Канцеларка као божићни поклон

Зa „Печат“ из Берлина МИРОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ

Дуг пут ка великој коалицији: преговори конзервативаца и социјалдемократа о новом „браку“ (и деоби министарских ресора, окo чега се највише ломе копља) званично су тек почели, па се устоличење Ангеле Меркел (трећи мандат) може очекивати тек крајем године – три месеца после парламентарних избора

Велика коалиција је почела с (парламентарним) пословничким диктатом и пре него што је (формално) склопљена: будући партнери, конзервативци и социјалдемократе, решени су да повећају број потпредседника Бундестага за два. Сваком још по једна удобна фотеља с богатом апанажом од 12.400 евра месечно и другим привилегијама. Тај детаљ не би морао да буде политички превише важан да није израз (пре)велике моћи будућих коалиционих партнера (осамдесет одсто посланичких места у парламенту!) и спремности да ту моћ безобзирно користе на штету малих и немоћних опозиционара, Левице и Зелених, чији лидери су „вриснули“ гневно и – беспомоћно.

То је нечувено, констатовао је лидер Левице Грегор Гизи, тражећи од председника Бундестага да стане у заштиту парламентарне мањине. Споменуо је чињеницу да ће овако слабашна опозиција бити додатно погођена „тврдим“ уставним и пословничким решењима. Да би опозициона странка могла, на пример, да затражи оснивање анкетног одбора, морала би да располаже са најмање двадесет пет одсто посланичких места: садашњи опозиционари, здружено, имају свега двадесет одсто.

ПЕЧАТ ПОБЕДНИКА Наговештај повећаних амбиција и апетита великих коалиционара у овом, готово ефемерном детаљу изазвао је жустра и неповољна реаговања и у јавности. Конзервативци су пожурили да оправдају спорну операцију „повећаним обимом послова“ који стоје пред парламентом у новом мандату, а социјалдемократе да, и на овај начин, желе да буду „на равној нози“ с јачим партнером, без обзира на разлику у гласовима и посланичким местима „зарађеним“ на септембарским изборима (Унија конзервативаца ЦДУ/ЦСУ 311, СПД 193) и да с те позиције преговарају.

Хоће ли тако и бити? Никако, тврде они тврдокорнији међу конзервативцима. Они су пожурили да покажу политичке мишиће: будући коалициони споразум мора неизоставно, кажу, носити снажан печат победника; то су, како се показало на изборима, рекли бирачи и тако ће и бити.

Да би такву позицију „победника“ појачао, досадашњи, а и будући, шеф посланичке фракције Уније (ЦДУ/ЦСУ) Фолкер Каудер је почео с прецртавањем захтева на којима инсистирају социјалдемократе. Нема говора, одсекао је Каудер, да ће проћи најнижа загарантована сатница (социјалдемократе траже да то буде 8,50 евра) јер би то угрозило велики број радних места, неће бити изједначавања хомосексуалне заједнице са брачном, на чему, такође, инсистирају „црвени“.

[restrictedarea]

Да ли је утицајни конзервативац својом резолутношћу „куцао на отворена врата“? Булеварски и високотиражни „Билд“ је пренео делове блога једног социјалдемократског момка, који је као представник организације младих учествовао на тајном већању социјалдемократа о будућим преговорима с конзервативцима. Он је, наиме, обавештавајући своје пријатеље „уживо“ о току седнице, пренео како шеф странке Зигмар Габријел није убеђен да ће споменуте захтеве социјалдемокрта конзервативци заиста прихватити. Момак се јавно извинио страначким колегама, али је афера „пукла“ и штета је настала.

Време сондаже коалиционих преговора је и у Немачкој време политичких хазардера, трикова и провокација у којем се испитује „пулс“ могућег партнера али и расположење јавности. Изненадни обрти, уобичајени у политици, такође су део игре.

Шеф баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Хорст Зехофер је у изборној ноћи био, на пример, категоричан: разговори са Зеленима, као могућим коалиционим партнерима, искључени су. Који дан касније, кад је из Берлина, из централе Хришћанско- демократске уније (ЦДУ) стигао сигнал да ће Меркелова позвати Зелене (конзервативцима је после септембарских избора недостајало само пет посланичких места да би сами могли да владају) на консултације – уз објашњење које је требало да годи еколозима, пошто се увек боље разумела са Зеленима него с доскорашњим коалиционим партнерима либералима (!) – Зехоферу се, наједном, заклети „непријатељ“ у Баварској (Зелени) привидео као добар пријатељ у Берлину.

 

КАМИКАЗА ПОДУХВАТ Ошамућени изборним поразом, Зелени су се, као дављеник за сламку, ухватили за позив Меркелове, упркос упозорењима њиховог некадашњег неприкосновеног лидера Јошке Фишера, да би „брак са црнима“ (конзервативци) био за његову странку „камиказа подухват“. После неколико „рунди“ разговора, дијалог је прекинут. Зелени су остали „на спруду“ и схватили да су били само „жетон“ у игри конзервативаца на путу ка великој коалицији.

На том путу не би требало да буде изненађења. Руководство СПД се безрезервно изјаснило за поновни улазак у политичку авантуру са конзервативцима, и то у ситуацији која је за њих далеко неповољнија него на почетку првог мандата Ангеле Меркел, која никад није била јача него сада. Предстоји још да се добије сагласност чланства (470.000) које ће се о коалиционом споразуму, кад буде коначно срочен, изјаснити – писмима.

Јавност се обавештава да су у току преговори о садржају  будућег коалиционог споразума (заседају радне групе, експерти и генерални секретари три странке), иако упућени тврде да се копља ломе око расподеле министарских фотеља, од којих је у овом тренутку најизазовнија она министра финансија: „власник“ те фотеље је једини који може да „ветом“ заустави канцеларку, а његова позиција је на спољнополитичкој сцени, с обзиром на драматичну финансијску и дужничку кризу која одавно потреса еврозону, јача и важнија од – шефа дипломатије.

Тај „трофеј“ траже за себе, и шефа странке Зигмара Габријела (који ће бити и канцеларкин заменик), социјалдемократе. У тој фотељи седи, међутим, Волфганг Шојбле, најискуснији политичар међу конзервативцима (био је у свим владама Хелмута Кола, главни преговарач са источњацима око уједињења и, кратко време, Колов наследник на челу странке, од 1972. у парламенту), са чијом подршком Меркелова неизоставно рачуна и у свом наредном мандату.

За канцеларку је кључно питање како „удомити“ Шојблеа а да његова сујета не буде повређена. Спомиње се могућност да човек везан за инвалидска колица (после атентата у време једне изборне кампање из времена „бонске републике“) преузме напоран посао  шефа дипломатије.

Када ће се све то знати? Према проценама које су у оптицају, преговори ће трајати и читав новембар (за 26. новембар је планирана „велика“ рунда страначких „репрезентација“), следи коначна редактура коалиционог споразума и, потом, (најмање) две недеље за већ споменуто изјашњавање чланства Социјалдемократске партије (СПД) о „слову“ споразума. Немачка би, тако, каже један хумориста, новог канцелара у облику старе канцеларке могла да добије као – божићни поклон!

По немачким прописима се шеф владе, иако најважнија и најутицајнија политичка личност, не бира директно. Потврђује се у парламенту као кандидат странке која је добила највише гласова на парламентарним изборима, или која је била у стању да окупи већину. У садашњој ситуацији, теоретски је то могао да буде и кандидат другопласиране странке: да су се социјалдемократе уортачиле са Зеленима, што је било изводљиво и могуће, и Левицом, што је, до даљњег, неизводљиво и немогуће, могле су, истина с танком већином, да преотму власт конзервативцима.

 

МЕРКЕЛОВА ДИКТИРА Ангели Меркел се не жури иако ће од избора до њеног (формалног) именовања и уласка у трећи мандат протећи три месеца. Она чврсто седи на трону и – диктира. Не само шта ће се учинити код куће него и у – Бриселу. Ултимативно је, на пример, тражила да Европска унија „заборави“ и пребрише строге норме које је прописала произвођачима аутомобила, кад је реч о издувним гасовима и угљен-диоксиду. Нису, једноставно, одговарале немачким произвођачима луксузних и тешких лимузина. Бивша министарка у једној од Колових влада надлежна за екологију,  чиме се на међународним скуповима хвали, определила се за – индустрију.

На последњем састанку министара Европске уније за заштиту човекове околине, који је одржан у Луксембургу, немачки министар Петер Алтмајер је, по налогу шефице, резолутно захтевао да се повуче споразум постигнут у јуну о дозвољеној емисији штетних гасова нових аутомобила (95 грама угљен-диоксида по пређеном километру) који би требало да се примењује од 2020. године. Велики немачки произвођачи, „Дајмлер“, БМВ и „Фолксваген“ не могу да уђу у тако „тесно одело“. Пропис није довољно флексибилан, угрозиће индустријску производњу и бизнис.

Европској комесарки за климатске промене Кони Хедегард остало је само да упозори како је немачки захтев за продужење примене раније донете одлуке, најмање за четири године, неприхватљив, иако зна да ће бити онако како хоће Меркелова.

Иза схватљиве канцеларкине бриге за позицију симбола националне индустрије, медији су открили да стоји и један посебан и неприхватљив страначки интерес: власници БМВ, породица Квант, донирали су њеној странци (замашних) 690.000 евра. Неки листови су се, поводом ове афере, огласили насловима попут „Колико кошта канцеларка?“. Отворена је (изнова) тема о поткупљивости политичара и политике (која је, својевремено, у „Афери Флик“, уздрмала саме темеље Републике), а Зелени су констатовали да је породица Квант од Меркелове „купила заштиту човекове средине“.

Квантови су покушали да објасне да је „поклон“ стигао као награда канцеларки за успешно вођење политике у евро кризи, али и због спречавања строгих европских мера. Одлука о (високој) донацији донета је, по објашњењу представника аутомобилског концерна, још почетком године, чекало се с њеном реализацијом да прођу избори. Меркелова и њена странка су знали за ту одлуку, што је долило додатно уље на ватру и распламсало расправу о зависности политичких партија од великих дародаваца.

Још једна „заповест“ Меркелове, издиктирана председнику Европске комисије Барозу приликом његове посете Берлину, а у припреми овонедељног самита ЕУ, да неизоставно жели „јачу Европу“ (у којој се, дакако, зна ко је најјачи!) изазвала је стрепње и жучна реаговања у неким европским престоницама. Немачка канцеларка, наиме, захтева да европска „влада“ (Европска комисија) добије додатне надлежности и стави под ригорозну контролу буџете двадесетосморице. Из Париза и Лондона су промптно саопштили да су против тога. Тој идеји, фингирано или не, није склон ни лидер „сестринске“ Хришћанско-социјалне уније Зехофер: национална држава, каже он, мора сачувати буџетски суверенитет, и ту Комисија нема шта да тражи.

Конституисан нови сазив Бундестага

Прва седница новог сазива Бундестага одржана је у уторак, 22. октобра. Тиме је, званично, окончан други мандат канцеларке Ангеле Меркел. Влада ће, до њеног поновног избора у парламенту, обављати техничке послове. Нови Бундестаг има 631 посланика, девет више него претходни сазив. У њему први пут нема либерала (ФДП). Има, међутим, жена више него икад раније (229). Мигрантско порекло „вуку“ 34 посланика, највише турско. Унија конзервативаца (ЦДУ/ЦСУ) СПД и Левица задржали су досадашње шефове посланичких фракција (Фолкер Каудер, Франк Валтер Штајнмајер и Грегор Гизи) а нов је тандем Зелених на овој позицији (Антон Хофрајтер и Катрин Геринг Екарт).

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *