Шта је „Печат“ писао о ГМО: Злочин без страсти

…Чињеницу да је ГМО намењен земљама трећег света, заговорници ове монструозне идеје правдају потребама гладних у свету. Но они упознати са сценаријом који се одиграо у Ираку, после америчке окупације, када је уништена највећа ризница семена некадашње Месопотамије, знају да је посреди другачија истина. Јер ГМО је увек и готово свугде пратила транзицију, нагомилавање спољног дуга земље-жртве, отварање њеног тржишта за извоз, ММФ аранжмане после чега би доспела на место удављеног националног производа. Да је Ираку пало на памет да оклева у уништавању властитих домаћих биљних сорти, санкције ММФ-а и Вашингтона би се сручиле на њих…
Печат 149, јануар 2011.

 

…Истраживање представља алармантну демонстрацију доказа који показују да су „Монсанто“ и ГМО агробизнис систематски лагали о сигурности њиховог „Раундапа“. „Раундап“ је у далеко мањим концентрацијама од оних коришћених у пољопривреди повезан са рађањем дефектног потомства. Здравствене последице су огромне и немерљиве. Сви главни ГМО усеви данас на тржишту су генетички манипулисани како би „толерисали“ хербицид „Раундап“( интервју са Вилијамом Ендгалом)
Печат 149, јануар 2011.

 

Највећа присутност ГМО картела је на територији северног дела Србије, у Војводини. Генетски модификовано семе се јавно увози, дистрибуира и узгаја у Војводини, о чему је целокупна јавност упозната кроз режирано уништавање само дела засејаних парцела с генетски модификованом сојом у општини Оџаци прошле године. То је потврдила и Ајрин Берет, која се у Србији већ неколико година бори против измене закона о ГМО.
Печат 172, јул, 2011.
У Србији се користе замрзнуте ГМО малине увезене са Запада. Како је саопштила „Евира“, замрзнуте малине узрочник су неколико епидемија изазваних норо вирусом за који се сумња да потиче из воћа које се увози из Пољске и Србије. Према нашим истраживањима, сумња се да је ГМО картел преко Србије испоручио у Скандинавију ГМО малине.
Печат 178, август 2011.

 

Фармацеутско-хемијске компаније за трансгене ГМ патенте не одричу се власништва, али своје патенте размењују. То даје основану сумњу да је у питању картел. „Монсанто“ има кључну улогу јер је једини повезан са свима. Једна процена каже да око 80 одсто земље под усевима, у УСА поседује или држи под лиценцом – „Монсанто“.
Број размена патената расте јер сада у једну биљку усађују не више један, него осам патената.
Печат 151, фебруар 2011.

 

„Печат“ сазнаје да су САД у договору са такозваном „владом Косова“ на подручју Јужне српске покрајине отвориле лабораторије и складишта за генетски модификоване организме
Печат 186, октобар, 2011.

 

У времену када су „мере и програми“ били зачети као идеја и пракса, за еугеничаре који су се налазили на челу Рокфелерове фондације ништа није могло било значајније у историји научних открића од открића структуре ДНК. Своје фондове, грантове и стипендије спремно су подастрли пред младе нараштаје биолога и научника који су се 1980-тих почели да представљају као генетичари, а потом и молекуларни биолози. Научни циљ Фондације био је да сведе неизмерно сложена бића на једноставне детерминистичке и предвидљиве моделе који ће се потом комбиновати у складу са погледом на свет Рокфелерових. Та визија је добила свој назив: ГМО.
Печат 259, март, 2013.
Јасно је да је у питању притисак да се Србија придружи СТО, будући да правила која успоставља ова организација (СТО) ставља приоритет трговине изнад здравља и безбедности земље. Пољопривредна проблематика је у оквиру СТО, решава се по нацртима водећих компанија САД-а за агробизнис, каква је највећи светски поседник ГМО семена „Монсанто“(из интервјуа са Вилијамом Ендгалом)
Печат, 256, фебруар, 2013.

 

Компанија „Монсанто“ ускоро планира да почне регрутовање људи за Србију због продаје генетски модификованог семена нашим пољопривредницима и сељацима
Печат 155, март, 2011.

 

Лабораторијско откриће великих америчких магната, генетски модификовано семе бачено је у српску ораницу. Да ли ће грађани Србије трампити своје здравље за формалан улазак наше земље у Светску трговинску организацију или ће, потакнути примером Бугарске, уличним демонстрацијама оборити скупштински закон?
Печат 150, јануар, 2011.

 

Број оболелих од МРСА у Америци се повећава, а многим младим људима ампутирани су удови захваћени болешћу. Лекари сматрају да је болест проузрокована исхраном.
Свечани финале потписивања споразума са Светском трговинском организацијом, праћен подршком контролисаних медија, одвија се у слављеничкој атмосфери која уноси видно олакшање: о нашој безбедности ће убудуће бринути белосветски трговци, произвођачи ГМ хране и лекова, а на нама је да им се препустимо и верујемо на реч. У СТО пакету добијамо и Библију Новог светског поретка – Кодекс алиментаријус, који представља крвоток нарастајућег корпоративног организма, незадрживо метастазирајући широм планете.
Печат 256, фебруар 2013.
Ибу Робин Лим, медицинска сестра са Балија, проглашена 2011. за „хероја године“ Си-Ен-Ен-а, почела је да поставља непријатна питања у вези са утицајем ГМО на пораст деформитета плаценте и пупчане врпце код балијске новорођенчади, с обзиром на то да се Индонежанке превасходно хране производима од ГМ соје.
Печат 252, јануар, 2013.

 

На шта Србија пристаје својим приступањем у СТО, ко је највећи покровитељ генетски модификоване хране, те како изгледа одмазда над земљама које се супротставе господару неолибералног тржишта?
Печат 248, децембар, 2012.

 

Политика уступака доводи наше институте у инфериоран положај у односу на „Монсанто“, јер ће пољопривредни произвођачи бити економски мотивисани да купују семе увозника. У случају банкрота српског домаћина посед дужника ће отићи у руке међународне лихварске интернационале, док ће глобални гигант овде учврстити монополски положај
Печат 246, децембар, 2012.

 

„Због чега се власници патената за генетски модификоване пољопривредне производе буне против њиховог обележавања. Ако сматрају да су ти производи нешкодљиви, немају разлога да их отворено не рекламирају(из разговора са професором Миладином Шеварлићем)
Печат 242, новембар 2012.

 

Како је мали експозе службенице америчке амбасаде у Београду на округлом столу посвећеном ГМО-у открио још један услов који Србија мора да испуни уколико жели у ЕУ? Речју – лоше нам се пише
Печат 249, децембар 2012.

 

На питање поводом научне студије из 2006. којом се „Медено слатка“ проглашава узрочником рака јетре код експерименталних животиња, гост из Америке, промотор ове сорте шљиве пред домаћом стручном јавношћу, одговорио је да „мишеви нису исто што и људи“.
Печат 236, септембар 2012.

 

С обзиром на то да докторат није етичка категорија, неће бити тешко наћи довољно корумпираних доктора наука у Србији, спремних да уђу у Савет и одиграју добро плаћену фарсу, којом би се подигла рампа за ГМО ( из разговора за Иреном Барет)
Печат 196, децембар 2011.

 

С обзиром на то да је „Танјуг“ објавио вест према којој су се амбасадор САД-а у Србији Мери Ворлик и потпредседник Владе и министар унутрашње и спољне трговине Расим Љајић сложили о неопходности што скоријег приступања Србије Светској трговинској организацији (СТО), уз изражену спремност Америке „да помогне нашој земљи у отклањању преосталих препрека за пуноправно чланство“, остаје отворено питање ко је (испред српског народа) амбасадорку и министра за то овластио?
Печат 244, новембар 2012.

 

Гени из бактерија, вируса, биљки, животиња, па чак и човека, стављају се у биљке као што је соја, жито, памук, како би се остварио комерцијални принос. Такав ГЕ производ претвара се у храну и продаје на тржишту.
Печат 76, мај 2009.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.