendumsko pitanje, po kojem bi se „građani Srbije izjasnili o svojoj budućnosti“.
Milo Lompar je rekao da je knjigom ukazano i na to „kako se od politike da EU i pregovori o Kosovu predstavljaju dva koloseka, postepeno prešlo na politiku da je priznavanje države Kosovo neophodan uslov za otpočinjanje pregovora o EU“.
Kritikujući odnos EU i sadašnje vlasti u Srbiji, Koštunica je podsetio na dvostruke aršine Brisela:
„Tamo gde ima najviše naših sunarodnika, u BiH, zapadne sile relativizuju, menjaju i teže da ukinu prvobitan dejtonski status, odnosno Republiku Srpsku. Da ne govorim o položaju naših preostalih, preteklih sunarodnika u Hrvatskoj. Ali, te iste sile, uz saučesništvo sadašnje vlasti, nasilno i protivpravno Srbiji otimaju deo njene teritorije na Kosovu. To otimanje Kosova započelo je 1999. godine u samom srcu Evrope, besprimernim, razobličenim nasiljem NATO.“

Sećanje na Milana Đokovića

U Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, u saradnji sa Fondacijom „Milan Đoković“, priređeno je 5. decembra Veče sećanja na Milana Đokovića, književnika i značajnog kulturnog poslenika, povodom dvadesetogodišnjice smrti. Kao književni stvaralac, Đoković je imao uspeha na pozorišnoj sceni, jer je u svojim dramama ispoljio smisao za psihološku analizu, kojom je produbljivao opštu sliku, sa težnjom da ukaže na dominantne moralne i političke karakteristike vremena i društva. U tom pogledu osobito je značajan njegov pozorišni komad u četiri čina „Raskrsnica“ koji se s pravom svrstava među najbolja naša dramska dela o aprilskom ratu 1941. godine i tragičnim događajima koji su usledili. To delo nije samo uzbudljivo svedočanstvo o ratnoj pometnji i haosu nego govori i o visoko moralnom stavu pisca koji u svom delu pruža objektivnu sliku o raslojavanju i raspadu srpskog građanstva, odnosno njegovog takozvanoga srednjega sloja, koji je u vanredno teškoj situaciji, našavši se na raskršću puteva koji su vodili u neizvesnost, izgubio svaku orijentaciju.
Svečanost je počela projekcijom dokumentarnoga filma o Milanu Đokoviću, koji su snimili Dragan Elčić i Hadži Aleksandar Đurović, iskoristivši sačuvane snimke televizijskih emisija, ali i fotose i drugu građu iz porodične arhive. Veče sećanja na Đokovića bilo je istovremeno i rekonstrukcija dešavanja u beogradskom pozorištu tokom četiri decenije druge polovine prošloga stoleća.

Nemirna Italija

U senci zbivanja u Ukrajini vode se velike bitke građana Italije sa policijom, koje su potpuno medijski prećutane. U protestima učestvuje oko 100 italijanskih gradova. Sve je počelo 9. decembra 2013. godine kada su zakazani protesti poljoprivrednika i vozača u teretnom saobraćaju, inače organizovanih od strane pokreta „Forkoni“. Protesti su bili upereni protiv visokih poreza i nezadovoljstva radom i programom sadašnje vlade u celini. Prihvaćeni su i od drugih nezadovoljnika i zahvatili su bukvalno celu Italiju, javlja portal italia-ru. Najžešće pobune su u Torinu, gde su nezadovoljnici zauzeli centar grada, zbog čega je obustavljen gradski prevoz, a prodavnice zatvorene.
Protestanti kao oružje koriste kamenje kojim gađaju policiju, a policija uzvraća suzavcem.

Briselska  sveta porodica

Premijer Španije predočio je parlamentu 10. decembra 2013. neverovatan zakon – „Zakon o građanskoj bezbednosti“ u kome je predložio kazne do 30.000 evra za proteste protiv reformi koje zatraži birokratija iz Brisela. Kazni podležu i „vređanje države“, „vređanje briselskih činovnika“, „ugrožavanje bezbednosti policije na demonstracijama“, „fotografisanje policajaca prilikom razbijanja demonstracija“ i „odbijanje saradnje sa policijom u cilju predupređenja demonstracija“. Analitičari u ovome vide pokušaj probe, te ukoliko prođe da će slične zakone usvojiti i ostale države članice Evropske unije, a možda i sam Evropski parlament.
Ukoliko se stanovništvo u narednim danima bude solidarisalo, predviđa se da će to dovesti do paralize cele zemlje.