Хајка

Пише Милан Ћосић

Да ли је излагање Горице Мојовић за говорницом у републичкој Скупштини потврда да се припрема или је већ у току обнова политичке цензуре над науком

На заседању Скупштине Републике Србије 2. 9. 2009. године (избор нових министара), посланица ДС-а Горица Мојовић је острашћеним идеолошко-репресивним језиком „утврдила“ да проблеми у претходном мандату Министарства културе нису ни „буџет на историјском минимуму, ни недостатак медијске и културне стратегије, ни именовање по партији, већ стварање атмосфере поделе на патриоте и издајнике, обнављање тих старих-нових подела, заговарање најконзервативнијег традиционализма и митологозиваних вредности из оне бајке о небеској Србији“.
Наравно, ништа од овога није тачно, осим чињенице да у време власти Горице Мојовић у култури Републике и Града Београда, што из позадине, што на сцени, није било никакве стратегије, а пљуштала су именовања по линији Демократске странке. Други део њене изјаве је потпуна измишљотина, изречена у трансу нетрпељивости према Министарству на чијем је челу био Братислав Петковић. Може ли да наведе одлуку или став о подели на патриоте и издајнике, осим ако не сматра да је залагање за патриотске вредности самим тим и подела о којој је реч. Такав закључак није примерен ни основношколском образовању. Где је ова посланица ДС-а видела „најконзервативнији традиционализам и митологизовање вредности небеске Србије“? Из овакве измишљотине крије се напад на културну традицију која је део сваке одговорне културне политике. Обрушавање на традиционализам и митологизовање (измишљено) скривалица је за сопствени поглед на културу, а то је одбацивање националних вредности у културној политици. То је култура за коју се заузима посланица Демократске странке.
Кад једном кренете овим путем, морате да наставите. У страсти да докаже како није проблем у култури ни буџет, ни стратегија, већ атмосфера подела у култури, Горица Мојовић, измишљеностима додаје и позива на репресију у сфери јавног говора, а посебно у области научних истраживања.
Најпре, обнавља једну лаж о „састављачима спискова непатриотских уметника“. Та лаж се понавља у редовима Демократске странке чиме показују какав им је однос према чињеницама. Нико није правио такав списак осим ДС која је на свом сајту истакла имена оних уметника који су је подржали. Ако неко критички анализира тај списак није реч о непатриотским уметницима, већ о политичком опредељењу, што је легитимно у демократској утакмици. Нико није тражио забране њиховог деловања и стварања. То важи и за антисрпске филмове. Ако неко у јавности сматра да је неки филм антисрпски, право је свакога у јавности да то оспорава и да се не сложи. И овде нема ни одлуке, ни званичног става о антисрпским филмовима, већ о појединачним оценама таквих филмова.
А посебна претња коју је изрекла Горица Мојовић, упућена је научницима који се баве темом „србољубаца и родомрзаца“. Такав напад из скупштинске клупе Републике Србије, дакле највишег законодавног тела се одавно није чуо. Неминованог научника, а такав исказ имплицитно погађа све научнике у Србији, она је брутално осудила са врха своје партијскополитичке хијерархије. Таквим речима угрозила је морални и професионални интегритет сваког ко се бави научним истраживањима, а истовремено, напада на слободу научног истраживања коју јемчи Устав ове државе. Иако не припада научној заједници, она је посегла за старим комунистичким речником када су се неподобна научна дела забрањивала и идеолошки проскрибовала због наводно скривених садржаја. Овакав говор у Скупштини је позив на обнављање атмосфере у којој је идеолошка и политичка реч изнад научне. Овакав повратак на стари говор из једнопартијског једноумља не само да уности забринутост за демократски и слободан развој Србије, већ и дубоко штети Републици на њеном путу у Европу.
Шта нам је чинити? Одлучно би требало одбити критике из политичких клупа некомпетентних особа да етикетирају научна дела. Научна аргументација може да се оспори само са становишта стандардних форми академске расправе. Потребно је уједињење интелектуалаца који непоколебљиво и без одлагања осуђују репресивни говор из законодавне гране власти. Академска јавност би то требало да осуди, а теоретичари демократије да покажу како испод демократске реторике провирује једноумље и претња слободи мишљења и писања.

Један коментар

  1. Malo kasna reakcija.Svi ćute na izjave Gorice Mojović.Mogu samo reći,da je i previše moralnih nakaza u ovom mulju beznađa i haosa.Ko je za nešto bio kažnjen,za izgovoreno ili učinjeno.Niko.Dotična misli da je sve dozvoljeno,jer je DS,treba ih uništiti u korenu saseći,jadni su i bedni u svojoj mržnji.Zašto takvi ne idu u neku drugu zemlju,tamo su niko i ništa,samo ovde glume neke veličine.Ni zlo ni dobro nisu večni,sve ide nenedanom putanjom,čudna su ova kretanja.Dali iko misli gde će se zaustaviti?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *