Михаил Тимофејевич Калашњиков (1919 – 2013) – Отишао творац легендарне  АК47 

Пише Драгомир Антонић Фотографије Властимир Нешић – Шоне

Реч и име „калашњиков“ било је познато и усвојено у свим језицима. Од енглеског преко свахилија, до свих могућих локалних  дијалеката. Сваки чувар закона, сваки борац за правду, револуционар, пучиста или обичан пустолов, више је веровао овој пушки него идеји или циљу за који се борио

Умро je Калашњиков. Вест је оптрчала планетом. Човек легенда. Херој Русије. Творац убојите пушке „АК47“. Званични назив, који скоро да нико није знао. Чак ни они који се од ње нису одвајали ни дању ни ноћу, али зато је реч „калашњиков“ била знана на свим језицима. Од енглеског преко свахилија, до свих могућих локалних дијалеката. Сваки борац за правду, револуционар, пучиста или обичан пустолов, па до чувара закона, више је веровао „калашњикову“ него идеји или циљу за који се борио. Идеја је могла да га изневери, али „калашњиков“ никад. Зато је пушка постала омиљена код свих којима је била потребна и којима је служила. И тако више од шездесет пет година. Метузалемске године у индустрији где нови производ остари и пре него што уђе у серијску производњу. „Калашњиков“ је све превазишао и не чуди што је опеван у песмама, осликан у филмовима и незаобилазна реч у свим агенцијским извештајима са „немирних“ подручја. Једноставно, дело је надживело аутора, а кад се то деси, аутор одлази у небеске просторе, уписан у малу групу твораца непоновљивог. Као Галилеј, Леонардо да Винчи, Џејмс Ват, браћа Рајт, Тесла…

„Отац“ овог славног оружја, Михаил Тимофејевич Калашњиков (1919 – 2013) рођен је у селу Курја, област Алтај, источно од Урала, близу места Семипалатинск, где је некад био центар за подземне атомске пробе. У војску је позван 1938. године. У конструкциони армијски биро је постављен 1943, а 1947. је направио пушку којом је стекао светску славу и ушао у историју.

Властимир Нешић – Шоне, некадашњи дописник многих наших листова из Русије, а данас сарадник „ Печата“, срео се са Михаилом Тимофејевичем више пута. Наводимо овом приликом неколико реченица из његовог репортерског дневника: „У Ижевск сам ишао 1988. године. То је био затворен град у којем је радио једино завод за израду пушке „Калашњиков“ и фабрика аутомобила „Москвич-караван“. Пре подне сам отишао у стан Калашњикова. Стан се састојао од две собе и кухиње. Живео је сам јер му је жена Јекатарина умрла 1977. Сликам Михаила Тимофејевича са пушком коју је донео службеник који је служио као водич, јер творац пушке није имао свој примерак. Док га сликам, прича да је пушку правио да се народ брани и не дотиче га кад у новинама прочита реченицу: Убио га „калашњиков“. Последње преправке на пушки радио је у Авганистану, на терену где је на делу проверавао рад пушке и помно слушао шта му војници о њој говоре. Оставио је на мене утисак крајње скромног човека“ – последња је реченица у бележници.

Занимљиво, пуковник је постао тек кад су немачке новине написале „Сержант Калашњиков наоружао цео свет“. Кад су га открили странци, постао је познат и у својој земљи. Такав је живот.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *