Цена датума

Пише Ратко Марковић

Србија је ушла у процес из којег та територија, Косово и Метохија, треба да изађе као међународно призната држава. Сви ти „скрининзи“ подељени по поглављима само су кулисе за Србијино признање Косова

Данас готово да нема српског политичара из власти који неће порицати да је одређивање датума Србији за почетак преговара о чланству у ЕУ плаћено признањем независности Косова. То признање, како би му се заварали трагови, неће бити учињено одмах, нити ће оно бити, по опробаним дипломатским правилима, јасно и фо­рмално, али ће бити природан исход тих преговора и, то свакако, услов за коначно чланство Србије у ЕУ. Порицање оваквог тока ствари од стране српских политичара је без икаквог значаја. Кад дође време, они се, а посебно ова генерација политичара, о томе уопште неће питати. Ушавши сада у преговоре, они су се подвели под једнострано одређена преговарачка правила, од којих је прво да страна која жели чланство у ЕУ није она која се пита, него је она која има да слуша.

Хејг и Шокенхоф Наша „Политика“ је одлично поступила када је сутрадан по доношењу одлуке о почетку преговора објавила ауторски текст о радосном догађају британског министра спољних послова Вилијама Хејга и изјаву злослутног немачког политичког званичника Андреаса Шокенхофа. Г. Хејг не крије радост што је Србија ушла у машину која треба да, заобилажењем УН, учини Косово независном државом. Пише, готово узбуђен: „Једва чекам да у јануару преговори почну“. Његова земља, каже, жели да види све државе са простора бивше Југославије у ЕУ, „укључујући Србију и Косово“. Отворени прего­вори са Србијом ће, сматра Хејг, „побољшати добросуседске односе између Србије и Косова“. Циљ преговора је, Хејг то не крије, не да се друштво у Србији реформише набоље, него да Србија при­зна Косово, тј. „постизање свеобухватне нормализације кроз пра­вно обавезујући споразум, пре него што Србија приступи ЕУ (…) тако да обе државе у будућности могу да уживају као чланице ЕУ“. То је, значи, цена приступања Србије ЕУ!

На овај ауторски писани „трактат“ министра Хејга, дошла је,  иако смо на његове изјаве већ отврднули, шокантна изјава Шокенхофа да ће на крају тек отвореног „преговарачког процеса“ Србије са ЕУ „Србија и Косово морати да буду у стању да се интегришу независно једно од другог“. Нормализација односа Србије с Косовом је, значи, еуфемизам за признање Косова. ЕУ, рећи ће Шо­кенхоф, свесна расположења грађана у Србији, није могла да оба­веже актуелну владу у Београду да сада призна Косово, па зато „о томе не треба донети одлуку на почетку, већ на крају овог процеса“.

ИНФАНТИЛНЕ ЛАЖИ И ко после наведеног да узима озбиљно изјаве премијера и чланова владе да одлука о одређивању датума за почетак прего­вора Србије са ЕУ „нема везе с признањем Косова“. Тужно је да Србији истину о њеној судбини говоре странци, а да је њени по­литичари у лице лажу. Прича наших политичара из власти да, ако ЕУ буде одлуку о пријему Србије у своје чланство условљавала призна­вањем Косова, они то неће учинити, звучи инфантилно. Пре свега, кад до тога дође, они ће сви бити у дубокој политичкој пензији. На сцени ће бити нова генерација политичара.

Неспорно је да је ова влада Србију увела у ступицу из које јој нема вађења. Једном је српски премијер рекао да је Косово и по резолуцији 1244 СБУН „територија са сопственом јурисдикцијом“. Србија је ушла у процес из којег та територија треба да изађе као међународно призната држава. Сви ти „скрининзи“ подељени по поглављима само су кулисе за Србијино признање Косова.

САД и НАТО, који су оружјем одвојили Космет од Србије и после кумовали једнострано проглашеној независности Косова, већ дуже су на мукама како да ту независност формалноправно потврде, јер упркос свој њиховој моћи, нису власници свих полуга моћи у свету. Није њихов Савет безбедности УН једини позван да ту дивљу не­зависност легализује. Без гласова свих сталних његових чланица нема такве одлуке. Свој глас не дају Русија и Кина. Како надмудри­ти непокорни СБ? У помоћ је прискочила халапљивост и грамзивост српских политичара на власти за европском славом. САД и НАТО су се досетили да ту похлепу српских политичара дебело наплате – Србијиним признањем Косова. Јер, ако Србија каже да је на њеној територији настала нова држава, бесмислено је да Русија и Кина, о чијој се кожи не ради, то поричу. Уједно, тиме би се добро натр­љао нос оним државама чланицама ЕУ које нису признале Косово.

После ове подвале Србији, премијер се хвали како она у својој историји није имала успешнију владу од ове. Од када је у Србији враћено вишестраначје, не знам премијера који исто није изјављивао за своју владу. Својевремено је и премијер владе у којој сам имао част да будем прогласио ту владу за најуспешнију у српској историји. Сада ме је својом изјавом актуелни премијер избацио из српске историје у коју сам ушао посредством старе владе. Ипак се слажем с премијером. Актуелна влада ће херостратским путем ући у историју Србије. Она је датум за преговоре о учлањењу Србије у ЕУ трампила за независност Косова. Њој место у српској историји не може нико и ништа угрозити.