Непристојна понуда

Пише Никола Врзић

Да ли је најављено окупљање жутих и љубичастих пропало и пре него што су Демократска странка и њени отпаци стигли да се саберу?

Када је, пре само месец и по дана, власник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић позвао Демократску странку на разговор о сарадњи, Демократска странка одреаговала је хитном седницом свог ужег Председништва, на којој је „донела одлуку да интензивира односе са опозиционим странкама, а посебно са Либерално-демократском“. Осећао се у тој одлуци задах олакшања жутих, изазван том изненадном и ничим изазваном могућношћу да неко, па макар то био и Ч. Јовановић, прискочи у помоћ њиховом хронично сурвавајућем рејтингу и политичким перспективама. А сада, после првог званичног састанка са потенцијалним савезницима из ЛДП-а, мора да се питају шта им је све то требало…

 

СУКОБ О ЈЕДИНСТВУ Руководства две странке састала су се и разговарала овог понедељка у седишту ЛДП-а. Шта је на том састанку изречено, остало је потпуно небитно због онога што је изговорено после састанка. Чедомир Јовановић: „Желимо да се чланови две странке изјасне о спремности да заједно направимо политичку организацију која би ефикасно одговорила на проблеме у којима се Србија налази… Не говорим о утапању и не говорим о стварању јаке странке због страха од избора, већ о потреби за политичком равнотежом.“ Уместо јавне демонстрације слоге и јединствених намера и планова, Јовановићу је, пред окупљеним новинарима, морао да реплицира први бизнисмен ДС-а, Драган Ђилас: „Ако очекујете да ћемо за 15 дана изаћи и рећи ‘имамо нову странку’ – то неће бити случај.“

[restrictedarea]

Очигледна неслога после разговора о новој слози постала је још очигледнија када су се по дневној штампи појавиле инсајдерске информације да је спорну идеју о уједињењу Јовановић изнео на затвореном делу састанка а да ју је Ђилас одбацио, што некоректан Јовановићев иступ после састанка, пред новинарима са истом идејом, чини још интересантнијим за анализирање. Док тврдње да је, на оном затвореном делу састанка, доглавник ДС-а Бојан Пајтић кога напредњаци и даље држе на кратком повоцу, насупрот Ђиласу подржао Јовановићев предлог па чак и предложио Јовановића за шефа уједињене партије, додатно подгревају приче о сукобима унутар ДС-а, приче које ни сва јавна демонстрирања љубави Ђиласа и Пајтића нису успела да ућуткају.

У сваком случају, сукоб око уједињења, започет у понедељак, настављен је у уторак. ЛДП је, преко свог функционера Бојана Ђурића, чак и подигао улог, саопштавајући: уједињење или ништа. Бојан Ђурић: „Ако желимо да урадимо нешто, то мора да буде рад на успостављању нове, моћне, другачије политичке организације… Сви други разговори око коалиције, посебно ако је реч о локалним коалицијама, који су по нашем уверењу бесмислени у српској политици, не би могле да мотивишу грађане.“ И ултиматум ДС-у: „У врло кратком року мораћемо да пресечемо. Ако нисмо у стању да се договоримо око нове политичке организације – онда океј, свако на своју страну, па ће грађани проценити ко је био добронамернији, уверљивији.“

Ђурићу је у име Драгана Ђиласа, а можда и ДС-а, одрично одговорио Борко Стефановић: „Ми смо странка која има своје име и презиме већ сто година… Поштујемо легитимно изражену жељу и циљ ЛДП-а, али ДС има своје име и ту нема места за спекулације тог типа. ДС и ЛДП ће сарађивати у Скупштини Србије и ван ње, а о коалицијама ће се разговарати када за то дође време, или конкретно везано за локалне изборе, као што је, рецимо, Вождовац.“

Јовановићева идеја засад је, дакле, одбачена, и нема много места сумњи да ће бирачи који (из неутврђеног разлога) нагињу њиховој опцији умети да препознају кривца за неуспело обједињавање оних, који би да од Вучића спасу Србију доказано горима од њега. А ако до уједињења ЛДП-а и ДС-а на крају ипак дође упркос оваквој почетној реакцији ДС-а, тек ће тада потпуно јасно бити да је Јовановићу успело да истера своје, и поново ће он бити на добитку…

С тим што никако не треба одбацити ни трећу могућност, очевидну само ако се присетимо да се у међувремену, између јавног позива ДС-у и састанка са његовим челницима, Ч. Јовановић састао са Александром Вучићем. Да ли је по Вучићевом наговору Јовановић Ђиласу дао непристојну понуду коју овај не може да прихвати, како би се таквим потезом Ђилас навукао на танак лед и истовремено онемогућило антивучићевско окупљање? Потез политички легитиман колико и прастар (divide et impera) с тим што свако шуровање с Чедомиром Јовановићем неумољиво оставља лош осећај у устима…

[/restrictedarea]