Incident ili novi početak?

Kancelarija za KiM na 58.Sajmu knjiga u Beogradu

Piše Nataša Jovanović

Prvi put je stručna javnost uobličila izjavu o stavovima sa kojim bi pregovarački tim u Briselu trebalo da razgovara o srpskoj kulturnoj baštini i institucijama kulture na KiM

Ako je na ovogodišnjem Sajmu knjiga postojao prostor slobode, onda se on, voljom organizatora ili bez nje, tek našao upravo tamo gde bi ga posetioci u ovom trenutku političkih previranja najmanje mogli očekivati: na štandu institucije Vlade Srbije, tačnije Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Ravnopravno sa patrijarhom, premijerom, predsednikom skupštine, te predsednikom Matice srpske, univerzitetom i članovima SPC-a, u bogatom programu, sa pravom na reč, učestvovala je i umetnička avangarda, patriotske organizacije, Srbi sa Kosova i svi oni koji su se tu našli, a poželeli da kažu svoje viđenje dalje sudbine naše južne pokrajine posle potpisivanja Briselskog sporazuma. Pitanja koja su sa ovog štanda pokrenuta za sedam dana trajanja Sajma, morala su da, svojom ozbiljnošću i slobodom pristupa temi, potaknu na razmišljanje kako stručnu javnost koja je delom bila uključena u program, tako i poslenike javne reči i predstavnike Crkve.

KULTURNA BAŠTINA POSLE BRISELA Jer, ako su mediji i pali pred Briselskim sporazumom, u smislu objašnjenja ne samo šta u njemu piše već i šta iz njega proizlazi, pitanje kulturne baštine obuhvaćeno ovim dokumentom, ne bi smelo da ostavi ravnodušnim najširu javnost u Srbiji. Otuda je pitanje članstva u UNESKU zainteresovalo sve prisutne, kao i zaključak da ukoliko kulturna baština u briselskim sporazumima bude proglašena za vlasništvo SPC, automatski će postati kosovska, jer UNESKO, kao takav, ne prepoznaje verske zajednice, već samo države članice.

U okviru tribine posvećene kulturnom nasleđu Kosova i Metohije posle Briselskog sporazuma, predstavljen je dvotomni zbornik radova sa naučne konferencije koju je u Beogradu početkom oktobra organizovala Kancelarija za KiM. Prvi put stručna javnost koju su činili profesori sa univerziteta, predstavnici institucija kulture koji se bave čuvanjem i zaštitom kulturne baštine, predstavnici države i nevladinog sektora uobličili su izjavu o stavovima koji zapravo predstavljaju nacrt programa sa kojim bi pregovarački tim u Briselu trebalo da razgovara o srpskoj kulturnoj baštini i institucijama kulture na KiM. Taj dokument zvanično je predat Kancelariji za KiM od koje je zatraženo da ga dalje prosledi Vladi Republike Srbije. U vezi sa ovim pokrenuta je burna debata na tribini, budući da su pojedini učesnici insistirali na tome da je on nerealan, da ne odgovara aktuelnoj političkoj situaciji na terenu i da je zapravo usmeren protiv Briselskog sporazuma. Kako god, ovaj dokument javno je prezentovan, a njegovi potpisnici uputili su ga na oko 1.000 adresa, očekujući i dalju podršku stručne javnosti koja će uticati na Vladu Srbije u nastavku briselskih pregovora koji će povodom kulture i kulturne baštine biti održani početkom iduće godine.

[restrictedarea]

INCIDENT ILI…? Čini se da je prvi put u organizaciji jedne državne institucije otvoreni razgovor učesnika i gostiju ponudio toliko disonantnih tonova u vezi sa kulturom i umetnošću na Kosovu i Metohiji.

Optužujući univerzitet i institucije kulture sa KiM da su potpuno zapostavili mlade i politički nepodobne stvaraoce sa KiM, te da Beograd već 15 godina ne ulaže u ono najvažnije – kvalitetne ljudske resurse – deo učesnika tribine posvećene ovoj temi pozvao je na umetničku pobunu i afirmaciju života na Kosovu i Metohiji, podsećajući da umetnici sa KiM, nisu samo Srbi sa Kosova, već pre svega srpski umetnici. U ovoj živoj polemici, reagovali su predstavnik Kancelarije za KiM Miroslav Toholj zalažući se otvoreno protiv kulturne distance koju sprovodi Beograd, te predsednik Matice srpske Ivan Negrišorac koji je javno ukazao na neophodnost reorganizacije i jačanja institucija kulture na KiM.

Zanimljivo je da je prošlogodišnji program „Kosovo i Metohija na Sajmu knjiga“, u okviru kojeg je prezentovano izdavaštvo i umetničko stvaralaštvo Srba sa Kosova i Metohije, bio podsticajan pre svega za izdavače sa teritorije naše južne pokrajine o čemu svedoči podatak da je 2013. godine na Kosovu i Metohiji objavljeno preko 100 novih naslova na srpskom jeziku. Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije finansirala je štampanje 33 publikacije. Neke od njih predstavljaju kapitalne izdavačke projekte – recimo „Metohija“, „Etnografsko nasleđe Kosova i Metohije“, „Građanska nošnja u Prizrenu“, „Narodna književnost na Kosovu i Metohiji“ štampana u deset tomova, dva toma zbornika radova sa naučnog skupa „Kulturno nasleđe Kosova i Metohije“… Prvi put je ove godine za izdavače sa Kosova i Metohije Ministarstvo za KiM raspisalo konkurs za izdavačke projekte i angažovalo stručnu komisiju na čiji je predlog odlučeno šta će biti štampano sredstvima Kancelarije. Na taj način napokon je i izdavaštvo Srba sa KiM postavljeno u odgovarajući sistem vrednosti, što je i rezultiralo povećanjem kvaliteta izdavaštva u celini.

Pored predstavljanja oko 40 novih knjiga izdavača sa Kosova i Metohije, predstave „Srpske drame“ Narodnog pozorišta Priština, te premijernog prikazivanja filma Predraga Radonjića „Pozorište iz kutije za cipele“, program su pratili i nastupi kulturno-umetničkih društava, muzički program, prezentovanje Džez festivala u Kosovskoj Mitrovici…

Posebnu pažnju skrenula je tribina posvećena 200-godišnjici rođenja Njegoša, u okviru koje je predstavljena knjiga „Njegoš i kosovski zavet“, te otvorena izložba slika Predraga Dragovića „Likovno čitanje Gorskog vijenca“, koju prati istoimena monografija. Pored pomenute, program povodom značajnog jubileja održan je i u Zubinom Potoku, a jedini naučni skup koji će okupiti naše najznačajnije proučavaoce Njegoša, intelektualnu i umetničku elitu, biće održan na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, pod pokroviteljstvom Kancelarije za KiM. Imajući u vidu da su država (Ministarstvo kulture) i vodeće institucije kulture i nauke (Matica srpska, SANU, univerzitet) Njegoša potpuno prećutale, postavlja se pitanje da li ovako bogat program o Njegošu koji je realizovao Sektor za kulturu Kancelarije za KiM treba posmatrati na nivou incidenta, ili je upravo Kancelarija za KiM angažovana od strane Vlade Republike Srbije da na sebe preuzme organizaciju glavnih dešavanja u vezi sa 200-godišnjicom od rođenja Njegoša.

Na kraju sedmodnevnog trajanja Sajma, urednici su istakli da im je u organizaciji programa bila želja da štand Kancelarije za KiM na Sajmu bude prostor istinske slobode. Ostaje pitanje da li su sa tim saglasni oni koji su im poklonili poverenje da u prethodnih godinu dana brinu o kulturi i kulturnoj baštini na KiM. Incident ili novi početak?

[/restrictedarea]