Deca u najam

Piše Zoran Milošević

Nezakoniti rad dece više nije ograničen „samo“ na siromašne zemlje Afrike, Azije i Južne Amerike, već ga ima sve više i u razvijenom zapadnom svetu

Prema podacima Međunarodne organizacije rada iz 2013. godine, u svetu 115 miliona dece radi opasne i teške poslove, a oko 20.000 godišnje umire od posledica radnog angažovanja u neljudskim uslovima. Od 2004. do 2009. godine broj dece koja rade je smanjen sa 222 miliona na 215 miliona, a Ujedinjene nacije imaju ambiciozni plan da do 2016. godine iskorene eksploataciju dece. Moldavski autor Rodika Vilku za portal vocea.md ističe da je evolucija čovečanstva dovela do dve suprotstavljene društvene tendencije: s jedne strane, do obnove eksploatacije dečjeg rada, ali budući da je, s druge strane, taj problem prezentovan javnosti, mnoge organizacije, posebno profesionalne organizacije i sindikati, imaju programe za zaštitu dece. Mnogo njih prosi, bavi se prostitucijom, radi u neljudskim uslovima (zimi i leti), obrađuje zemlju. Zato je Međunarodna organizacija rada 2002. godine uvela Svetski dan borbe protiv dečjeg rada (12. juna). Ista organizacija insistira da države dobrovoljno prihvate Konvencije № 189 i № 182, koje regulišu ovu oblast i omogućavaju zakonodavnu osnovu za borbu protiv ove pojave.

KORPORACIJE No, ono što zabrinjava jeste da transnacionalne korporacije sve više koriste rad dece. Na primer, prema podacima Međunarodnog fonda prava radnika (International Labor Rights Fund) dečji rad koristi kompanija Monsanto. Na jednoj plantaži pamuka u Indiji u vlasništvu kompanije Monsanto (tu su i druge transnacionalne agrokorporacije) radi više od 12.000 dece. Mnoga su umrla ili obolela zbog trovanja pesticidima. No, profit kompanije raste i trenutno iznosi 5,4 milijarde dolara. Rad dece koristi i kompanija Nestlé – podaci zaštitnika ljudskih prava pokazuju, najviše u proizvodnji čokolade. Prema proceni vlade SAD, u Obali Slonovače (Afrika) gde se proizvodi više od 40 odsto kakaoa, na plantažama u teškim uslovima radi u proseku 109.000 dece. U Kini njihov rad koristi kompanija Pegatron Group, koja se bavi distribucijom i prodajom proizvoda kompanije Apple.

[restrictedarea] Ovi primeri deluju zarazno, te 2013. godine u mnogim državama sveta kopiraju ovu praksu i angažuju decu, a njihova je prosečna starost između pet i deset godina. Julija Čmelenko smatra da je glavni uzrok ove pojave siromaštvo roditelja. Srž problema nalazi se u ekonomskim problemima i nepravednom sistemu koji stvara uslove da se deca nađu na tržištu rada.
Rečnik prava, a u saglasnosti sa Konvencijom o pravima dece iz 1989. godine i Konvencijom o zabrani i brzim merama za iskorenjivanje najgorih oblika rada dece iz 1999. godine, pod eksploatacijom dece podrazumeva ekonomsku eksploataciju (bilo koji rad koji može predstavljati opasnost za njihovo zdravlje ili prepreku za obrazovanje) seksualnu eksploataciju (korišćenje za nezakonitu seksualnu delatnost kao što su prostitucija i dečja pornografija) otimanje, trgovinu decom i krijumčarenje i bilo koju drugu formu eksploatacije dece.
Prema procenama Međunarodne organizacije rada (International Labour Organization, ILO) samo u razvijenim državama prinudno radi oko 250 miliona dece uzrasta od pet do 14 godina. Od toga, 153 miliona živi u Aziji, 80 miliona u Africi i 17 miliona u Latinskoj Americi. Većina radi u uslovima opasnim za fizički, duhovni i emocionalni razvoj. Deca su, saopštava Julija Čmelenko za ruski portal pravda.ru, uključena u radne procese kao robovi (rad u rudnicima, poljoprivredi i građevinarstvu), a osim toga naterani su da se bave prostitucijom i pornografijom i da učestvuju u oružanim konfliktima. Istraživanjem Državnog komiteta za statistiku Ukrajine u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, utvrđeno je da je tokom 1999. i 2000. godine radilo 456.000 dece, od toga 48 odsto u uzrastu za koji postoji zakonska zabrana rada.
Borba najmoćnijih država nije mogla mimo ljudskih prava, pa ni dečjih. Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije, reagujući na slične optužbe na račun Rusije, okrivilo je SAD za radnu i seksualnu eksploataciju dece. Naime, prema podacima nevladine organizacije Proekt Polaris, svake godine se oko 100.000 dece uključi u američku seks-industriju (Юridičeskiй žurnal, № 11, Moskva 2005.). Ostaje van domašaja javnosti i radna i seksualna eksploatacija dece iz američkih sirotišta, bivših vaspitanika u hraniteljskim porodicama, kao i usvojene dece. Podaci objavljeni u Ukrajini pokazuju da se svako četvrto dete u SAD hrani u javnim kuhinjama, pa je jasno da države koje bi trebalo da budu uzori, zapravo to nisu, nego samo vešto onemogućavaju da se pitanja prava dece, kao i mnogih drugih, postave u odgovarajućim institucijama i na forumima.
Prema podacima zaštitnika ljudskih prava, većina dece (69 odsto) angažovana je u poljoprivredi (beru duvan, kafu, pirinač, šećernu trsku i kakao). Na spisku zemalja koje dozvoljavaju eksploataciju dece vodi Mijanmar (deca se koriste za sakupljanje pirinča, šećerne trske i kaučuka). Podaci Ministarstva rada SAD ukazuju da se u šest država najviše krše prava dece, a to su, pored Mijanmara, Indija, Brazil, Bangladeš, Kina i Filipini. Slede Somalija, Nepal, Avganistan, Pakistan, Šri Lanka i Severna Koreja.

PRIMERI U EU Ekonomska kriza, ali i pad morala, mnoge porodice izlažu različitim iskušenjima, pri čemu je siromaštvo samo jedno od brojnih. Tako je i u doskora „uzornim demokratijama“, gde je „sve bilo u redu po pitanju ljudskih prava“, započeo proces erozije svekolikih vrednosti. Interesantan je podatak da je ove 2013. godine u Evropskoj uniji bilo 25 odsto radno sposobnog stanovištva bez posla. Svaki četvrti radno sposobni građanin Unije je bez posla. To je dovelo do dubokih devijacija, pa preduzeća počinju da koriste sva sredstva, pa i radnu eksploataciju dece, za preživljavanje na tržištu.
U Italiji, na primer, toj savesnoj članici evroatlantističke zajednice, između ostalih devijacija, zapažena je pojava da poslodavci sve češće upošljavaju decu, i to za bedne nadnice. „Kako pokazuju rezultati nezavisnog istraživanja Asocijacije Bruno Trentin i Save the Children, jedno od dvadesetoro dece uzrasta do 16 godina u Italiji prinuđeno je da radi. Od toga, njih 30.000 na poslovima koji predstavljaju opasnost za zdravlje, bezbednost ili nanose štetu psihi“, navodi ruski portal stoletie.ru. Pomenute asocijacije uradile su istraživanje među decom iz različitih regiona Italije i tako se saznalo da 5,2 odsto dece od sedam do petnaest godina mora da radi noću kako ne bi bilo izbačeno iz škole. Istraživanje je pokazalo da 0,3 odsto dece počinje da radi pre jedanaeste godine života, tri odsto između 11. i 13. godine, a 18,4 odsto između 14. i 15. godine. Većina radi u porodičnom biznisu. Situacija je posebno dramatična na jugu države, gde je veliki uticaj kriminalnih struktura. U Napulju u građevinskoj industriji, na primer, rade i devetogodišnjaci, koji nose džakove sa cementom za šta dobijaju 10 evra nedeljno. U Bariju deca od 14 godina pomažu frizerima pripremajući hemikalije i za to dobijaju manje od 15 evra nedeljno. Neka rade u ribarnicama i na ribljim pijacama od 04,00 ujutro do 15,00 sati i sve vreme rade sa ledom. U još složenijoj situaciji su deca imigranata koja nemaju italijansko državljanstvo. Ona rade od 05,00 ujutro do 23,00 sata uveče kako bi pomogla rođacima u biznisu.
Osnovni uzrok dečjeg rada je teška ekonomska situacija u porodici. Često su to nepotpune porodice iz siromašnih četvrti i pod snažnim uticajem kriminala. Poslednjih godina, posebno na jugu Italije, mnoga preduzeća se zatvaraju. Dete od roditelja biva tretirano kao onaj koji živi od tuđeg rada, te kada dobije bilo kakav posao, čak i malo plaćen, roditelji to prihvataju sa oduševljenjem. Naime, roditelji smatraju da će se deca tako naučiti nekom zanatu od koga će moći pristojno da žive, međutim, u stvarnosti je sasvim drugačije. Ona često postaju zavisna od poslodavaca koji nemaju nameru da ih nauče poslu, već im dodeljuju teške fizičke i nekvalifikovane poslove. Osim toga, rade bez ugovora, jer je rad dece do 16 godina zabranjen zakonom, osim ako nije reč o reklamama i umetničkim projektima. Tako postaju deo nelegalnog posla, gde caruje pravo jačeg i gde uče takav obrazac ponašanja (nužno je pokoravati se jačem) te posle tih iskustava, uglavnom, ulaze u kriminalne strukture, gubeći svaku nadu za dostojnu budućnost.
Mnogo anketirane dece izjavilo je da je pristalo na teške i nepravedne uslove rada. Nisu imala s kim da se posavetuju i posao nisu doživljavala kao eksploataciju. Takođe, znatan broj dece se žalio na odsustvo zanimanja za njih od strane učitelja, te na otuđenost školskih programa od realnog života.
Poslednjih godina italijanska vlada pokušava da u školski sistem uvede praksu za decu uzrasta 15 i 16 godina, koja bi im omogućila sticanje kvalifikacije i otvorila šansu za dobijanje posla. Italijani su sistem preuzeli od Nemaca kod kojih je dao odlične rezultate. No, u Italiji želje vlade ne nailaze na podršku baze. Pored toga, vlada ekonomska kriza i nedostaje državnih sredstava za obrazovanje, što ugrožava ekonomski razvoj države pošto je on moguć samo uz kvalifikovan, a ne ropski rad nekvalifikovane radne snage. Odsustvo visokokvalifikovanih radnika svedoči o siromaštvu u državi i nepoštenoj raspodeli stečenih sredstava. Poslednjih godina, a posebno od 2008, mnoga deca u Italiji napuštaju školovanje i zapošljavaju se, jer ne vide nikakvu perspektivu (osim da emigriraju).
Ekonomska i moralna kriza u Italiji je na svetlo dana iznela mnoštvo problema. Mnogo preduzeća je zatvoreno, a ona koja još nisu, grčevito se bore za opstanak, pa i nelegalnim radom, u tom smislu i korišćenjem dečjeg rada. Prema rečima sekretara velikog italijanskog sindikata CGIL Suzane Kamuso, koje prenosi „Le Huffington Post“ „problem je u tome što se poslodavci više na plaše nelegalnog rada“. Vlasnici mnogih firmi su dovedeni do očaja i ekonomskog kraha i prihvataju sve samo da bi opstali. Socijalna država koja je građena u Italiji poslednjih decenija, izgleda da nestaje i na površinu izbija najprimitivnija, surova eksploatacija. To podrazumeva da su prava radnika svedena na nulu, zapravo nema ih!

PRAVNI SISTEM

Postoji i druga strana medalje. Tekstovi o radnoj eksploataciji dece, kao i o trgovini ljudima, prema pisanju Sesilije Malmstrem, evropskog komesara za unutrašnje poslove, treba da dovedu do stvaranja jedinstvenog pravnog sistema u Evropskoj uniji. Naime, vlasti država koje čine Evropsku uniju i onih koje žele da se pridruže, svesno dozvoljavaju razmah trgovine ljudima, jer statistika pokazuje da se i pored svih mera i „medijske borbe protiv trgovine ljudima“ ona povećava. U Evropskoj uniji od 2009. do 2010. broj utvrđenih žrtava trgovine ljudima je porastao sa 7.800 na 9.500, navodi Malmstrem i dalje dodaje: „No, bez obzira na problem, samo nekoliko država je realizovalo od Evropske unije donete mere za pooštravanje zakonodavstva po pitanju trgovine ljudima, iako su se sve države saglasile sa tim merama 2011. godine. Samo šest od 27 država obavestilo je Evropsku komisiju da su usaglasile nacionalno pravo sa odlukama EU“. Prema podacima Evropske komisije, sedam od deset žrtava trgovine ljudima su žene. Muškarcima se trguje u 17 odsto slučajeva, a u 15 odsto decom. Oko 61 odsto stradalnika je iz EU, tačnije iz Rumunije i Bugarske. Nigerijci i Kinezi su najčešće žrtve izvan EU i 62 odsto prodanih završava na tržištu seksualnih usluga, 25 odsto na prinudnom radu …
Danas se javlja dilema da li je rad dece vaspitanje ili eksploatacija? Naime, ni među pedagozima nema jedinstvenog stava da li decu treba učiti od ranog detinjstva šta je rad i kolika je vrednost novca, ili im ipak treba obezbediti bezbrižno detinjstvo. Ukoliko se pozovemo na Međunarodnu organizaciju rada, onda ćemo se uveriti da ona razlikuje radno vaspitanje od rada dece za novac koji smatra eksploatacijom ove populacije.
Rad dece je u tradiciji smatran privlačenjem dece poslu regularnim načinima, ali danas se smatra eksploatacijom i nezakonitim postupanjem. Ujedinjene nacije i Međunarodna organizacija rada dečji rad tretiraju kao eksploataciju. Član 32 Povelje o pravima dece garantuje zaštitu od ekonomske eksploatacije i od svakog rada koji može predstavljati opasnost za zdravlje ili služi kao prepreka za obrazovanje, odnosno kao prepreka zdravstvenom, fizičkom, intelektualnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvitku. Zakonit rad dece je inače onaj koji je povezan sa radom u filmskoj industriji, u pozorištu, na estradi.

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *