Иритирајуће руско геј-њет

Пише Владислав Панов

За разлику од мрцварења нејаких непослушника као што смо ми, према којима ће бити примењене разноврсне присилне мере и драконске репресалије уколико се нове вредности не примене, руско је „геј-њет“ могуће само вербално осудити. У том реторичком препуцавању преко медија велики уметник Чајковски постао је колатерална штета

Колико је битно да ли је неко геј или не? Колико је то важно, рецимо, приликом уметничког стварања или презентовања нечијег рада? Веома, чак можда и с пресудним последицама. Најновији је пример руско-западна контроверза око лика и дела чувеног руског композитора Петра Иљича Чајковског. Од када га је недавно руски председник Владимир Путин убацио у један сасвим други, политички контекст, навевши баш њега као пример толеранције руског народа и власти када је реч о хомосексуалцима („не волимо га због тога што је био хомосексуалац“, усудио се Путин да каже, „већ због његове музике“), о Чајковском се разговара на сасвим другачији начин и то са обе стране океана и још увек присутне, мада не више тако видљиве гвоздене завесе између Русије и Запада.

ПРСТ У ОКО ГЕЈ ЗАПАДУ Повод Путиновог подсећања на Чајковског и његове недостатке личне природе (или предности, зависно кога питате) је напад западних либералних душебрижника шокираних новим руским законима који не да немају исти приступ правима геј популације већ као последњи бастион законодавне заосталости предвиђају и репресивне мере за овакве сексуалне и социјалне девијације. У свету у којем је и то као и много других ствари „напредовало“, па је од лошег указом просперитетних пионира Запада промовисано у добро, ненормално у нормално и обрнуто, овакво руско ригидно и тврдоглаво остајање на старим вредностима и превазиђеним моралним кодовима наилази на свеопште осуде.

[restrictedarea]

Наравно, што год да Русија и њени лидери ураде то никада неће бити поздрављено и похваљено са друге стране океана. Путин је изазивачки забио прст у око Западу баш око тако за њих драгоцених права геј популације. Изазивање је било превише провокативно да би прошло без одговора. Иако за разлику од мрцварења нејаких непослушника као што смо ми, према којима ће бити примењене разноврсне присилне мере и драконске репресалије уколико се нове вредности не примене, руско је „геј-њет“ могуће само вербално осудити. У том препуцавању преко медија јадни је Чајковски испао колатерална штета.

Пошто га је Путин јавно прозвао желећи да истакне како су, ето, у Русији толерантни према уметничкој заоставштини без обзира на сексуалне жеље и навике, на западној страни Чајковски је постао геј икона и геј тема број један. Да ствар буде још „ватренија“ у биографском филму о чувеном композитору који је још увек у продукцијској припреми, Чајковски је представљен као хетеросексуална особа! Његова су дела потпуно пала у други план јер је фокус пребачен на овако кукавичко занемаривање истине од стране аутора, који детаљ важнији од свега, ето, не ставише у филм. Човек је луд од љубави према сопственом нећаку овоме посветио и своју легендарну „Шесту симфонију“! Како то није довољно филмично?

НОВО ЧИТАЊЕ ОЊЕГИНА С њујоршке стране борбе за сва права овог света за „срећне“, Чајковски је укомпонован у још једну провокацију. Чувена је „Метрополитен опера“ на репертоар поставила ново „читање“ најпознатијег дела Чајковског, оперу „Евгеније Оњегин“. За све позитивно упућене Оњегин је једна од најзначајнијих геј икона. Постављање баш ове опере је можда већ само по себи политички став или изазов. Отуда је било веома важно ко су звезде опере. Заинтересовани у вези са овим питањем на страни западних медија су уз нескривено и сласно уживање дочекали вест да је диригент опере Валериј Георгијев, фанатични, како рекоше, присталица Путина и његове политике. Главни женски вокал у овој опери је Ана Нетребко, такође Путинова обожаватељка, сопрано који је свој глас упослила када је прошле године руски уметнички свет и делима показао солидарност према Путиновој намери да се домогне председничке функције, па је још и сасвим отворено подржала његово ново председниковање. И док се Ана јавно и гласно ограђивала од дискриминације према геј народу, дотле диригент Георгијев није имао намеру да сакрије одушевљење што је нови Петар Велики, како је назвао Путина, опет на челу Русије и што у његовој ери таква једнакост неће бити успостављена. Због њих двоје као кључним звездама ове опере покушано је и са интернет петицијом за њихово уклањање из нове продукције „Евгенија Оњегина“. Сакупило се преко седам хиљада гласова да се примени „демократско одстрањивање“ иконица Путинове власти из ове опере. Петиција није успела, авај. Путинов херој рада и његова омиљена оперска дива су остали у „.Оњегину“.

[/restrictedarea]