Усамљеник са Ловћена

ОДРЖАНЕ ПРВЕ МЕЂУНАРОДНЕ ЊЕГОШЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ

Пише Радомир Уљаревић

Понајбољи, најмудрији међу нашим прецима нису се устручавали да истакну величину Његошеву. Његошево дело данас, међутим, као да представља необјашњени, необјашњиви инцидент

Зашто је нама, данас, Његош толико важан? Зашто је његов јубилеј, у општој српској пометњи, прилика за опомену, за обнову, за удар српске самосвести?

Понајбољи, најмудрији међу нашим прецима нису се устручавали да истакну величину Његошеву. Његошево дело данас, међутим, као да представља необјашњени, необјашњиви инцидент. Његова усамљеност на ловћенским врховима постаје сабласна и трагична, како је и слутио предајући своје врхунско стваралаштво на старање скоро неписменим наследницима.

Данашња Србија, а о Црној Гори да и не говоримо, као да не разумеју конститутивну, заснивајућу тежину Његошевог писма. Не осећају Његошеву апсолутну савременост и огроман значај његових стихова за националну самоодбрану.

Још за живота он је био пустињак цетињски, до тада невиђена фигура у једноставном и суровом контексту, али духовне силе које он покреће својом појавом, акцијом и писмом не смирују се ни данас. Обликотворна и подстицајна „ријеч“ владике Петра Другог преносила се са генерације на генерацију, као чврсти темељ и ослонац, у најширим народним и највишим интелектуалним круговима, претварајући се у класични знак српске културе и духовности.

Без Његоша је разумевање српске историје и културе немогуће замислити. Његово дело представља недостижни врхунац поетског израза у целокупном стваралаштву на српском језику, наткриљујући својом снагом и утицајношћу традицију из које је настало, али и све појединачне опусе у пост-његошевском времену.

Ко је нама, данас, двеста година после рођења, тај геније са Његуша? Шта значе његове речи модерном читаоцу? Да ли је ово врхунски јубилеј у српској књижевности и култури или нова невоља којој треба приступити под псеудонимом, што дискретније?

Један од ретких покушаја да се на ова питања одговори представља манифестација Његошеве међународне вечери поезије, под покровитељством Митрополије црногорско-приморске и Удружења издавача и књижара Црне Горе.

[restrictedarea]

Учесници Првих Његошевих вечери поезије окупили су се на Цетињу, у Цетињском манастиру, на дан Његошевог рођења, 13. новембра. Након што су се поклонили моштима Светог Петра Цетињског, присуствовали су отварању фестивала у Његошевој Печатњи и промоцији едиције „Његош владар и владика“.

Исте вечери, програм је настављен у недавно освештаном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Том приликом представљена су Његошева сабрана дела, објављена у издању Штампарa Макарија из Београда и Октоиха из Подгорице. О Његошевом делу говорили су Митрополит Амфилохије и уредници ових издања Радомир Уљаревић и Желидраг Никчевић.

У петак, 15. новембра, у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици одржано је велико међународно књижевно вече, као централни програм Његошевих вечери поезије. Обраћајући се присутнима, директор манифестације Радомир Уљаревић је, између осталог, рекао:

„Ваше Високопреосвештенство, ништа се у нашој култури важније није десило поводом двеста година Његошевог рођења, од овог програма којег смо захваљујући Вашем благослову ове године почели да организујемо под именом Међународне Његошеве вечери поезије. Објављујући Његошево житије, а потом уносећи литургијски у Цетињски манастир икону Његошеву, и, коначно, покрећући Његошеве вечери поезије, Ви сте урадили све што је било могуће да се ова годишњица упамти и помиње кроз времена. А оба ова догађаја остаће упамћени, први као велики теолошки, а други као велики културни догађај.“

У програму су, између осталих, учествовали: Митрополит Амфилохије, Елка Њаголова, Надежда Мирошиченко, Ристо Василевски, Роман Кисјов, Клеопатра Лимбери, Елена Иванова Верховскаја, Наталија Чистјакова, Коста Радовић, Ранко Јововић, Гаро Јовановић, Миљан Николић, Вишња Косовић, Зоран Костић, Миљан Николић, Желидраг Никчевић, Благоје Баковић, Илија Лакушић, Андрија Радуловић, Милица Бакрач, Аћим Вишњић, Будимир Дубак, Предраг Бјелошевић и Момир Војводић.

У суботу, 16. новембра, након обиласка Медуна (пребивалишта Марка Миљанова) и манастира Острога, одржано је велико међународно књижевно вече у великој сали Дворане Парк у Херцег Новом, у граду у ком је Његош похађао школу, и о ком је са удивљењем писао.

Прве Његошеве међународне вечери поезије завршене су свечаним програмом 17. новембра, на тргу Белависта, промоцијом књиге „Његош као владалац“ Лазара Томановића и зборника „Његош и савременици“ (издања Светигоре) и разговором о Његошевом животу и делу.

За велики успех ове манифестације организатори су захвални Митрополиту Амфилохију, који је учествовао у свим сегментима програма.

[/restrictedarea]