Печат недеље

ЈАША АЛМУЛИ  (1918-2013)

Новинар Јаша Алмули преминуо је у Лондону прошлог четвртка у 96. години. У краткој вести, којом се огласио и УНС чији је Алмули био члан дуже од шест деценија (од 1949.) као и у пригодним освртима који су уследили, било је наведено неколико маркантних чињеница о „бурном и дугом“ животу овог новинара, активисте, страственог полемичара и писца. Јаша Алмули рођен је 1918. године. Студирао је на Техничком факултету у Београду. Био је учесник Народноослободилачке борбе. Од 1941. до 1943. био је у интернацији у Италији, а после тога се прикључио Народно-ослободилачком покрету. Алмули је био уредник у „Танјугу“, дописник из Бразила и Вашингтона и спољнополитички коментатор „Борбе“. Радио је као новинар у југословенској „Корпорацији за инвестиције“ у Вашингтону и Лондону.Од почетка деведесетих година посветио се документовању Холокауста. Објавио је неколико књига које представљају сведочанства Јевреја који су преживели Холокауст у Србији: „Живи и мртви“, „Јеврејке говоре“, „Јевреји и Срби у Јасеновцу“, „Остали су живи“. Био је председник Јеврејске општине Београд. Разуме се да овај след сувих чињеница не открива ни део истине о јавном ангажману и свим споровима у којима је Јаша Алмули истрајавао. У том ангажману, већ две деценије значајно место припадало је настојању да у свету англосаксонских медија брани Србе и руши „спиновану“ слику о том „злом племену“ Балкана и савременог света.
Вођен жељом „да се стави на бољу страну историје, улагао је велику енергију да до последњег даха остане на тој бољој страни“, примећују његови пријатељи и савременици. Текстови које је написао специјално за „Печат“, поводом неких од најделикатнијих питања и проблема нашег времена, а посебно о односима и историјским искушењима кроз која су прошли народи Балкана, а међу њима и Срби и Јевреји, остаће као сведочанство управо његове енергије и воље да витешки „залегне“ за истину и достојанство.

Косовска претња

Тек што је Петер Бломајер, амбасадор Немачке у Приштини, објавио (оно што читаоци „Печата“, иначе, веома добро знају) да је споразумом проистеклим из преговора Београда и Приштине „решено да север припада (независном) Косову“, Ивица Дачић, премијер Србије, припретио је прекидом тих преговора. Али не зато што север припада независном Косову, него зато што се и њему не дозвољава да саучествује у изборима тог независног Косова.
Хајредин Кучи, заменик Хашима Тачија, наиме, у среду је изјавио да од следећег дана, кад званично почиње кампања за локалне изборе које је за 3. новембар расписала косовска председница Атифете Јахјага, па све до 1. новембра када се кампања завршава, „ниједном званичнику Србије неће бити дозвољен долазак на Косово“.
Дачић, коме због ове одлуке владе свог бриселског саговорника неће бити дозвољено да оде у Штрпце у склопу кампање за те изборе, одреаговао је бурном претњом „да ће прекинути учешће у (бриселским) преговорима уколико Приштина не буде дозвољавала српским званичницима да посећују Косово и Метохију до краја изборне кампање“.
Оваква је најава одмах изазвала пацке. Амбасадор Немачке у Београду Хајнц Вилхелм рекао је: „Чуо сам за одлуку Приштине, чуо сам и за намеру премијера Србије Ивице Дачића да упозори Брисел да би Београд могао да прекине преговоре са Приштином. То би било веома лоше у овом тренутку.“ А да не би било никакве дилеме око тога шта je Запад заправо мислио, постарао се функционер ДС-а Борко Стефановић, рекавши да би прекид преговора с Тачијем био „страшан заокрет у погрешном правцу“.
Амбасадор Вилхелм је, додајмо, рекао и да је уверен да ће „наредних дана ипак бити пронађено компромисно решење“, с тим што не знамо да ли је притом чуо појашњење косовског шефа дипломатије Енвера Хоџаја, који је рекао да је одлука његове владе „дефинитивна и никако се не може променити. Немамо више шта да додајемо ономе што је рекао заменик премијера Хајредин Кући“.
Александар Вучић, први потпредседник владе, одлуку је приштинских власти назвао „у неку руку скандалозном“, и додао, што се српске реакције тиче, да „увек волим да неке ствари преноће па да онда направимо договор како и шта да чинимо. Ми ћемо имати, уверен сам, јединствену реакцију, али ми морамо увек да водимо рачуна о свим последицама, да не реагујемо на начин на који би то они који су против Србије волели.“