Mekejnov letak

za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Dve trećine Amerikanaca protivi se novim ratovima i vidi primer Vladimira Putina koji čini suprotno od Baraka Obame, braneći mir i hrišćanstvo, i zabranjujući propagandu homoseksualizma

Senator Džon Mekejn, veteran američke politike i vijetnamskog rata, našao se direktno pozvanim da odgovori na autorski tekst predsednika Rusije Vladimira Putina u „Njujork tajmsu“. Iako Putin u svom članku nije Mekejna dotakao ni direktno, ni indirektno, već je prvenstveno govorio o krizi u Siriji i aktuelnoj spoljnoj politici SAD-a, 77-godišnji republikanac odlučio je da svoje pero zaoštri na ruskom lideru. Veran starim tradicijama Hladnog rata, po modelu šezdesetih i sedamdesetih godina, Mekejn je odabrao rusku „Pravdu“ da odgovori Putinu, iako ona već dugo nije „zvanični organ“ vladajuće partije. I taj detalj ponajbolje pokazuje koliko Mekejn nije dobro obavešten o zbivanjima u Rusiji, što je i odlika celog njegovog teksta. Reč je o zbirci ofucanih optužbi prema Putinu, kojima sve manje ljudi veruje i u samoj Americi. Najnovije tendencije ukazuju upravo suprotno – Putin postaje sve popularniji u SAD-u, pogotovo među konzervativnim hrišćanima koji u njemu vide svog lidera, dok predsedniku Baraku Obami rejting pada.

 

LENJINGRAD, 1942. Mekejn se naljutio: i njemu je jasno da tradicionalni Amerikanci sve više spoznaju pogubnost agresivne politike koju naizmenično sprovode demokrate i republikanci. A to što imperijalni rat u Siriji podržava svega trećina građana SAD-a, na čelu upravo sa Mekejnom, najbolje svedoči da je ova politika poražena pre svega u sopstvenoj kući. Mekejn gubi i ima prava da se ljuti, a to pravo nisu mu uskratili ruski novinari, omogućivši mu da svoje stavove iznese na stranicama „Pravde“, kako je i želeo. Verovatno je o takvoj mogućnosti sanjao još od 1967. do 1973, tokom šest dugih godina provedenih u rupi u vijetnamskom zarobljeništvu, pošto su sovjetski PVO sistemi oborili njegov avion iz kojeg je sipao bombe na nebu iznad Hanoja.

„Kada kritikujem vašu vladu, ja to ne činim zbog toga što sam nastrojen protiv Rusije. Ja činim to zato što vi zaslužujete takvu vladu koja će verovati u vas, koja bi vas poštovala i koja bi bila odgovorna prema vama. Nadam se da ću videti dan kada će se to dogoditi“, poručio je Mekejn Rusima. Kako tvrdi, cilj njegovog obraćanja je da „sruši falsifikate koje koriste vladari Rusije za očuvanje svoje vlasti i pravdanja korupcije“. „Dozvolite mi da počnem od ispravljanja ove neistine. Ja nisam antirus. Ja sam proruski nastrojen, proruskiji nego taj režim koji loše upravlja vama danas“, udario je od starta Mekejn na jeftinu patetiku. Koliko je on zaista „proruski“, dovoljno svedoči najuži spisak njegovih prijatelja, poput Ukrajinca Viktora Juščenka i Gruzijca Mihaila Sakašvilija, koje je neštedimice podsticao na svaku antirusku zaveru. I koji su 2008, upravo uz podršku Mekejna, bili saveznici u Kavkaskom ratu protiv Rusije, ali su pretrpeli sraman poraz za pet dana.

Ali, Mekejn ima i za to opravdanje, jer on Rusiju (i njenu vladu) ne napada zbog toga što je „antiruski nastrojen“, već zato što, je li, ruski narod „zaslužuje vladu koja veruje u svoj narod“! Sve to podsetilo je ruske blogere na letke koje su Nemci bacali 1942. godine iznad Lenjingrada. I tada su, poput Mekejna, tvrdili da su oni prijatelji ruskog naroda, i da su problem jedino „loše vođe“ u Kremlju. I u ovom slučaju, „Mekejnov letak“ sračunat je pre na one unutrašnje snage u Rusiji koje su prozapadno i antiputinski orijentisane, nego što je u stanju da privuče nove sledbenike. Naprosto, niti je Mekejn taj za kojim bi krenule mase (čak ni u njegovoj zemlji), niti je Putin u svom narodu označen kao omraženi diktator. Njegov rejting već godinama je „zakucan“ na 65-70 odsto podrške, što je nivo o kojem i Obama i Mekejn mogu samo da sanjaju.

Smešna je i njegova tvrdnja da su pankerke „Pusi rajot“ – osuđene na dve godine zatvora zbog skrnavljenja najvećeg ruskog pravoslavnog Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi – zapravo progonjene „jer su bile provokativne i vulgarne, i imale drskost da protestuju protiv vladavine predsednika Putina“! Ili kada Mekejn kaže Rusima da je „on vama dao politički sistem koji se drži na korupciji i represijama, i koji je nedovoljno jak da dopusti nesaglasnost“. Kao da u američkom javnom prostoru cveta „nesaglasnost“ i raznolikost političkih gledišta. Kao da tamo ne postoje svega dve partije, koje se decenijama neprestano smenjuju na vlasti, i među kojima je najveća razlika u tome da li se zalažu ili ne za širu dostupnost besplatnih medicinskih usluga.

 

[restrictedarea]

PUTINOVA PORUKA Putin nije direktno odgovorio Mekejnu. Na zasedanju Valdajskog kluba, čiji je Putin pokrovitelj i koji okuplja uticajne ličnosti Istoka i Zapada, ruski predsednik je rekao da senatorov tekst nije čitao, ali da ga poziva da lično dođe u Rusiju, uključujući i Valdajski klub, pa da obrazloži svoje stavove. Ono što je, međutim, mnogo značajnije, i zbog čega je zapravo Putin trn u oku Amerikancima, jesu njegovi više nego jasni stavovi izneti na Valdajskom klubu. Posebno oni koji se tiču hrišćanstva i nacionalne samosvesti. „U uslovima globalne konkurencije, Rusija ne može da ide napred i suprotstavlja se spoljnim i unutrašnjim izazovima, bez nacionalnog samoopredeljenja. Duhovno, kulturno i nacionalno samoopredeljenje je neophodno za preživljavanje i procvat države. U situaciji kada svet postaje sve suroviji, i kada se odbacuje ne samo međunarodno pravo, već i elementarni moral, naša zemlja mora da bude jak igrač na međunarodnoj areni, kako u vojnom, tehnološkom, tako i u ekonomskom smislu“, poručio je Putin.

A kako to ostvariti? „Nameravam da štitim i branim tradicionalne hrišćanske moralne vrednosti. Mišljenje manjine i njeno pravo na različitost neophodno je poštovati, ali ni pravo većine ne sme se stavljati pod sumnju.“ Tako je ruski predsednik postavio prostu formulu: Moskva neće dopustiti da se u ime ljudskih prava izvrće ruglu tradicionalni moral, propagira homoseksualizam i druge pojave koje dovode do drastičnog slabljenja biološkog i duhovnog kapaciteta nacije. Još prostije rečeno: ubedljiva većina u Rusiji želi zdrave i brojne mlade naraštaje, porodice sa više dece, vaspitavanje u duhu patriotizma i hrišćanskih vrednosti. I Putin je odlučan da to i ostvari, bez obzira na pretnje Mekejna i drugih „prijatelja Rusije“, koji zahtevaju upravo suprotno. Sa ovim programom, Putin je više nego ubedljivo trijumfovao već u prvom krugu prošlogodišnjih predsedničkih izbora, uprkos skoro dvogodišnjoj izuzetno agresivnoj zapadnoj kampanji protiv njega, uključujući i pokušaje „narandžaste revolucije“.

Oslanjajući se na sopstveni narod i njegove vekovne ideale, Putin je ostvario i težnje o kojima sanjaju mnogi ljudi u svetu, a čiji glas se teško može čuti. O postojanju te tihe, ali brojne grupacije na Zapadu, koja visoko uvažava Putina zbog njegovih dela, pisao je ovih dana i saradnik „Pravde“ Havijer Lerma. On objašnjava da SAD ulazi u fazu dekadencije i da raste nezadovoljstvo Obamom, dok se prema Putinu američki konzervativni građani odnose sa pravim oduševljenjem. Kako tvrdi, konzervativci se osećaju prevarenim i nemoćnim, jer se američko društvo okrenulo naglavačke, uključujući i Obamu koji je izneverio svoja obećanja. Lerma podseća na govor ruskog pisca i disidenta Aleksandra Solženjicina, koji je on održao na „Harvardu“ 1978. godine, kada je upozorio da u Americi vidi „ubistvenu i neodgovornu slobodu“. Solženjicin je proročki govorio da obilje nasilja, pornografije, kriminala i horora u američkim filmovima i stvarnom životu – vodi u „koroziju zla“. „Moramo da učimo buduće generacije, kako bi oni izbegli greške onih koji su se okrenuli od Boga. Inače će ih stići ista sudbina kao i onih koje su ubili“, rekao je Solženjicin.

Po svemu sudeći, to se sada i ostvaruje. Siromaštvo, nasilje, rat – sve su to uobičajene pojave u američkom društvu danas. Lerma podseća i na reči francuskog mislioca 19. veka Aleksisa de Tokvila, koji je rekao: „Amerika je velika zemlja, zato što je Amerika dobra. Ako nekada Amerika prestane da bude dobra, prestaće da bude i velika.“ Tako je, po mnogima, Amerika postala „globalni diktator“. To primećuje i dve trećine Amerikanaca, koji ne žele da ih Obama vodi u nove ratove, koji pre svega uništavaju njihovu zemlju. Oni vide primer Putina, koji čini sve suprotno od Obame i njegovih prethodnika. Vide Putina koji kleči na Grobu Gospodnjem u Jerusalimu, dok Obama kleči jedino pred gospodarima multinacionalnog kapitala. Oni vide Putina koji brani hrišćanstvo i crkvu, zabranjuje propagandu homoseksualizma, dok Obama sve čini suprotno. Zato, ne samo u Egiptu i Italiji, gde su ulice oblepljene plakatima sa likom ruskog lidera ili u Francuskoj gde ga predlažu za „Nobelovu nagradu“, već i sve veći broj Amerikanaca kaže: Želimo da naš predsednik bude (kao) Putin.

[/restrictedarea]

Jedan komentar

  1. Covek je karikatura .Neverovatno je da Republikanci sa tolikim parama kojima raspolazu ne mogu da izbace ispred nikog boljeg od likova kao sto su Bus ,Mekejn ili Sara Pejlin .To treba da bude vrh ,elita nacije. Nije bitno sto oni ne vladaju SAD ali bar da lice na inteligentne osobe.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *