Анатомија Агенде 21 УН – Глобални геноцид под зеленом маском

Пише Биљана Ђоровић

Агенда 21 УН представља схематски акциони план за успостављање Светске владе и Новог светског поретка у 21. Веку, у оквиру кога ће елита (зла) спровести свој циљ: поробљавање човечанства, успостављање биотехнолошке контроле над популацијом и елиминацију највећег броја људи на планети

Агенда 21 Уједињених нација усвојенa је током „Самита планете земље“, у Рио де Жанеиру 1992. и веома детаљно оцртава визију УН централизованог управљања глобалним друштвом. To је глобални план који се спроводи локално. Реч је о хоботници која пипке пружа до влада, савезних и локалних власти, НВО сектора и неформалних група у заједници.

Потпуна реализација плана датирана је 2050. годином а 2020, која се често спомиње у Агенди, сматра се од стране истраживача Агенде 21 за преломну годину – до када ће се успоставити апсолутна контрола над водом, земљом, биљкама, минералима, инфраструктуром, средствима за производњу, едукацијом, енергијом, информацијама  и читавим човечанством.

Агенда 21 УН упакована је у орвелијанску реторичку обланду борбе за планету Земљу и будуће генерације. Кључна синтагма је постала важећа 1997. године када је Бротландова комисија за природну средину и развој (Brundtland Commission) у књизи „Наша заједничка будућност“ промовисала „одрживи  развој“  као обавезу свих људи на планети и истакла неопходност да људи живе и раде на начин који неће угрозити будућност планете, чије потребе морају постати конститутивне за сваку људску активност.

 

ПРОГРАМ  УН Агенда 21 се састоји од 115 различитих и врло конкретних програма осмишљених да преко мантре о одрживом развоју доведу до нестанка независних држава и контроле сваког аспекта живота на планети. Агенда  је подељена на осам програмских области за акцију: Пољопривреда; Биодиверзитет и управљање екосистемом; Образовање; Енергија и становање; Становништво; Јавно здравље; Ресурси и рециклажа; Транспорт и одрживи економски развој.

Агенда 21 је вук у јагњећој кожи за увођење тоталитарног поретка чија манипулативна техника освајања власти над сваким аспектом живота на планети надилази све са чиме смо се срели у историји. Вук у јагњећој кожи је амблем фабијанског друштва а суштина преображаја управљања светом која произлази и из Агенде 21 заснована је на идеји комунитаризма – фабијанском концепту, који измешта  фокус са легитимних уставних влада на нови облик власти – „општинске владе“ и није политика за управљање животном средином, већ тактика малих корака (корњача је такође амблем фабијанског друштва) којима се свет уводи у комунитарни фашисто-нацистички Нови светски порадак, преко Уједињених нација (Фабијанско друштво је осмислило концепт Лиге народа а позната је и њихова улога у установљењу УН).

[restrictedarea]

Агенда 21 представља реализацију плана првобитно осмишљеног у оквиру Римског клуба чији су чланови најактивнији у њеном успостављању. Ен Бресингтон (Ann Bressington) независни члан парламента Јужне Аустралије, једна је од политичара који нису желели да скривају истину. Јавно је позвала грађане Аустралије и света да одбаце Агенду 21 која треба да омогући реализацију агенде Римског клуба у чијој су основи – елиминација популације и увођење Светске владе. У свом недавном говору у Adelaide Convention Centre, Ен Бресингтон је говорила и о коренима Агенде 21: „ Римски клуб је 1972. године објавио документ „Границе раста“ у којем је ламентирао над пренасељеношћу планете и говорио о потреби за „одрживим развојем“. Био је то почетак спорог процеса социјалног инжењеринга и програмирања људи да прихвате  лажи о угрожености планете Земље. Осмог октобра 1973. године „Њујорк тајмс“ је цитирао Теда Тарнера, члана Римског клуба: „Социјални експеримент у Кини под вођством председника Мао Цетунга једна је од најважнијих и најуспешнијих у људској историји. 1997. године, Михаил Горбачов, такође члан Римског клуба, изјавио је: „Ми се крећемо ка Новом светском поретку – светском комунизму и ми никада не бисмо смели да одступимо са тог пута“. У „Монетарно-економском прегледу“ за 1996. годину Горбачов је на страни пет написао: „Криза  природне средине представља интернационалну катастрофу која ће откључати браву за увођење Светске владе“.

Та  надолазећа „интернационална катастрофа“ о којој се са највећом паником говори на УН самитима, у глобалистичким медијима, на универзитетима, свуда – укључивала је неколико митова који су били потребни да отворе врата за Агенду 21 и успостављање глобалне фашистичке државе: мит о пренасељености планете, мит о глобалном загревању, мит о климатским променама, повећаној емисији угљен-диоксида… Наслови у медијима: „Климатске промене, претња човечанству“, „Имамо десет година да спасемо свет“, „Како освестити човечанство“ –  уобичајена су реторика која након деведесетих година прошлог века постаје обавезујућа мантра у свету који је све брже постајао власништво банкстера и глобалиста. Захваљујући неколицини научника, истраживача, новинара а пре свега лорду Кристоферу Монктону (Christopher Walter Monckton, 3rd Viscount Monckton of Brenchley) разобличене су лажи и преваре које организовано и синхронизовано производе научници, политичари, медији – удружени у великој операцији производње пристанка човечанства да утоне у Светску глобалистичку државу у којој за људски род – престаје било каква перспектива.

РИМСКИ КЛУБ И ГЛОБАЛНИ МАТРИКС Како показује Jurriaan Maessen, писац и уредник „Експлозивног извештаја“, у свом тексту „Римски клуб створио глобални матрикс како би произвео сагласност“, недавно су откривена документа из приватне збирке Џорџа Мекгија (George C. McGhee) бившег дипломате и редовног члана групе Билдерберг. Ова документа показала су (између осталог) да је Римски клуб још 1970. године имао намеру да креира матрикс измишљених проблема како бу људе глобално усмерио ка подржавању еугеничке идеје о прекобројној популацији усклађеној са идејом очувања природне средине. Аутор рукописа из 1970. био је италијански индустријалац Аурелио Пецеи, који је основао Римски клуб  1968. Пецеи је у овом документу написао да закључци злогласног клуба (који укључује залагање за смањење становништва у свету) могу бити општеприхваћени „кроз (…) оперативни, глобални и материјални процес“. Таквим свеобухватним процесом, пише Пецеи, човечанство може да „постепено достигне – вредносни, базични  консензус а креатори матрикса  избегну постављање сувишних критичких питања. 

Као метода за инжењеринг консензуса употребљена је Делфи техника развијена у оквиру корпорације РАНД – која се потом регуларно користила када се говорило о контроли популације, превенцији рата и системима наоружања.

Идеја о глобалном матриксу се даље развијала. Извештај Римског Клуба под називом „Прва глобална револуција“ из 1991. године открива само језгро матрикса – која је у форми „научне“ рационализације послужила као основа за инжењеринг пристанка:

„Тражећи непријатеља који би могао да нас уједини, дошли смо на идеју да је то загађење, глобално загревање, недостатак воде, глад. Рећи ћемо да је све то наступило као резултат људске делатности и из тога ће произићи промена ставова и уверења највећег броја људи. За непријатеља ћемо прогласити човечанство.“

Концепт „Глобалног матрикса“ за инжењеринг пристанка, осмишљен и развијен од стране оснивача Римског клуба, показује да се превара проширила у невероватној размери и са таквом жестином да се до пре неколико година ретко ко усуђивао да је јавно преиспитује. Часни научници, истраживачи  и лорд Монктон, учинили су снагом својих аргумената и бриљантним наступима на глобалистанским самитима посвећеним глобалном загревању и климатским променама да се симулакрум открије сваком ко у преварама не жели да учествује.

 

ОСТРВА ЗА ЉУДСКО СТАНОВАЊЕ Агенда 21 УН, како је то показала Роза Кори у књизи „Под зеленом маском“, реализује се преко два концепта, „паметног раста“ и „дивљине“ и план је да се популација измести са руралних и приградских простора у пренасељене градске центре – мегалополисе, који се по Агенди 21 називају „острва за људско становање“. Подручја градова смањиваће се по величини, али ће зграде бити много више. Други део плана је  „дивљина“. Шта ће се догађати на простору где су некада била села, предграђа, шуме и ливаде? Људи то неће бити у прилици да сазнају јер ће им прилаз бити строго забрањен.

Матрикс који треба да обезбеди пристанак на бескрупулозно потирање индивидуалних слобода, приватног власништва и права човека, заснива се на окривљавању човека – особито белих хришћана, за стање у којем се планета и природа налазе. Дивљим животињама, по овом обрасцу за производњу пристанка – мора се повратити животни простор који смо ми, људи безобзирно уништили. Наравно, најбогатији, они који су осмислили Агенду 21 и њихови преци, највише су допринели уништавању природне средине, биљног и животињског света, као и народа који су живели у складу са природом, а сада ће се терет тих злодела превалити на човечанство. У овим људским стаништима ретко ко ће моћи да поседује аутомобил, кретање ће бити ограничено и забрањено, приватне куће неће постојати, све што будемо радили биће строго надзирано и контролисано, увешће се обавезно чиповање, унос калорија ће бити прописан, изгубићемо контролу над својим телима. Градови ће бити пренасељени и у њима ће живети фрустрирани људи и то ће утицати на пораст насиља. Будући да неће  имати могућност да своје незадовољство искажу  политичарима, кроз правни систем или медије, страшна фрустрација каналисаће се кроз насиље. Уколико га испољите, завршићете у затвору, подвргнути најразличитијим методама тортуре и контроле ума. Други начин да се испољи фрустрација је пасивност, повлачење у себе. У условима мониторинга школског система и индустрије здравља, процена менталног здравља људи резултираће масовном употребом фармаколошких средстава по критеријумима дијагностичког приручника за менталне поремећаје Америчке психијатријске асоцијације, својеврсног глобалистичког психијатријског манифеста, који је допуњен новим правилима и списком нових менталних поремећаја (ДСМ-5). Ова класификација ће постати основ за имплементацију не само стратегија „биоетичког“ масовног дрогирања човечанства већ и чиповања.

Агенда 21 се фокусира на храну, воду, земљу и популацију. Биоетика је водећа дисциплина у нашем „врлом новом свету“ у коме глобалисти намеравају да нас стрпају у електронски контролисане торове, чипују, хране биохраном и водом и користе као објекте за оживљавање технологије и резервне делове за патолошку криминалну дружину као и  за злочиначке експерименте сваке врсте.

Инжењеринг умова и срца путем планетарне медијске пропаганде и образовања, социјални инжењеринг, манипулација, разне технике контроле, непрекидно се „хармонизују“  у читавом свету како би сваки појединац био моделован по мери Новог светског поретка. Образовање по УН Агенди 21 се стандардизује глобално по моделима инжењеринга за производњу неуких и покорних одраслих особа које беспоговорно служе влади и корпорацијама, попут робота који не постављају питања и нису у стању да препознају размере ужаса који је за њих осмишљен у Новом светском поретку.

КАКО СЕ „УЧИ”

„Образовање“ у оквиру Агенде 21 одвијаће се по глобалном јединственом моделу форматизације перцепције ученика из којих је неопходно одстранити све моралне, психолошке и перцепцијске препреке жељеној друштвеној промени и уласку у потпуно ропство. Контрола ума треба да омогући интернализацију Агенде 21 и усади је у умове и срца људи, тако да је беспоговорно прихвате као акциони план за егзистенцију у оквиру јединствене Светске фашистичке државе која се увелико успоставља. Како је то објаснила Роза Кори: „У САД, одавно гледамо како се шестогодишњаци претварају у жртве пропагандне машинерије. Тотална манипулација дечјих умова у учионицама; сваки магазин, филм, ТВ програм, новине и уџбеник раде на деци и нама осталима по диктату одрживог развоја; коришћење земљишта, планови за управљање ванредним ситуацијама, планови за спровођење закона, прописивање хране, ограничења енергије, законодавне и правне одлуке – све нас усмерава и форматизује да беспоговорно прихватимо Агенду за 21. век. Ми, активисти из читавог света, едукујемо људе да науче да је препознају и да се супротставе њеној реализацији“.
Да, вукови у јагњећим кожама највише се плаше истине.

[/restrictedarea]