Нема правописа док траје обнова

Пише Миодраг Зарковић

Ко не подноси српски народ, не може да поштује нити познаје ни српски језик, макар му се емисија звала и „Став Србије“

Поштовани Драгане Бујошевићу, вашој давнашњој одлуци да се у телевизијској појавности угледате на Предрага Сарапу, којем сте изразито слични и по физичким и по идеолошким габаритима, нема се шта замерити. Али, што се тиче граматике можда бисте могли да потражите неки други узор.

„КАДА БИ МОГЛИ ДА БИРАТЕ ГДЕ БИ СЕ РАДИЈЕ ЗАПОСЛИЛИ У МОСКВИ ИЛИ БЕРЛИНУ?“ Тако је, уважени Бујошевићу, гласило питање за гледаоце у вашој емисији „Став Србије“, приказаној на „Првој“ баш првог децембра. Поткрала вам се понека граматичка омашка у тој реченици. Овако би дотична гласила у ваљаном издању, са интерпункцијом и исправним глаголским облицима: „Када БИСТЕ могли да бирате, где БИСТЕ се радије запослили, у Москви или у Берлину?“ Тако БИСТЕ морали да се обраћате другом лицу једнине, ако вам је стало до граматике. Ако није, онда БИ слободно могли да наставите као и до сада.

***

Иначе, на крају се испоставило да је победила Москва резултатом 52:48. Што ће рећи, међу гледаоцима Бујошевићеве емисије ипак преовлађују они којима је Русија ближа од Немачке. С обзиром на Бујошевићеве политичке склоности – које неминовно утичу како на списак позиваних гостију, тако и на састав гледалишта – могло би се рећи да је то била мала победа за Русију, али велика за гласила у Србији.

***

Само још када бисмо у Србији имали гласила, уместо ових посткомунистичких манифеста. То што се у нас сматра средствима јавног извештавања и обавештавања, у ствари је пуко оруђе западног (читај: противруског и противсрпског) страног чиниоца.

Зато онда посебно чуди Бујошевићева уводна реч из поменуте емисије, чија је тема иначе била однос Србије и Русије:

„У последње време, непрекидно је Русија у центру свих медија у Србији, а и сама се потрудила да направи неколико својих медија преко којих овде ради и делује у последње време.“

Какви вам се то „руски медији“ привиђају у Србији, црни Бујошевићу?! Има их, кажете, неколико: наведите онда барем једну телевизијску станицу са националном фреквенцијом, или један дневни лист, који навија за Русе и Русију а запоставља Запад; не журите, сачекаћемо.

[restrictedarea]

(Ваљда самлевен подсвесном – никако свесном – грижом савести због те глупости о „руским медијима“ коју је изрекао, Драган Бујошевић је једну од следећих реченица једва успео да заврши, колико је лапсуса направио: „Један корак је још учињен дан после почетка радова на Јужном току: у скупштини Југос… Србије, је одржано нешто што је био отприлике економско-пропагандни програм за ту Европску… Евроазијску заједницу, коју смо рекли да ће настати једног дана, не знам 2014. или 2015. године, тако нешто већ, нисам сасвим сигуран када“; људски је грешити, нарочито на телевизији, али је оволики број омашки у једној јединој реченици ипак знак неког унутрашњег немира; или још једне склоности коју Бујошевић дели са Сарапом.)

***

Касно Рада са Косова стиже. Тек сада, када су они накарадни локални „избори“ на Косову и Метохији завршени, неко је – тачније, Рада Трајковић – најзад појаснио шта су све последице тог срећом неуспелог гласања. Гостујући на Б92 у „Кажипрсту“, емисији која је од косметских кадрова до јуче била резервисана искључиво за Крстимира Пантића и Оливера Ивановића, Рада Трајковић признала је оно што су властодршци грчевито сакривали у кампањи током које су обмањивали Србе са севера окупиране покрајине.

„Победила је листа коју је подржавала Влада Србије, најдиректније СПС и СНС, углавном. Међународна заједница је желела њихову победу. Ма шта ми мислили, она жели да процеси иду напред. (…) Београд, шта ће да ради на терену, колико ће да учествује у нечему што је заиста демократски избори и демократско представљање и процес цео, за њих то апсолутно није било важно. За међународну заједницу је важно да добије људе за које гарантује Београд да ће спроводити оно што се договоре у Бриселу. А ти договори, верујте, нису нимало лаки и, оно што је говорио Пантић, не бих била много сретна да морам да спроведем све оно што заиста мора да се одради. Ви знате да сада више неће бити, под један, српских структура општинске власти или локалне власти, оне ће морати да се укину. Готово у свакој општини налазе се од 1000, осамсто, шесто, петсто четиристо, људи који су запослени, зависи од општине до општине. Ти људи ће морати на један начин да им се каже да су вишак.“

„Ко да им каже?“, упитала је водитељка Сузана Трнинић.

„Па, локални градоначелници новоизабрани. Нормално, Београд ће саопштити локалним градоначелницима да не може то више да се финансира и они ће престати да их финансирају.“

„Говорило се да неће бити отпуштања“, приметила је водитељка.

„А где ће запослити хиљаду људи из Грачанице?! У општину Косовску Грачаницу, под ингеренцијом Приштине, која има своје нормативе колико радника може да има? Да л` заиста неко мисли да то може да се уради на тај начин? Ми смо прихватили да поштујемо нормативе и да се интегришемо у институције косовске“, закључила је Рада Трајковић.

Наравно да су националне фреквенције у Србији тек сада, после „избора“, отворене за овакве садржаје и изјаве које разоткривају праву природу Бриселског споразума и фамозне „заједнице српских општина“. Да је истина раније испливала, вероватно да не би ни она шака јада Срба са севера Космета изашла да гласа. Срећом, бојкот локалних „избора“ јесте успео, због чега је становништво четири непокорне општине стекло више него легитимно право да се бори да избегне судбину коју му саопшти Рада Трајковић.

***

Има један бојкот који је трајнији, а изгледа и успешнији, од бојкота „избора“ на северу Космета. То је бојкот који Владимир Вукчевић спроводи према укусу у облачењу, нарочито у погледу сакоа. Ко је видео ону ситно карирану грозоту у којој се тужилац за ратне злочине појавио гостујући у вестима Б92 у среду, 4. децембра, знаће о чему се ради.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *