Само бојкот Србина спасава

Боже правде: седница Привремене скупштине Косова и Метохије почела је извођењем химне

Пише Миодраг Зарковић Фотографије Борислав Станојевић

Како се приближавају локални избори које је расписала „председница Косова“, тако са свих страна, па и из Београда, расту притисци на Србе из четири северне косметске општине да гласањем похрле у загрљај Тачију; али, расте и отпор

Истог дана, у уторак 17. септембра, Срби и остали Србији одани грађани из четири северне општине Косова и Метохије примили су две врло јасне, недвосмислене поруке против изласка на предстојеће локалне изборе. Једна порука стигла им је из Приштине, где је правосуђе „независног Косова“ наградило Фатмира Љимаја, осведоченог злочинца и потпредседника странке Хашима Тачија, још једном ослобађајућом пресудом. Друга је стигла из Звечана, где је Привремена скупштина Косова и Метохије усагласила тачне делатности усмерене ка бојкоту избора заказаних за 3. новембар, који би, када би неким чудом успели, гурнули четири општине на северу покрајине право у руке тог правног поретка који Љимаја и његову браћу по окрвављеном оружју непрестано ослобађа било какве одговорности.

После дотичног уторка, заиста је тешко схватити икакав разлог за учешће у било чему што организује Приштина, а камоли још за учешће на локалним изборима чији би исход требало да буде простирање шиптарске власти и на четири северне општине.

Српска гласила, међутим, одавно не презају од тога да се понашају несхватљиво. Ни овога пута нису оманули, пошто је на телевизијским и радио-станицама и у дневној штампи било практично немогуће пронаћи достојан извештај са поменуте седнице, помињане тек понегде, и то само узгред. Ваљда охрабрени ставовима београдских властодржаца, који сви до једног позивају Србе са Космета да гласањем 3. новембра потпишу сопствену смртну пресуду, медији су редом занемарили звечанску седницу, па је српска јавност масовно остала ускраћена за ону решеност и одлучност коју су изабрани представници народа из четири северне општине Космета исказали том приликом.

Да су постојали крајем 14. века, данашњи српски медији јамачно би прећутали најезду Турака на ослабљене остатке српског царства. Тако и сада муклом тишином покушавају да прикрију изузетна дешавања у јужној српској покрајини, окупираној већ више од 14 година. А звечанска седница, како по расправи, тако и по постигнутим закључцима, управо спада у таква, ванредно значајна дешавања.

[restrictedarea]

СТОПАМА ЛЕОНИДЕ За више од два сата, колико је трајала седница, са бине се окупљенима обратило више говорника, већина их је побрала аплаузе и гласно одобравање, а прва је лед пробила Оливера Газикаловић, иначе припадница ЖЕКИМ-а, тј. Удружења жена са Косова и Метохије:

„Нећу се позивати на нашу светлу прошлост, то нам циници замерају. Подсетићу вас на један натпис, који стоји на Термопилима. Тамо је после битке у којој је краљ Леонида са својих 300 изабраних погинуо, сви су погинули бранећи Спарту, тамо стоји натпис: ‚Путниче, ако свратиш у Спарту, кажи да смо погинули бранећи њене законе‘“, рекла је Оливера Газикаловић на самом крају свог обраћања.

Њено поређење косметског Севера са чувеним Термопилским кланцем, оправдано из којег год угла да га посматрате, као да је подигло атмосферу на седници за неколико степени, па и усмерило даљи ток расправе. Сами учесници су постигли прећутну сагласност да у тој расправи нема места за демагогију и празне приче, већ да се претеће последице локалних избора морају одредити и изрећи.

У то име окупљенима је, не би ли их подсетио на то шта се све нуди и припрема на тим изборима, Славиша Ристић – представљајући се као председник Општине Зубин Поток „све док бирачи у Ибарском Колашину на слободним српским изборима, које ће расписати органи Републике Србије, не одаберу новог председника“ – прочитао и списак странака које су пријавиле своје листе за четири општине на северу покрајине:

„Наша браћа би требало да изађу да гласају за следеће партије: Демократски савез Косова Исе Мустафе, Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја, Демократска партија Косова Хашима Тачија, Алијанса за ново Косово Беџета Пацолија, Самоопредељење Аљбина Куртија… Говорим о пријављеним листама за север Косова, не јужно од Ибра. Неколико бошњачких партија, да их не читам, њих три-четири, а ту су и они који се представљају да заступају српске интересе: Демократија и правда, до јуче уз оно Србија, а онда је и он избрисао, Оливера Ивановића, Демократска иницијатива Горана Богдановића, Народна правда Ненада Радосављевића, Нова снага Црне Горе – замислите – Слободана Вујичића, Самостална либерална странка Слободана Петровића, као и она за коју се надају да ће српски народ да похрли и да изађе на шиптарске изборе, како они кажу Грађанска иницијатива Србија, па сада Грађанска иницијатива српска.“

Нема времена за губљење: У четири северне општине Косова и Метохије већ су никли позиви на бојкот избора

ЗАСЛУЖЕНИ ПРЕЗИР Такав списак, природно, никога не би могао да остави равнодушним, па су посланици Привремене скупштине гласним негодовањем испратили списак који је Ристић прочитао. Насупрот томе, са громким одобравањем су реаговали на говор Небојше Јовића из Српског народног већа Косовске Митровице. Јовић се, у својству госта на седници, дотакао једног од болнијих питања, а то су они који се не устежу да посредно или непосредно сарађују са Приштином, тј. са Београдом који Приштини већ пола деценије олакшава посао:

„У ових 14 година, дозвољавали смо нечасним људима да играју двоструку улогу. Мало су тачијевци, мало су четници, мало балисти, мало усташе… Немају они идеологију, немају политичке циљеве, њих само интересује новац и како да остваре личну корист, за коју ће се борити до последњег Србина. Хајде да их погледамо у очи и да им кажемо: ‘Господо, тиме што радите ви угрожавате нас и нашу децу. Имате право да се продате коме хоћете. Наопако је, али то је ваше право. Али онда и ми имамо право да одговоримо. То је закон акције и реакције. Ви угрожавате нас, онда морамо и ми да имамо право да угрозимо вас.’ Само, да ме не би неко погрешно схватио, не кажем да би требало било кога физички да угрожавамо. То не. Али, морамо да покажемо колико их презиремо. Не смемо да их допустимо да нас хватају подруку, да ћаскају са нама, да се друже са нама. Они заслужују презир. За њих не би требало да буде места у локалу, они не могу да нам буду колеге, они не могу да нам буду пријатељи. Они морају да осете бојкот, а то може много да их заболи. Док сам ја жив, такви људи неће имати мира. Нећу их никада физички напасти, нећу никога од њих ударити, али ћу свакоме од њих рећи: ‚Срам те било, издајниче!‘ Ако неко са мном увече пије кафу, а ујутру ми забија нож у леђа, он ми не може бити ни комшија, ни побратим, он је издајник и то мора да му се каже у лице.“

НЕМАМО СРБИЈУ Јовић је ефектно поентирао осврћући се на збуњеност коју код обичног света изазива чињеница да извршна власт Србије не само да одбија да помогне Србији оданим грађанима из четири северне општине, већ им и одмаже у њиховој борби гурајући их у руке непријатељу:

„Главна зачкољица је да су избори статусно неутрални. Не, избори су и те како статусно одређени, зато што изборе расписује албански председник, а не председник Скупштине Србије. Има људи који се колебају, јер мисле да нас наша држава позива да изађемо на изборе и да би зато требало да изађемо. То није тачно, јер ми нажалост у овом тренутку државу Србију немамо, барем у оном законском оквиру, и тога морамо да будемо свесни, а на изборе нас позивају Албанија, независно Косово, Америка, Европска унија… Ко се двоуми у вези са изборима, нека размисли о следећем: са једне стране има Европску унију, са једне стране има Кетрин Ештон, са једне стране има Мадлен Олбрајт, има државни врх Србије, има Хашима Тачија, има Харадинаја, има Чекуа, а са друге стране има цара Лазара, Карађорђа, има свој народ, своју цркву, своју веру, свој Космет. И зато двоумљења не сме да буде. Негде сам прочитао ово, са чим се у потпуности слажем: ако изађемо на ове изборе, изгубићемо нешто што никада више нећемо моћи да вратимо, зарад нечега што никада нећемо имати.“

Решени да ипак не проћердају ништа од свега што су стекли 14-годишњом борбом, посланици Привремене скупштине Косова и Метохије – не сви, пошто су чланови Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије углавном изостали, што не чуди ако се има у виду да предводе „српску листу“ на изборима 3. новембра, али чуди ако се има у виду да су се до пре неколико седмица заклињали да на тим изборима неће учествовати – нису остали само на речима. Једногласно су одлучили да оснују антиизборни штаб, који ће управљати свим активностима у погледу бојкота локалних избора, као и да закажу велики протестни митинг за среду, 25. септембар, на већ уобичајеном месту, на Тргу Шумадија у северном делу Косовске Митровице.

Неке активности су у том смислу почеле и раније: у сали су виђени већ одштампани плакати, са јасном поруком која ће обележити предстојећу противизборну кампању: „0 посто Тачију, уцени, издаји – 100 посто бојкот“. По северном Космету већ су постављени и билборди који позивају грађане да се одупру притисцима да изађу на гласање 3. новембра. Сада је само на грађанима да то и ураде, чиме ће сачувати све тековине њихове 14 година дуге борбе за слободу и достојанство.

Опомињући мир тужиоца

Главни тужилац ЕУЛЕКС-а у случају против Фатмира Љимаја и његових сабораца, извесни Џонатан Рател, дао је изјаву дописници Б92 из Приштине, у којој је одлуку судског већа да ослободи оптужене прокоментарисао нестварно помирљиво:

„Тужилаштво признаје данашњу судску пресуду. Суд је донео своју пресуду у овом веома тешком и дуго вођеном кривичном гоњењу. Ми поштујемо пресуду суда, знали смо да ће ово бити тешко кривично гоњење од самог почетка. Упркос томе, правда захтева да се тешка кривична гоњења такође спроводе. Поново ћемо темељно разматрати пресуду, и размотрићемо наше право за подношење жалбе. На крају бих желео да изјавим да овај случај никада није било кривично гоњење ОВК. То је било кривично гоњење одређених појединаца.“

То што је Рател, незабележено безбрижан за некога ко је управо поражен у судском поступку, рекао на крају, одјек је расположења у шиптарској јавности, која је била огорчена самим извођењем Љимаја пред суд, јер је то тамо доживљено као рушење угледа и омаловажавање целе ОВК. Рателова спремност да се још мало оправда због тога што се уопште усудио да терети Љимаја, као и његова нељудска помиреност са коначном пресудом, јасно наглашава сву накарадност правосуђа „независног Косова“, односно подсећа на то због чега би стављање четири северне општине под власт Приштине било не само државнички злочин, већ и злочин према људима који у тим општинама живе – у таквом расплету догађаја, практично би постали само нове мете крволоцима попут Љимаја, којима је унапред обезбеђено изузеће од одговорности.

Брига за регуларност

Посланици Привремене скупштине имали су велике примедбе на извештавање гласила, како оних из остатка Србије, тако и оних локалних са севера Космета, којима они, иако чине легално и легитимно изабране органе самоуправе, малтене немају никакав приступ.

Да је на том пољу стање веома тегобно, могло је да се види и неколико дана пре седнице, тачније 14. септембра, када је агенција „Танјуг“ објавила вест – коју су некритички пренели многи српски медији – да се претпоставља да ће у Краљеву, од двадесетак хиљада лица расељених са Косова и Метохије, чак половина искористити право гласа на предстојећим локалним изборима, које је званично расписала „председница Косова“ Атифете Јахјага. Невероватно је да се у вести наводи да је то „претпоставка изборне комисије“, али се не наводи које изборне комисије.

Узимајући у обзир да је Централна изборна комисија Косова једина која би могла да изнесе такву процену, долази се до помало поразног закључка да београдска агенција и многа гласила без икакве ограде преносе сумњиве претпоставке приштинске сепаратистичке установе. Поразно је и то што изгледа нико не намерава да поведе рачуна о могућем кршењу закона, који налаже да једна особа не може да има право гласа у две општине, што значи да би на предстојећим изборима могли да гласају само она расељена лица која су и даље пријављена у местима из којих су избегла. Све то, нажалост, упућује на могуће злоупотребе бирачких спискова и уопште података о излазности, који ће 3. новембра увече бити од пресудне важности.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Emotivno i psihički sam zamorena od nadolazećih vesti.Od perfidne igre Dačića i Vučića,koji su najkrivlji,ustvari jedini krivci,za predato Kosovo i mučenje tog našeg naroda.Cela srbija treba da zahteva referendum,pre Kosovskih izbora.Da smo pametni,da želimo očuvati svoju celovitu zemlju,svi bi krenuli goloruki na Kosovo pa neka vlast i policija nas spreči,ono što su obećali Americi iEvropi,jače je naše pravo na svoju zemlju.Odluka treba da bude na akademicima,koji su spremni da budu uz svoj narod,vođa g.Koštunica,poštujem ga ali je najkrivlji što je dozvolio 2000gda ga DOS stavi za predsednika i tako im pomogne.Narod mu je verovao kao najpoštenijem.Od samog odbora nema ništa,mora se konkretno raditi.

  2. Дали довољно звечи на узбуну да Срби кажу оно велико НЕ, Тачију
    и овима у Београду заједно и НАТО ИМПЕРИЈИ. Браћо са КОСМЕТА
    заљуљајте сва звона да зазвоне сваком српском Родољубу даје ово
    последњи БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ!!!

  3. Kako trenutno stoje stvari, kakav god bude izlazak -ili bojkot srpskog stanovnistva na izbore -rezultat se vec sad moze nazrijeti.
    I Beograd i Pristina i Brisel i Wasington ce pompozno objaviti veliki uspjeh izbora i “dobar i ocekivan izlazak na izbore”!!! “Pobjednici” ce biti POSLUSNICI – IZDAJNICI koji ce svim silama pokusati da “slome kicmu” vecini srpskog naroda u korist PRISTINE….
    Na KOSMETU se vodi bitka i za REPUBLIKU SRPSKU ali i za S R B I J U
    a najtezi udarci kosovskim SRBIMA stizu iz BEOGRADA!!!

  4. Braco Srbi vi koji zivite na KIM neosporno je vase pravo da sami odlucite o izlasku na izbore. Moje licno misljenje je da ne izadjete i nicim ne ispostujete tacija i njegov rezim. Nepostovanjem institucija srbije, od strane siptara, u proteklim decenijama donelo im je drzavu. Nazalost imamo puno umobolnika na vlasti

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *