Дуге цеви: час их крију, час их не видиш

Пише Миодраг Зарковић

На силу уприличено гласање које је 17. новембра одржано у Косовској Митровици показало је колико су цензури и аутоцензури подложне не само српске већ и многе стране телевизијске станице

Када се „избори“ одржани у Косовској Митровици 3. новембра упореде са „изборима“ од две седмице касније, дошло је до упадљивог смањења једне излазности: телевизијских камера је 17. новембра било много мање него у првом покушају.
То се нарочито односи на ТВ (па и радио) куће из иностранства, којима је прво „гласање“ очигледно било много занимљивије него поновљено. Потписник ових редова, који је игром случаја у оба наврата био на лицу места у Косовској Митровици, избројао је барем четири страна извештача који су се били спустили на обалу Ибра трећег, али су ипак изостали 17. новембра.
Такво преобраћење телевизијске „излазности“ тешко је објашњиво стручним, или новчаним разлозима, који су сви до једног налагали обрнут исход. Да се више новинара појавило на поновљеном „гласању“, то би било кудикамо схватљивије; заиста, зашто би неко, ко је трећег новембра послао одличну причу из Косовске Митровице, прескочио наставак/закључак те приче две седмице касније?! Пре би се очекивало да они који су, из ко зна ког разлога, прескочили прво „гласање“, 18. новембра искористе прилику за поправни…
Логику су, међутим, одавно избацили из новинарског заната, и то не само у Србији. Управо је митровачки пример савршен показатељ послушности гласила – нарочито телевизијских, као најутицајнијих – у већем делу света, посебно на том вајном Западу који се непрестано, а потпуно неутемељено, заклиње у некакве своје слободе. Заправо је застрашујућа лакоћа којом извесна средишта моћи могу да распореде ТВ камере по Косовској Митровици онда када су им потребни кадрови окупљених бојкоташа не би ли их оклеветали као насилнике, а да из исте те Митровице уклоне исте те камере онда када им не иде у прилог да се види да су тамо по улицама целог дана патролирали војници са исуканим дугим цевима. „Избори“ од 17. новембра напросто су морали да буду проглашени „слободним и демократским“, а у такав приказ никако се не би уклапале аутоматске пушке наготовс: зато су моћници, за сваки случај, могућност да неко живом сликом извести о дугим цевима свели на најмању могућу меру.

[restrictedarea]

***
Наравно да се све што је снашло Запад и милу нам Европу – укључујући ту и грубо зауздавање гласила – још снажније испољава у поробљеним друштвима попут српског. Зато и не чуди то што су овдашњи медији у извештавању из Косовске Митровице прибегли чак и приземнијој цензури, или аутоцензури, од оне којој су биле изложене њихове стране колеге.
Најбољи пример тога јесте ударни РТС-ов „Дневник“ управо од недеље, 17. новембра, са кадровима које је сниматељ Јавног сервиса забележио на митровачким улицама тога дана. Тачније, реч је о једном посебном кадру, виђеном при крају осмог минута емисије, у којем је приказан војник Еулекса, брадоња у тамнотегет униформи са плавом беретком, како стоји испред једног гласачког места. Знаковито је то што је брадоња приказан само од предела грудног коша нагоре: стога се у дотичном кадру не види да брадоња у руци држи аутоматску пушку, тј. дугу цев.
Тога дана, у Косовској Митровици било је теже промашити дугу цев него уперити камеру у њу. По целом граду су, наиме, стајали наоружани војници, не скривајући наоружање. Упркос свему томе, међутим, српске телевизијске екипе које су биле присутне на лицу места по свој прилици нису „успеле“ да усниме нити једног од тих војника који је са дугом цеви у рукама попреко одмеравао пролазнике.
Изостанак тих снимака просто не може да буде случајан. Поготово описани кадар из „Дневника“ није последица какве произвољности. Само је крајњом, пажљивом намером, из тог снимка изостављен пушкомитраљез, исто као што су слични призори дугих цеви изостављени тог дана из свих телевизијских извештаја са лица места.
***
Додуше, РТС има оправдање за овакво понашање. Оправдање је изрекла Наташа Мијушковић, која је и извештавала из Косовске Митровице, када ју је колега Ранко Веселиновић из београдског студија упитао:
„Наташа, како у Митровици тумаче то што је после две недеље потпуно другачија слика на биралиштима од оне коју смо гледали пре две недеље?“
„То се објашњава и тешко и лако“, загонетно је почела Наташа Мијушковић свој одговор, да би потом наставила у правом пионирском духу:
„Тешко зато што нико у ланцу одговорности које смо питали, а питали смо их све, или није хтео или није знао да нам каже зашто избори трећег новембра нису личили на изборе који су данас спроведени, односно, зашто све оно што је данас спроведено није било спроведено и пре две недеље. С друге стране, то се може лако објаснити чињеницом да је данас свако у ланцу одговорности радио свој посао, на улицама Косовске Митровице је био велики број припадника косовске полиције, Еулекса и Кфора, они су посебно били концентрисани испред бирачких центара, а на самим бирачким местима били су припадници Оебса који су надгледали цео изборни процес.“
Лепо каже жена: свако у ланцу одговорности радио је свој посао. Што се, дабоме, не односи на њу. Она ради на Јавном сервису, а Јавни сервис, познато је, није одговоран никоме. Најмање свом гледалишту, од чијег се новца иначе издржава. Никаквом ланцу одговорности не припадају ни РТС ни Наташа Мијушковић. Зато и нису морали да раде свој посао. Зато нису морали да известе остатак Србије о ономе што је у Косовској Митровици било видљиво и из хеликоптера: да је репресија војних и полицијских снага била не само приметнија него и тежа да се поднесе од било чега што су бојкоташи наводно радили две седмице раније.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *