Vladimir Putin: Nacionalna ideja se ne rađa po tržišnim pravilima

Prenosimo sa portala „Fakti“ 1. deo

Ruski predsednik održao svoj najznačajniji govor posle 2007. godine – Valdaj kao „unutarpolitički Minhen“ 

• Nastupu u Valdajskom diskusionom klubu prethodio je govor u Krasnodaru, u kojem je Putin upozorio da su pokušaji da se utiče na pogled na svet celih naroda – i težnja da se potčine tuđoj volji, da im se nametne tuđi sistem vrednosti i pojmova – apsolutna realnost, isto kao i borba za mineralne resurse sa kojom se suočavaju mnoge zemlje, uključujući i našu zemlju.
• „Praksa je dokazala da se nova nacionalna ideja ne rađa i ne razvija po tržišnim pravilima“ – rekao je Putin. Lakomisleno uređenje države i društva nije uspelo, isto kao ni mehaničko kopiranje tuđeg iskustva.
• Grubo uzimanje tuđeg i pokušaji da se Rusija spolja civilizuje, nije prihvatila apsolutna većina našeg naroda, zato što je težnja za samostalnošću, za duhovnim, ideološkim i spoljnopolitičkim suverenitetom – neodvojivi deo našeg nacionalnog karaktera. 
• Odsustvo nacionalne ideje zasnovane na nacionalnom identitetu bilo je unosno onom kvazikolonijalnom delu elite, koji je više voleo da krade i izvlači kapital, a svoju budućnost nije vezivao za zemlju u kojoj se taj kapital zarađuje.

 

Učešće Vladimira Putina u radu Valdajskog kluba pokazalo je jačanje ugleda ruskog predsednika kako na međunarodnoj sceni, tako i unutar zemlje.

 

Tokom nekoliko sati diskusije sa ekspertima, Putin je ne samo ostavio snažan utisak na inostranu i opozicionu publiku nego je i izgovorio jedan od svojih najvažnijih ideoloških govora.

 

Ovoga puta je i sama forma Putinove komunikacije sa učesnicima kluba bila promenjena: ako se ranije ona odvijala iza zatvorenih vrata, sada se sve prenosilo direktno u etar. Ta činjenica, kao i učešće predstavnika opozicije, bili su glavna novina, koja je privukla pojačanu pažnju medija.

 

To što je Putin bio neposredan, mnogo se šalio i uopšte bio u dobroj formi, ostavilo je utisak na posmatrače – jednostavno zbog toga što ranije indirektni učesnici nisu imali mogućnosti da prate neformalne kontakte Putina sa politikolozima, tim pre, sa evropskim političarima. Pokazalo se da predsednik i pred kamerama može sasvim prirodno da se ponaša kako sa analitičarima, tako i bivšim premijerima.

 

Štaviše, on je mirno povezivao apelovanje svojih starih poznanika, kao što su Prodi i Fajon, sa maksimalno ozbiljnim razmatranjem najvažnijih problema – od sirijskog do unutrašnjopolitičkih i evropskih.

 

„Pred kraj susreta Putin je preuzeo ulogu ‚tok-šou voditelja‘“ – ocenila je američka agencija „Blumberg“ u tekstu „Vladimir Putin: predsednik, mirotvorac, tok-šou voditelj“ – „On je očigledno bez pripremanja energično delio pitanja eks-ministrima evropskih zemalja i američkom ekspertu za pitanja Rusije. S lakoćom je parirao pitanjima o nivou demokratije u Rusiji. Ruski lider se ponašao veoma smireno i samouvereno, bio je u odličnoj formi“.

 

„Blumbergov“ naslov je sasvim tipičan. Ipak, šou uopšte nije bio glavni, iako se kao voditelj diskusija Putin pokazao veoma profesionalno, već govor kojim je predsednik započeo svoje učešće na zasedanju.

 

To je bio jedan od najvažnijih govora u njegovom životu.

 

Ideološki govor, posvećen „strategiji i vrednostima“, onome što je Putin nazvao „vrednosnom osnovom razvoja naše zemlje“.

 

U njemu je Putin nastavo one misli koje je izlagao u seriji svojih predizbornih članaka početkom prošle godine i pre godinu dana u Krasnodaru, nastupajući na susretu sa predstavnicima javnosti.

 

Krasnodarski govor, u kojem je Putin izjavio da su „pokušaji da se utiče na pogled na svet celih naroda – i težnja da se potčine tuđoj volji, da im se nametne tuđi sistem vrednosti i pojmova – apsolutna realnost, isto kao i borba za mineralne resurse sa kojom se suočavaju mnoge zemlje, uključujući i našu zemlju“.

 

Taj Putinov nastup je na čudan način prošao praktično neprimećen, što se samo delimično može objasniti uskim sastavom učesnika susreta.

 

Trebalo bi se nadati da ideologija valdajskog govora neće biti u senci trenutnih utisaka od forme diskusija koje su vođene na zasedanju kluba.

 

Pragmatičar Putin, koji veoma voli reč „efikasnost“, ranije je gotovo izbegavao razgovor o ideologiji i vrednostima – ne zato što on nije imao svoje predstave o njima, već zbog toga što je sovjetska „poluzvanična ideologija ostavljala teško osećanje“, kako je i sam rekao na jučerašnjem istupanju.

 

Međutim, Vladimir Putin u poslednje dve godine ne samo da sve češće govori o značaju nacionalnih vrednosti, nego sve više preduzima konkretne korake u vezi sa njihovom odbranom, sa čime je povezano i donošenje nekoliko zakona, koje njegovi liberalni oponenti mnogo vole da nazivaju konzervativnim, čak i reakcionarnim.

 

Ključna premisa valdajskog Putinovog nastupa bilo je to da „pitanje pronalaženja i jačanja nacionalnog identiteta za Rusiju zaista ima fundamentalni značaj“.

 

Da, Putin je govorio o nacionalnoj ideji, o odgovorima na pitanja „Ko smo?“ i „Šta želimo da budemo?“ On nije davao gotove formule, ali je veoma jasno označavao kako ono što je smetalo i smeta nacionalnom identitetu, ono što je kategorično neprihvatljivo, tako i ono što bi trebalo da posluži kao opšta platforma u traganju za smislom života Rusije.

 

„Praksa je dokazala da se nova nacionalna ideja ne rađa i ne razvija po tržišnim pravilima“ – rekao je Putin. „Lakomisleno uređenje države i društva nije uspelo, isto kao ni mehaničko kopiranje tuđeg iskustva. Tako grubo uzimanje tuđeg i pokušaji da se Rusija spolja civilizuje, nije prihvatila apsolutna većina našeg naroda, zato što je težnja za samostalnošću, za duhovnim, ideološkim i spoljnopolitičkim suverenitetom – neodvojivi deo našeg nacionalnog karaktera“.

 

Ruski predsednik je direktno imenovao snage u čijem je interesu bio ideološki i duhovni vakuum:„Odsustvo nacionalne ideje zasnovane na nacionalnom identitetu bilo je unosno onom kvazikolonijalnom delu elite, koji je više voleo da krade i izvlači kapital, a svoju budućnost nije vezivao za zemlju u kojoj se taj kapital zarađuje“.

 

Pošto je objasnio da razume da se nikakva ideja ne može nametnuti odozgo, Putin je pozvao na istorijsko stvaranje, sintezu najboljeg nacionalnog iskustva i ideja, na osmišljavanje naše kulturne, duhovne i političke tradicije sa različitih gledišta – „razumevajući da to nije nešto skamenjeno, dato zauvek, već da je to živi organizam“.

 

2. deo Ne može se udarati budućnost zemlje kao fudbalska lopta

• Rusija se uvek formirala kao država civilizacija, učvršćena ruskim narodom, ruskim jezikom, ruskom kulturom, Ruskom pravoslavnom crkvom i drugim tradicionalnim religijama Rusije, istakao je Vladimir Putin. Upravo iz modela države civilizacije potiču specifičnosti našeg državnog uređenja.
• Državi sa multietničkim sastavom stanovništva apsolutno je nemoguća identifikacija isključivo putem etnosa i religije: „Radi očuvanja jedinstva zemlje potrebno je formiranje upravo građanskog identiteta na osnovu zajedničkih vrednosti, patriotske svesti, građanske odgovornosti i solidarnosti, poštovanja zakona i učestvovanja u sudbini Otadžbine“.
• Državotvorci i liberali bi trebalo da se nauče da razgovaraju jedni s drugima, a ne da s mržnjom odbacuju svako drugačije stanovište:„Ne može se udarati budućnost zemlje, kao fudbalska lopta, utonuti u neobuzdani nihilizam, potrošnju, kritiku svega i svačega ili u bezizlazni pesimizam“.
• Nije moguć nikakav nacionalni identitet ako se u ljudima kultiviše stid, prezrenje ili, čak, mržnja prema istoriji sopstvene zemlje, negiranje njenog istorijskog iskustva. Zato su veoma značajne Putinove reči:„Čitava naša istorija, bez izuzimanja, trebalo bi da postane deo ruskog identiteta. Mi treba da zalečimo te rane i obnovimo celovitost istorijskog tkiva“. 
• Na znanju i poštovanju sopstvene istorije, na shvatanju njenih zakona i smisla zasniva se pravi patriotizam. Bez njega je uzaludno govoriti o nacionalnom identitetu.
• „U nacionalnoj istoriji mi se suviše često susrećemo umesto sa opozicijom vlasti, sa opozicijom samoj Rusiji – dodao je Putin. A znamo čime se to završavalo: rušenjem države kao takve“.

Ruski lider Vladimir Putin je – nastupivši prošle nedelje u diskusionom klubu „Valdaj“ – održao jedan od svojih najznačajnijih govora.

Zapravo, verovatno najznačajniji posle minhenskog održanog februara 2007. godine na Međunarodnom bezbednosnom forumu.

Valdajski govor je, u neku ruku, bio „unutarpolitički Minhen“. Za Rusiju i funkcionisanje njene vlasti – ništa manje značajan. Čak možda i značajniji.

Uostalom, čitajte dalje i uverite se sami:

Rusija se uvek – ukazao je Putin – formirala kao država civilizacija, učvršćena ruskim narodom, ruskim jezikom, ruskom kulturom, Ruskom pravoslavnom crkvom i drugim tradicionalnim religijama Rusije. Pa nastavio:

„Upravo iz modela države civilizacije potiču specifičnosti našeg državnog uređenja, koje je uvek nastojalo da sa pažnjom uzima u obzir nacionalnu i versku specifičnost ovih ili onih teritorija i da obezbedi raznolikost u jedinstvu“.

Ruski lider je pri tom priznao da je u najvećoj državi sa multietničkim sastavom stanovništva apsolutno nemoguća identifikacija isključivo putem etnosa i religije: „Radi očuvanja jedinstva zemlje potrebno je formiranje upravo građanskog identiteta na osnovu zajedničkih vrednosti, patriotske svesti, građanske odgovornosti i solidarnosti, poštovanja zakona i učestvovanja u sudbini Otadžbine“.

Veoma je važno što se više ne radi o utilitarnim i sekundarnim koncepcijama kao što je „suverena demokratija“, nego o traženju principa, ideja i ciljeva koji objedinjavaju naciju, bez kojih njeno postojanje gubi svaki smisao – naročito u Rusiji, koja je uvek bila ideološka civilizacija.

Na oblikovanju tih ciljeva trebalo bi zajedno da rade i državotvorci i liberali, rekao je Putin, oni treba da se nauče da razgovaraju jedni s drugima, a ne da s mržnjom odbacuju svako drugačije stanovište:„Ne može se udarati budućnost zemlje, kao fudbalska lopta, utonuti u neobuzdani nihilizam, potrošnju, kritiku svega i svačega ili u bezizlazni pesimizam“.

Potrebna je kritika istorije, uključujući i sopstvenu, ali „bez osećanja sopstvenog dostojanstva, bez ljubavi prema Otadžbini, ta kritika je ponižavajuća i neproduktivna“.

Nije moguć nikakav nacionalni identitet ako se u ljudima kultiviše stid, prezrenje ili, čak, mržnja prema istoriji sopstvene zemlje, negiranje njenog istorijskog iskustva. Zato su veoma značajne Putinove reči: „Čitava naša istorija, bez izuzimanja, trebalo bi da postane deo ruskog identiteta. Mi treba da zalečimo te rane i obnovimo celovitost istorijskog tkiva“.

Na znanju i poštovanju sopstvene istorije, na shvatanju njenih zakona i smisla zasniva se pravi patriotizam. Bez njega je uzaludno govoriti o nacionalnom identitetu.

„Uz svu razliku naših pogleda, diskusija o identitetu, o nacionalnoj budućnosti nije moguća bez patriotizma svih njenih učesnika. Naravno, patriotizma u najčistijem značenju te reči“ – rekao je predsednik i istakao da su „suverenitet, nezavisnost i celovitost Rusije bezuslovni, to su one ‚crvene linije‘ koje niko ne može da prelazi“.

„U nacionalnoj istoriji mi se suviše često susrećemo umesto sa opozicijom vlasti, sa opozicijom samoj Rusiji“ – dodao je Putin. „A znamo čime se to završavalo: rušenjem države kao takve“.

Glavni deo pozvanih bili su – strani eksperti i političari, prvenstveno zapadni. Upravo zbog toga na sceni su zajedno sa Putinom sedeli bivši premijeri i ministri iz Italije, Francuske i Nemačke i ekspert Dmitrij Sajms, koji je odgovarao umesto odsutnih (kao obično) političara iz SAD-a.

U svom govoru Putin nije zaobišao ni zapadne izazove, pri tom upravo u kontekstu svoje glavne teme – pronalaženja nacionalnog identiteta Rusije. On je rekao da ti izazovi imaju i spoljnopolitičke i moralne aspekte.

Sa geopolitičkog stanovišta sve je jasno: Putin je još jednom podvukao neprihvatljivost pokušaja da se „na ovaj ili onaj način reanimira unipolarni unifikovani model sveta i podrije institucija međunarodnog prava i nacionalnog suvereniteta“. Ali, i tu je Putin prešao sa trenutnog na opšte: „U istorijskom smislu, to je odustajanje od sopstvenog lika, od Bogom, prirodom date raznovrsnosti sveta“.

On je, zapravo, o moralnom aspektu govorio češće i više nego o čisto političkom – i u samom govoru i tokom dalje diskusije.

Konstatujući da „vidimo kako su mnoge evroatlantske zemlje faktički krenule putem odustajanja od svojih korena, uključujući i hrišćanske vrednosti koje čine osnovu zapadne civilizacije“, uz to pokušavaju da taj model agresivno nameću čitavom svetu, Putin je to nazvao direktnim putem u degradaciju i primitivizaciju i dubokom demografskom i moralnom krizom.

Uopšte, u svom valdajskom govoru on je pokazao da nastupa ne samo kao razotkrivač američkog diktata i nametanja od strane Amerike čitavom svetu svoje volje, kao što je to bilo pre sedam godina u Minhenu, nego kao kritičar čitavog savremenog modela razvoja zapadne civilizacije, kao političar koji ukazuje na očigledne probleme i pretnje koje vlasti samog Zapada ne žele ili ne mogu da reše.

On je to ponavljao i u smirenoj i u oštroj formi: „Natalitet je nizak, Evropljani izumiru, razumete li vi to ili ne?“

Podsećajući na reči bivšeg nemačkog kancelara Kola o tome da „Evropa nema budućnosti bez Rusije“, Putin ih je povezao sa svojim rečima o tome da Rusija ima veliku, moćnu budućnost i da je ona veoma perspektivna zemlja.

Pri tom, ne sama – tesnu integraciju sa susedima Putin je nazvao „apsolutnim prioritetom“ (a kasnije je rekao da su Rusi i Ukrajinci – sve u svemu, jedan narod, „deo našeg velikog ruskog sveta, rusko-ukrajinskog“), a Evroazijski savez nazvao – projektom očuvanja identiteta naroda i šansom za čitav postsovjetski prostor da postane samostalan centar globalnog razvoja, a ne periferija za Evropu ili za Aziju.

Ruski predsednik pri tom nije odbacivao Evropljane, nije ih plašio – jednostavno je naglašavao da će Rusi i ostali narodi RF sami uređivati svoju zemlju i da su spremni da sarađuju sa onima koji im ne nameću svoje vrednosti.

Tim pre, u trenutku kada je za sve koji žive u RF glavno – da iznova pronađu i jasno definišu svoj nacionalni identitet. Onu, prema besmrtnom iskazu ruskog filozofa Konstantina Leontejva – „zdravu složenost“, na koju je u Valdaju podsetio Vladimir Putin.