Лажу, на Бога не мисле

Пише Драгомир Антонић

Дочекасмо децембар месец. Боже, како је летос децембар био далек. Скоро као Марс, коме, из не знам којих разлога, ове године сви хрле. Није ваљда Марс богатији од Вол стрита, или лепши од Трафалгар сквера. Да нисмо можда колективно пали с Марса или је част слободног пада припала само одабраним индивидуама које одлучују о животу на планети Земљи.

 

Млитав децембар – млитава зима За децембар је у Српском народном календару записано: Млитав децембар – млитава зима и сва идућа година! Ко разуме схватиће, остали нека помно прате температурне промене и обавезно нека хукћу. Уштедеће на грејању. Штедња је данас главни евроунијатски лек, у недостатку других, који се препоручује особама са инвалидитетом, то јест онима без алтернативног пута у светлу будућност. Лажу нас, браћо и сестре, Срби и Српкиње, да нам нема живота без евроунијатске организације. Лажу. На Бога не мисле. На нашој планети живи седам милијарди становника, а у тзв. евроунијатској асоцијацији има пет стотина милиона. Укупно седам процената. Кад би се организовали светски планетарни избори, чак и да сви грађани наведене творевине оболе од једноумља, али демократског, евроунијате не би прешле цензус и ушле у замишљени светски парламент. Не би могли без коалиције са неком од других држава, на пример са Норвешком или БЈР Македонијом. Замислимо ситуацију где Главни одбор евроунијата у Бриселу са зебњом чека резултате гласања  Собрања у Скопљу. Ако нам замишљање такве слике не полази за руком, немојмо се мучити, већ погледајмо јавну или политичку сцену државе Србије. Све што нисмо могли ни замислити, а камоли смислити, одиграва се пред нашим очима.

 

[restrictedarea]

СНС нема алтернативу На власт долазе они који су изгубили изборе, или нису прешли цензус или чак нису ни учествовали на њима. Ових месеци многи су напрасно прогледали и схватили да Српска напредна странка нема алтернативу. Сви, били велики или мали, од ма`нитог до политичке старлете, другарице и имењакиње богиње пролећа код Римљана, покренули су акцију слања телеграма подршке новој власти. Акцију су подржали и спонзори; привредни субјекти претходне власти и стране екселенције, представници евроунијата и НАТО-а, за које је формирање владе у Србији рутинска ствар. Чинили су то и раније. Њима добро. Како је нама, на својој грбачи осећамо. Акција је, као и све велике трговачке акције где се роба продаје са попустом, успела. Ми срећни и весели. Чекамо да питање свих питања „економија, економија“, пошто је успешно окончана борба против корупције, добије одговор. Ко ће одговорити зна Ђекна, али судећи по томе ко су именовани чланови „привременог већа у Београду“, боље да останемо без одговора. Кад смо могли да чекамо до сад, моћи ћемо и до пролећа. Воле Срби пролеће. Чика Јова Змај је написао песму „Београдске баке и пролеће“.  Цитираћу вам само два стиха (песму обавезно прочитајте): „На пролеће! На пролеће!/ само сад немојте!“

Док сви чекамо пролеће, које ће наводно нешто променити, дотле својевољно губимо Косово и Метохију. Апетити наших комшија расту. Долазе весници демократије и у друге крајеве. Све на радост и весеље пробуђених спавача, српских држављана који примају паре из буџета државе Србије. Примају они и од других, али само о Србији ружно говоре. Свака им је држава милија од Србије. Аустроугарска монархија је увела ред. Краљевина СХС је почетак остварења јужнословенског сна. Затим је стигла немачка прецизност, а за њом авнојевска Југославија – рај на земљи. Све је постигнуто заслугом некажњеног злочинца Јосипа Броза.

 

„… Бранићу те, док ме не потплате“ Србе је двадесети век коштао милиона људских жртава и свеколиког понижења. Понижавање и уништавање настављено је и почетком овог века. Мало је промењена тактика. За све су окривљене деведесете и Слободан Милошевић. Прво се пробало да се пронађу логори и гробнице по Србији. Кад је утврђено да их нема (додуше, има логора и масовних гробница са мртвим Србима у БиХ, Хрватској, али „демократске“ мрзитеље оне не интересују) прешло се на просту хипотезу за коју нису потребни докази. Све што је створено на развалинама бивше Југославије добро је сем – Србије. Словенија, Хрватска, БЈР Македонија, Црна Гора. Све је добро – само Србија није. Биће добро и Косово кад на њему не буде више Срба, већ само Арнаута. Све ће бити слободно и демократско, само Срби и Србија никад то неће постати. Бар док Срби не промене име, веру и не укину ћирилицу. Зато је, по жељама овдашњих мрзитеља свега српског, потребно стално чувати успомену на Брозову творевину, а кроз децентрализацију или регионализацију је обновити и Србију докусурити. Давнашњи циљ Ватикана и Беча. Не мења се. Да би се жеље у дело преточиле, неопходне су српске патриоте. Или, како је још 1886. у песми „Слободњак“ написао Змај. Има само две строфе:

 

Један млади ватрењак

Слободи се клео:

„Само за те жртвоваћу

Крв и живот цео!

 

И у ватру и у воду

Ја ћу ићи за те,

Љубићу те, бранићу те

Док ме не потплате“.

 

Не заборавимо хероје који у Хагу бране част Србије: проф. др Војислава Шешеља, др Радована Караџића, генерала Ратка Младића и остале часне Србе. Чаме у Хагу на срамоту европског правосуђа, а на корист запослених судија и чиновника. Када већ другима препоручују штедњу, евроунијате би могле да затворе суд за Србе. Уштеда, две милијарде евра. Молите се за здравље архиепископа охридског господина Јована, утамниченог у БЈР Македонији.

[/restrictedarea]