Vidimo se 4. novembra

Piše Miodrag Zarković

Na severnom Kosmetu će na nedeljne izbore izaći minimalan broj glasača, verovatno ni deset odsto, što znači da iz izbora proizašle „vlasti“ neće imati ni legitimitet ni legalitet

Dok je pre nekoliko sedmica sever Kosova i Metohije zaista razdirala skoro pa opipljiva napetost, ovdašnja glasila složno su prećutkivala to stanje. Poslednjih dana, međutim, beogradski mediji najednom su stali da pojačano izveštavaju o navodnom uznemirenju koje je zahvatilo stanovništvo četiri nepokorne opštine; to neminovno znači da je u zbilji sve suprotno, odnosno da sada, kada su se medijski poslušnici dosetili da se bave severom Kosmeta, tamo više nema napetosti.

„Verujte, ovde je sada sasvim opuštena atmosfera, nema više ni traga one doskorašnje zategnutosti“, kaže Dejan A, 33-godišnji ugostitelj iz Kosovske Mitrovice. „Ljudi su bili uznemireni kada su ovi što će da učestvuju na izborima počeli da podnose svoje liste. U jednom trenutku je izgledalo kao da te liste pljušte sa svih strana, kao da je mnogo ljudi spremno da učestvuje na izborima. Ljudi su zato bili nepoverljivi jedni prema drugima, jer je u sebi svako na svakoga sumnjao da će ipak da glasa. Zato se i tema izbora bila izbegavala. Ali, to nije moglo dugo da traje. To je bio samo lažni utisak. Čim su ljudi ponovo počeli da međusobno pričaju o politici, shvatili smo da smo u stvari svi protiv izbora. I svima je laknulo. Još i ovo lepo vreme nas poslužilo, pa su ulice i bašte pune. Ni traga onoj napetosti odnedavno.“

Kad jednome svane, nekom drugom obavezno smrkne. Tako je i ovog puta. Dok je ostalim Mitrovčanima svitalo, živci su počeli da ključaju Krstimiru Pantiću, kandidatu za gradonačelnika na lokalnim izborima koje je Atifete Jahjaga zakazala za treći novembar. Suočen sa sve izvesnijim saznanjem da će i on i izbori u nedelju dobiti tek bednu podršku, Pantić je izgleda rešio da pribegne ogoljenom nasilju.

 

I DELIJE I GROBARI Od kako je, kao čelni čovek Srpske napredne stranke za Kosovsku Mitrovicu, postao jedan od glavnih političkih igrača na severu Kosova i Metohije, Pantić se uglavnom pojavljuje u pratnji telohranitelja. Šta je prvenstvena svrha tog „obezbeđenja“, lokalnom aktivisti Demokratske stranke Srbije, Branku Mrkiću postalo je jasno tek pre neko veče, tačnije, u noći između ponedeljka i utorka, kada je njega i prijatelja nasred ulice napao upravo Pantić.

Pre opisa samog incidenta, najpre bi valjalo pojasniti dešavanja od ranije istog dana, koja su i uzrokovala Pantićevu razdraženost. U ponedeljak ujutru, naime, Mitrovica je osvanula sva okićena Pantićevim reklamnim materijalom: plakati i transparenti sa njegovim likom osvanuli su preko noći u nezapamćenom mnoštvu, a pored puke brojnosti pažnju je neminovno privlačila i neobična kakvoća svakog pojedinačnog primerka. Transparenti su, naime, bili plastificirani i razvučeni iznad ulica metalnim sajlama, takoreći i uragan bi izdržali. Mitrovčani su se u čudu zgledali, pitajući se koliko li je koštala i izrada takvog materijala, ali i prekonoćno i neprimetno postavljanje po celom gradu.

Ubrzo je Pantiću stigao i svojevrstan odgovor sredine kojom bi on da rukovodi. Čuvši za  nove „ukrase“ kojima je načičkana Mitrovica, iz obližnjeg Zvečana zaputila se skupina od par stotina mladića, mahom delija (navijača Crvene zvezde) i pristigla u Mitrovicu da poskida dotični materijal. Zanimljivo je da su se delijama iz Zvečana, starog uporišta navijača Crvene zvezde, smesta i zdušno pridružili prisutni mladići iz Mitrovice, koja je poznata kao pretežno grobarski grad, pošto su partizanovci tu nešto brojniji. Protivljenje predstojećim izborima je, dakle, ujedinilo delije i grobare sa severa Kosmeta. Elem, za tili čas su pocepani Pantićevi plakati i skinuti transparenti, čak i oni okačeni najčvršćim sajlama, koje su ponegde morali da skidaju i motkama, koliko su visoko bili.

 

[restrictedarea]

VIDI, PIŠTOLJ! To je sve, verovatno, dovelo do toga da je više sati kasnije vidno besni Pantić fizički nasrnuo na pomenutog Mrkića.

„Bilo je oko dva sata ujutru, stajao sam sa prijateljem Ivanom, koji je takođe u DSS-u, na ulici i lepio plakat kojim pozivamo na miting i na koncert (miting održan u sredu, a koncert u četvrtak – prim. M.Z.) kada je odjednom neki čovek, ustajući iz bašte obližnjeg kafića, počeo da viče na nas“, kaže Mrkić. „Odmah smo videli da je bio mrtav pijan, kao i njegov drugar koji je zajedno sa njim krenuo na nas. Dok smo mi obraćali pažnju na njih, iz mraka je iskočio i Krstimir Pantić, u pratnji neka dva kratko ošišana grmalja koji su mu valjda telohranitelji. Mi ga nismo bili primetili u prvom trenutku, ali je očigledno bio u društvu sa ova dva pijanca, jer nam je prišao zajedno sa njima. Počeo je da viče na nas i da nas psuje. Onda je u jednom trenutku ščepao Ivana za vrat. Ja sam onda njega uhvatio za ruku, pokušavajući da oslobodim Ivana, ali onda je neko od one dvojice telohranitelja mene otpozadi zgrabio za ramena, okrenuo me i upadljivo stavio ruku na pištolj koji je nosio za pojasom.“

„To komešanje je kratko trajalo, možda sekundu ili dve, i srećom nije bilo nikakvih posledica jer smo Ivan i ja sačuvali prisebnost, ali bilo je vrlo neprijatno. Mrkli mrak, nigde žive duše, a napadaju nas petorica muškaraca, od kojih su najmanje dvojica naoružani! Da nas dvojica nismo ostali hladnokrvni, ko zna šta bi bilo. Pantića je, čini mi se,  najviše i isprovociralo, što smo mi ostali tako smireni. On je valjda hteo da nas uplaši, šta li već, ali mu ni to nije pošlo za rukom. Sve to, ako ćemo iskreno, samo pokazuje koliko daleko je on, kao najistureniji predstavnik zvaničnog Beograda ovde, otišao u svojoj osionosti, iako nema nikakvo uporište u samom gradu i u ostatku severa. Čak i ovi telohranitelji njegovi nisu odavde, pa ni ona dva pijanca. Nijednog nismo prepoznali, a i po naglasku je bilo jasno da su došli iz severnijih krajeva“, u dahu završava Branko Mrkić.

 

OPET „REALNOST“ Očigledno da i beogradski vlastodršci uviđaju neodrživost „legitimiteta“ glasanja na koje su pristali Briselskim sporazumom, zbog čega se nazire naredna namera: da se na samom severu Kosova i Metohije legitimitet osporava svima, a naročito onima koji zagovaraju bojkot Jajhaginih izbora. Tako je Momir Stojanović, narodni poslanik SNS-a i predsednik u maju obrazovanog Anketnog odbora Narodne skupštine za utvrđivanje činjenica o trošenju budžetskih sredstava na Kosovu i Metohiji od 2000. do 2012. godine, u utorak izneo niz otrovnih optužbi na račun Marka Jakšića, narodnog poslanika DSS-a i mitrovačkog lekara.

Umesto da priča o saznanjima do kojih je njegov anketni odbor došao, Stojanović se, gostujući u „Kažiprstu“ na B92, obrušio na Jakšića, za koga je rekao da su „sazreli uslovi“ da ga „zamene neki novi ljudi, koji shvataju realnost, sadašnju realnost, na Kosovu i Metohiji“. Takođe je strpao Jakšića u isti koš sa Veljkom Odalovićem i Zvonkom Stevićem, kadrovima Socijalističke partije Srbije, što je dokaz temeljnog krivljenja činjeničnog stanja (Jakšić je jedan od predvodnika onih snaga koje se zalažu za bojkot izbora, dok su Odalović i Stević upravo u službi izlaska što većeg broja Srba na nedeljno glasanje).Uspeo je da svoj trojici zameri na tome da kosmetsku politiku vode odakle je to lako, „iz Beograda“ – što je u strogoj suprotnosti sa takođe poznatom činjenicom da Jakšić i živi i radi u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Stojanović se obrušio i na nezaposlene prognanike sa Kosova i Metohije, koji su raseljeni po ostatku Srbije. Njih bi „sankcionisao“, rekao je, zbog toga što su na budžetu Republike Srbije, a ne odazivaju se pozivu na glasanje:

„Ako ti ljudi svakog meseca iz budžeta Republike Srbije, ne radeći, primaju neku socijalu od osam i po hiljada dinara, a u tako malom broju se, po svim gradovima uže Srbije, odazovu pozivu lokalnih organa da se prijave na glasačke liste, onda bih ja postavio pitanje: ili će ti ljudi glasati na predstojećim izborima, ili ne mogu da očekuju pomoć države. Država podrazumeva ne samo prava već građani moraju imati i obaveze prema toj državi. Ako danas neko nije u stanju da jedan dan, trećega novembra, izađe, potroši taj dan i ode na Kosovo i Metohiju i glasa za srpske nacionalne interese, onda on ne zaslužuje da prima te novčane prinadležnosti“, izrekao je Stojanović u dotičnoj emisiji, a da maltene nije ni trepnuo.

 

MASOVNO NEUČEŠĆE Reči Momira Stojanovića – koji, da se razumemo, isključivo predsedava Anketnim odborom i, srećom, još uvek nema nikakve nadležnosti u pogledu tih „sankcija“ koje zagovara – snažan su nagoveštaj pritiska kojem je stanovništvo sa severa Kosova i Metohije, kao i ono iz srpskih enklava južno od Ibra, bilo izloženo proteklih meseci.

Najverovatnije da pritisak neće uroditi plodom, barem u četiri severne opštine gde se očekuje jednocifrena izlaznost. Čak ni nerealno optimistične ankete ne predviđaju više od petnaestak odsto birača koji će u nedelju izaći na glasanje. Koliko je taj broj skandalozno mali, može da posluži poređenje sa najmanjom izlaznošću na izborima za Evropski parlament, zabeleženom na glasanju iz 2004. godine, kada je samo 17 odsto upisanih Slovaka sa biračkim pravom zaista i glasalo, što je bilo propraćeno ozbiljnim raspravama o samoj svrsi takvih izbora.

Legitimiteta, dakle, neće biti ni u tragovima. Da li nedeljno glasanje poseduje bar ikakav legalitet? Poslednji ispad predsednika Ustavnog suda Srbije nagoveštava da nema legalitet: Dragiša Slijepčević se obrušio na DSS, optužujući ih da vrše pritisak na USS time što zahtevaju da se USS izjasni o ustavnosti dogovora Beograda i Prištine (iz kojih i proističu nedeljni izbori) ali ne vidi ništa sporno u tome što je izvršna vlast zatražila od USS-a da odloži donošenje odluke dok ne prođu lokalni izbori u okupiranoj pokrajini. Tolika nedoslednost Dragiše Slijepčevića jasno ukazuje na vrlo upitan legalitet izbora na koje se Srbiji odano stanovništvo iz četiri severne opštine mesecima unazad primorava.

Sve izvesnijim masovnim neučešćem, stanovništvo će tako predstojeće nedelje, 3. novembra, odneti nimalo nevažnu pobedu u ime srpske državnosti. Ono što će uslediti već od ponedeljka 4. novembra, biće, ipak, veći izazov od samog glasanja. Tada će nova „vlast“, dobijena na „izborima“ bez legaliteta i bez legitimiteta, pokušati da odista i preuzme upravljanje nepokornim opštinama. Ako je ponašanje Pantića i Stojanovića ikakav nagoveštaj, ti pokušaji će verovatno biti i nasilni.

[/restrictedarea]