Људи, послови и дани

Даље руке од Сирије!

Неколико стотина Београђана окупило се у понедељак, 2. септембра, испред сиријске амбасаде у Србији, како би изразило противљење најављеној војној агресији Сједињених Америчких Држава на ову блискоисточну земљу.
На позив покрета „Заветници“ грађани су се окупили у раним поподневним часовима и шефу мисије Сирије у Србији Сулеману Або Диабу (са којим интервју можете прочитати на страни 32 овог броја „Печата“) пренели поруке подршке упућене његовим сународницима, који се сада суочавају са истом неправдом која се пре 14 и по година била сручила на нашу државу и наш народ. Окупљени су носили пароле попут „Даље руке од Сирије“ (која је, на локалним језицима, виђена и у сличним протестима широм света), али и сједињене заставе Сирије и Србије, а нашло се места и за једну руску заставу.
Пошто му је руководство „Заветника“ предало писмо подршке, Або Диаб се захвалио Београђанима на „братској подршци“.
Скуп је протекао у најбољем реду и без икаквих инцидената, а дан касније је о њему известила Сиријска национална телевизија прилогом у ударном, вечерњем термину.

 

Чомски: САД имају „стандард“

Војни напад западних земаља, предвођен САД-ом, без подршке УН представљао би ратни злочин, без обзира на то да ли ће добити одобрење Конгреса, изјавио је филозоф и антиратни активиста Ноам Чомски. „С обзиром на то да је међународна подршка Обаминој одлуци да нападне Сирију доживела колапс, као и кредибилитет владиних тврдњи, администрација се вратила стандардном изговору за ратне злочине кад све друго пропадне: кредибилитет претњи самозваног светског полицајца“, оценио је Чомски у порталу „Хафингтон пост“.

 

Шешељ без судије

Потпредседник Хашког трибунала Кармел Ађијус затражио је од преосталих судија у процесу против Војислава Шешеља, после изузећа Фредерика Хархофа, да се изјасне о даљим корацима у поступку. Док не добије одговор, Ађијус неће именовати замену за Хархофа. Изрицање пресуде Шешељу и даље је заказано за 30. октобар, али је у овој ситуацији мало вероватно да ће се то и догодити. Једна могућност је да се постави нови судија, уместо Хархофа, који би морао да прочита цео записник са суђења, а друга је да Шешељ пристане да му двочлано судско веће изрекне пресуду. Ово је у Хагу први случај у којем би требало да се постави нови судија по окончању доказног поступка, односно уочи изрицања пресуде.

 

Амбасадори за Прајд

„Миран и угодан Прајд у Београду 28. септембра, које ће власти адекватно обезбеђивати, представљао би још један знак посвећености Србије стварању културе толеранције и разноликости, и супротстављање говору мржње, дискриминацији и насиљу“, наводи се у писму које је 14 амбасадора акредитованих у Србији упутило премијеру Ивици Дачићу. Крајем септембра одржава се „Београд прајд недеља 2013“, којом ће се обележити и унапредити положај ЛГБТ заједнице, а замишљено је да се програм заврши парадом 28. септембра. Писмо су потписали амбасадори Холандије, Велике Британије, Белгије, Финске, Шведске, Аустралије, Хрватске, Италије, Шпаније, Норвешке, Португалије, Аустрије, Канаде и Данске.

 

Авиони добри, не ваљају „авакаси“

Неће бити одштете за варваринске жртве, јер је у Карлсруеу пред Уставним судом одбијена тужба коју су поднеле породице жртава ваздушног напада НАТО-а на мост у Варварину 30. маја 1999. године. Немачки Уставни суд позвао се на међународноправну одредбу да обештећење могу захтевати државе, али не и приватна лица, преноси „Дојче веле“. У образложењу одлуке суда, донете у уторак 3. септембра, наводи се да не постоји међународно-правно заснована могућност за обештећење у оваквим случајевима. Суд додаје да није доказана ни повреда правила службе, како се наводи у тужби. У образложењу се каже да немачки авиони нису били директно укључени у напад на мост, али су немачки „авакси“ били укључени у осматрачку подршку акције. У нападу авиона НАТО-а 30. маја 1999. године, погинуло је 10, а повређено 30 цивила, од чега 17 тешко.

Један коментар

  1. Pozdravljam podrsku upucenu sirijskom narodu koga predstavlja njihov predsednik.
    Sta nam govori cinjenica da je “Pecat” jedini medij koji je o ovom vaznom dogadjaju izvestio javnost? A gde je nase pravo da znamo?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *