Промена политике или нови избори

Пише Ненад Поповић

Не можемо да спроводимо стару политику према Косову и ЕУ и да очекујемо да ће се нешто променити набоље. Једини начин да се нешто промени јесте промена политике или да идемо на нове изборе, рекао је Ненад Поповић, потпредседник ДСС-а и Народне скупштине у скупштинској расправи о именовању нових министара

Полемике о реконструкцији владе трају скоро шест месеци. Да смо одржали изборе, могли смо да имамо кампању два месеца, месец дана да формирамо владу и данас бисмо већ анализирали сто дана резултата владе. Реконструкција је донела мале промене у структури владе, уз велике кадровске промене. Као што знате, однос ДСС-а према овој влади увек је био добронамеран. Сматрали смо да заслужујете шансу и разумевање због ситуације у којој сте се нашли. Преузели сте власт у држави у критичном тренутку – када су јавне финансије биле пред крахом, а незапосленост рекордна. Наследили сте тешко стање. На вама је одговорност да промените политику која нас је довела у ову ситуацију. Нажалост, прву прилику да промените ту политику нисте искористили, и то је највећи проблем ове владе! Ова реконструкција може да буде успешна само ако се промени политика.

ЕУ И АЛТЕРНАТИВА Политика да „ЕУ нема алтернативу“ је изгубила на прошлим изборима. Због тога ова влада нема политичко и морално право да остварује континуитет са том политиком, а тај континуитет се остварује пре свега кроз:

1) настављање погрешне политике у вези са питањем Косова и Метохије;

2) безусловни наставак европских интеграције које нам данас наносе економску штету.

Парадигма да ће нам европске интеграције донети економски раст и просперитет могла је да важи до 2008. године, до економске кризе. Сада морамо да будемо прагматични, и да прихватимо нове економске токове. Понављам, влада ако жели да успе, мора да промени политику.

Када је реч о ЕУ, ДСС уважава државе чланице ЕУ као значајне спољнотрговинске партнере, који чине 58 одсто спољнотрговинске размене Србије. Са друге стране, ми у ДСС смо се залагали за усвајање оних европских и других закона који могу да допринесу да наше друштво буде политички, правно и економски уређеније. Али мноштво других, пре свега економских аргумената, говори нам да је за Србију и очување њених суштинских државних и националних интереса најбоље да прогласи политичку неутралност. Србија са Европском унијом требало би да развија најбоље економске односе, али не треба да буде њен члан. Односи са ЕУ требало би да буду засновани на чистом рачуну и обостраној користи, и поносни смо на наш политички став и визију о политичкој неутралности Србије.

Нажалост, ова влада је наставила погрешну политику прошле владе у вези са питањем Косова. Потписан је Бриселски споразум којим се заокружује и легализује сецесија Косова и Метохије. ДСС је категорички против Бриселског споразума, јер сматрамо да је он неуставан и противан нашим националним интересима. ДСС је такође против избора на Косову, зато што се они спроводе према законима лажне државе Косово. Зато ДСС позива грађане да не излазе на изборе на Косову, и истовремено осуђујемо притиске појединаца који траже да српски народ учествује на овим изборима. Само избори које расписује Скупштина Србије имају правну снагу и потребни легитимитет, и само би на таквим изборима српски народ требало да учествује.

Додао бих и да се Уставни суд Србије још увек није изјаснио о иницијативи за оцену уставности владиних уредби произашлих из бриселских споразума, коју је 25 посланика поднело још у октобру 2012. године. Не можемо да причамо о владавини права у земљи где се уставни суд скоро годину дана не изјашњава о овако важном питању као што је питање територијалног интегритета и државног суверенитета. Зато инсистирамо да Уставни суд што пре донесе одлуку везану за иницијативу ДСС-а, јер последице могу да буду катастрофалне.

РЕБАЛАНС РЕБАЛАНСА Највећи изазов ове владе биће запошљавање. Пре само годину дана, приликом избора ове владе, у вашем експозеу је наведено да ће влада водити политику која неће позивати на „стезање каиша и штедњу“. Колико видим, у овој ситуацији то је немогуће и већ су најављени одређени потези у том правцу. Не знам како ће се најава „стезања каиша“ одразити на укупне односе у влади, јер су неке партије већ запретиле да ће нова влада, уколико се дирну постојеће пензије и плате, бити кратког века.

Стање у јавним финансијама је алармантно. Сасвим је извесно да ни ребаланс буџета, усвојен у јулу, није реалан и да ће, ако не буде додатног смањења неких расхода, дефицит бити већи од планираних 178 милијарди динара. У буџет се до краја јула слило 463,6 милијарди динара, и да би се до краја године наплатило онолико колико је ребалансом планирано, сваког месеца би приходи морали у просеку да буду 82 милијарде динара. То, нажалост, није реално јер је просек за протеклих седам месеци далеко нижи, свега 66 милијарди динара. Био је један добар месец, јул, када је прилив у државну касу био 80,4 милијарде, али се ни тада није достигао потребан просек. Мислим да нас у новембру очекује ребаланс ребаланса буџета.

Када се погледа мало боље структура самих расхода, хтео бих да цитирам фискалну стратегију. У том документу стоји да ће „економском опоравку и реструктурирању српске привреде значајно допринети смањење нерационалне јавне потрошње и повећање инвестиционе потрошње, чиме би се подстакао привредни раст и запошљавање“. Тој одредби нема се шта приговорити, осим да сама влада у пракси ради супротно. Конкретно, за седам месеци ове године за капиталне инвестиције из буџета је потрошено само 10,7 милијарди динара, иако је ребалансом планирано да се за те намене ове године издвоји више од 42 милијарде динара. Неопходна су много већа издвајања за капиталне инвестиције, јер оне генеришу привредни развој.

Када је реч о задуживању, јасно је да влада мора хитно да направи нову стратегију управљања јавним дугом. Јавни дуг Србије на крају јула износио је 19,1 милијарди евра.

Подсетићу да је на крају јула 2012. јавни дуг био 15,5 милијарди евра, што значи да се влада за годину дана задужила за 3,6 милијарди евра. Наравно, нешто је било и изнуђено, али поновићу да је задуживање које је превасходно намењено за јавну потрошњу – погрешно. Новац би требало улагати у реални сектор.

Србији су потребне стране инвестиције, али да би имала стабилан и свеобухватан економски раст Србија мора, поред привлачења страних инвестиција, да развија домаћу привреду. Говорили смо да је потребна нова индустријализација, јер су страни инвеститори важни, али нису довољни. У Србији је тренутно регистровано око 330.000 предузетника и привредних друштава. Када би свако треће предузеће запослило макар једног радника имали бисмо више од 100.000 нових радних места. Нажалост, на то се није обраћало превише пажње.

РУСКА ШАНСА Одакле средства? Поновићу оно што говоримо неко време. Сигуран сам да би Србија у неколико транши у наредне три године могла да добије кредит из Руске Федерације од укупно 7,8 милијарди евра, које би биле усмерене искључиво на развој домаће привреде. Један део тих средстава био би искоришћен за изградњу инфраструктуре, док би други део посредством Фонда за развој или „Развојне банке“ био стављен на располагање домаћој привреди.

Пољопривреда и прехрамбена индустрија су једне од приоритетних грана привреде у Србији, како због свог развојног, тако и социјалног карактера. Наиме, у сектору пољопривреде и прехране у Србији је директно запослено 500.000, а индиректно скоро милион људи. Судбина тих људи биће угрожена од 1. јануара 2014. године, када би требало у потпуности да буде либерализован увоз пољопривредно-прехрамбених производа из ЕУ. Због примене овог споразума Србија годишње директно губи 300 милиона евра, што значи да је од 2008. до 2013. изгубила 1,5 милијарди евра царинских прихода.

Србија ће најдуже од свих земаља бити изложена слободном увозу производа из ЕУ, а да при томе неће постати чланица. Влада и да испуни сва обећања према ЕУ, не може да очекује да ће Србија ући у ЕУ пре 2020-2025.

Иако је у експозеу прошле владе било речи о томе да ће се отворити нови дијалог са Европском комисијом, где ће се тражити решење за овај проблем, а о том дијалогу је говорио и министар Кнежевић – то се није догодило.

Подсетићу вас да држава према члану 41 ССП-а има право да активира заштитну клаузулу и одложи потпуну либерализацију трговине за пољопривредне производе, и позивамо вас да урадите то. ДСС ће вас подржати.

Сматрам да је од изузетног значаја подизање домаће наменске индустрије, која може да буде замајац у укупном опоравку индустријске производње и привреде Србије.

Телекомуникације и ИТ су генератор запошљавања образованих кадрова. Према проценама стручњака из „Мајкрософта“, у овој области имамо потенцијал од 200.000 радних места који могу да нам обезбеде седам до 10 милијарди евра прихода.

У последње време у јавности се најављује продаја „Телекома“. ДСС је тврдо против продаје „Телекома“. Њега би требало реструктурирати и учинити конкурентнијим. У време економске кризе није добро продавати, јер не можемо да постигнемо реалну тржишну цену.

Желим да похвалим споразум са „Етихадом“ око ЈАТ-а. То је доказ да ми из ДСС-а, иако смо опозиција, поздрављамо све потезе владе када су у интересу Србије.

Ми као држава морамо да обезбедимо спољнотрговинску диверсификацију, односно да избегнемо да као држава зависимо економски само од једног партнера, јер сада 60 одсто извоза одлази у ЕУ. Навешћу пример Пољске која је, иако чланица ЕУ, у последњих пет година преполовила извоз у ЕУ док је у истом период повећала извоз у Русију скоро два пута.

Имам још један предлог, који се односи на отварање канцеларија за сарадњу са Русијом, Кином и Уједињеним Арапским Емиратима. Данас десетине агенција у државној администрацији ради на поспешивању односа са ЕУ, а ниједна на односима са Русијом, Кином или Уједињеним Арапским Емиратима, иако су то најбрже растуће економије на свету.

Да закључим.

У економији не постоји чаробни штапић. У првој години је највећи успех зауставити пад и стабилизовати јавне финансије. Тек у другој или трећој години могуће је остварити благи раст. У економији нема великих скокова. Веома поштујем рад и труд појединих министара у влади и њихове покушаје да промене ствари, међутим, сав труд је узалудан ако се спроводи стара политика. Не можемо да спроводимо стару политику према Косову и ЕУ и да очекујемо да ће се нешто променити набоље. Једини начин да се нешто промени јесте да ви промените политику или да идемо на нове изборе.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.