Бранко Жујовић: Дамаск – глобални Стаљинград

Филигрански изведена дипломатска акција Москве на Блиском истоку, вратила је у пуном капацитету Русију међу светске суперсиле, а модерној политици подарила нови квалитет одговорности. Шта ће Србији онда сумње да оружјем снабдева џихадисте у Сирији?

Непосредно пред почетак рата у Сирији, док се Блиским истоком уоколо жарило муслиманско пролеће, добио сам позив да, као новинар, будем гост тамошње владе и обиђем ту дивну, библијску земљу. Једна новинарска екипа нешто раније вратила се била из Дамаска, доносећи за државну телевизију Србије успелу репортажу у наставцима, која је барем делимично и емитована.

Био сам баксуз. Прва вест о сукобима у Сирији објављена је три дана након што ми је уручен званичан позив, па је десетодневна посета постала немогућа. За сада, изван домашаја моје знатижеље остали су џамија Омајад, у којој почива глава Светог Јована Крститеља, Дамаск, град у ком таксисти наводно још увек возе “Југо Флориду” и милион других чуда.

Након извесног времена, пре око две године, када је побуна џихадиста увелико разарала спокој сиријских различитости, мир истинског суживота, Дамаск, Алепо, Хомс и друге градове, био сам у опроштајној посети пријатељима у амбасади Сирије у Београду. Одлазио сам из Србије на дуже време, па је ред налагао да се опростим са њима.

Била је послужена традиционална сиријска кафа са зачинима, а један од дипломата нижег ранга, иначе одлучан, интелигентан и симпатичан човек и прави пријатељ Србије, рекао ми је да Сирија остаје сама са Русијом. Из његове реченице провејавала је нека врста неизвесности. Осећај који потиче из, историјски иначе потпуно нетачног, али у оправданој стрепњи преувеличаног стереотипа, о јадницима које Русија брани и храни. Није то била сумња у искреност, него бојазан да Кремљ неће имати геополитичке кондиције да помогне његовој земљи.

Ни он ни ја тада нисмо могли претпоставити да ће геополитичка историја XXI века, у неку руку, почети филигранском дипломатском акцијом Москве на Блиском истоку око две године касније. Русија се коначно у пуном капацитету вратила међу светске суперсиле, а модерној политици подарила нови квалитет одговорности и зрелости глобалног лидерства.

Подарила нам је креативно посредовање у решавању конфликта, уз до сада недостајући ауторитет аргумената и одлучност посведочену војним бродовима у Средоземљу, али без понижених и отворено поражених. Наравно, ако изузмемо америчке екстремисте и побуњене терористе на терену.

Јер, не тако давна акција Москве против грузијских агресора у евроазијском петерцу, каква је била војна одбрана народа Јужне Осетије и Абхазије, можда је и могла да буде изнуђени рефлекс самоодржања, али елегантно лобовање америчке осионости са ивице НАТО шеснаестерца је нешто сасвим друго. То је потез глобалне силе.

Само пре десетак дана, агенција за стратешке анализе “Стратфор”, тврдила је да су односи Русије и САД тачку прелома доживели 1999. године, бомбардовањем СР Југославије, односно Србије. Од тада, по “Стратфору”, Русија ствара илузију светске силе и блефира по питању Сирије. Путин је, према истој анализи, пројектовао снагу коју нема, чега се плашио и мој пријатељ пре две године, а САД су, ето, прозреле његов “блеф”.

По истом извору, Москва је 1999. године негирала масакре Албанаца (Рачак), јер докази нису били јасни, није желела промену граница и сматрала је да би напад без одобрења УН подрио међународно право. То је до последњег слова матрица, репризирана у Сирији, али уз Путинов промишљен обрт.

У којој мери ће Београд успети да препозна и искористи нови геополитички тренутак планете? Хоће ли коначно уважити динамику светских процеса и чињеницу да САД више никога неће својевољно бомбардовати, барем не на пресецима глобалних интересних сфера. Сирова америчка војна сила, Баба Рога модерне српске свести, отишла је у прошлост свугде, осим изгледа у Србији.

Због тога се питам, шта ће, после свега, Србији бесмислене санкције против Сирије, земље са којом нема отворена питања и која није признала албанску нелегалну државу на Косову и Метохији? Шта ће Србији бројне, у медијима оглашене сумње, да у дослуху са неким арапским деспотијама наоружава побуњене џихадисте у тој земљи?

То су најмање два питања, на која би влада у Београду требало да одговори сопственим грађанима, пре него што је част, заклоњена лажним прагматизмом магарца међу лавовима, подсети да се у старом делу Дамаска, иначе најстаријег насељеног града на свету, налази и најстарија улица. Називају је Права, јер сопствени правац, да би остала улица, никада није променила, чак ни у време када се њоме шетао Свети Апостол Павле док се још звао Савле.

Глас Русије

2 коментара

  1. Ruski diplomatski angažman povodom “oružane pobune”u Siriji(čitaj-spoljna agresija) se na zapadu maliciozno komentariše kao kupovina vremena za Asadov “režim”, jer je to sve što Rusija, u sadašnjem odnosu snaga, može da učini. Nakon raspada Varšavskog pakta više niko ne stoji na putu SAD da uspostavi hegemoniju nad svakom državom koja nema nuklearni potencijal. Amerika sa saveznicima vodi kontinuirani rat protiv ostatka čovečanstva, pri čemu se na listi njenih ciljeva nalaze zemlje koje su pokazale nameru ili “drskost” da vode suverenu politiku, nezavisnu od američkog diktata. Prioritet na toj listi stiču zemlje koje imaju vojnu saradnju sa rusima ili za koje analitičari Pentagona procene da bi u konačnom obračunu sa Rusijom mogli da se nađu na njenoj strani. Nakon završetka II sv. rata Amerika je preuzela nacističke eksperte, među kojima i one za specijalni rat. Da bi na neki način legitimisala svoje brutalne agresije i masovne zločine širom sveta, administracija u maniru J.Gebelsa spinuje, konstruiše ili jednostavno izmišlja lažne “činjenice”, koje treba da ubede unutrašnje i svetsko javno mnjenje u opravdanost vojnog intervenisanja. Amerika sa saveznicima ima potencijal da se sruši vladu neke suverene države i bez ikakvog obrazloženja, grubom silom, ali je elegantnije i jeftinije, da se agresija sprovodi pod “mirotvornim” mandatom OUN, koja je postala američki servis. I ovog puta se pokazuje da silnik pregovara samo da bi se lakše dočepao plena.

  2. SRBIJOM su vladali i dalje vladaju IZDAJNICI I PLACENICI ZAPADNIH SATANISTA,potpomognutih CRNOGORSKIM JANJICARIMA na vlasti u NASOJ SRBIJI…SIKTER OLOSI U VASA BRDA…DJEKNA JOS NIJE UMRLA A KAD CE NEZNAMO ?????????????????????????????????USKORO.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *