Врело (не)културно лето

Пише Рашко В. Јовановић

Сиромашан престонички културни програм током овог лета – почев од БЕЛЕФ-а, који се, као и минулих година одликовао безсадржајношћу, па до затворених врата великих музеја и галерија – као да је „запечатио” препуштање културе комерцијализацији и безнађу

И овога лета потврдило се оно што смо већ имали прилике да констатујемо прошлих година када смо Београдски летњи фестивал (БЕЛЕФ) назвали београдском летњом празнином – БЕЛЕП. Ове године, организатори су, као и прошле, БЕЛЕФ прогласили „фестивалом фестивала“ и његов програм попунили на исти начин, те су већину сегмената сачињавале појединости проистекле из репертоара извођеног у оквиру разних фестивала као што су „Ринг Ринг“ или „Крокодил“! Ти фестивали, по обичају имају веома амбивалентне програме, тако да би одређивање њихових уметничких профила било узалудно, али је једно сигурно – приређују се са изразитом тежњом да буду по сваку цену екстравагантни. Па и такав, састављен од све самих реприза са тих назови фестивала, БЕЛЕФ није потрајао ни двадесет и пет дана – од 21. јуна до 15. јула. Летњи фестивали у европским градовима својим програмима покривају већи део лета, ако не трају колико читаво ово годишње доба. Када се размотри већи део програма овогодишњег БЕЛЕФ-а – и добро је што није дуже трајао! Али, наравно, било би знатно боље, да не кажемо нормално, да је потрајао бар два месеца и Београђанима, као и свим посетиоцима главнога града, омогућио различите уметничке доживљаје, а не само забаву фриволног типа.

ОРИГИНАЛНИ ПО СВАКУ ЦЕНУ Под необичним геслом „Диши! – Не диши“, којим су његови састављачи желели по сваку цену да буду оригинални, „Белеф“ је као „фестивал фестивала“ почео 21. јуна и потрајао до 15. јула, дакле ни четвртину лета! Прва два дана фестивала, дакле до 23. јуна, представљен је „Баскерфест“ на БЕЛЕФ-у, потом су два дана била посвећена краткометражним филмовима. Фестивал кореографских минијатура представљен је 26. јуна, а следећега дана аматерско позориште „Театар 5“ изводило је представе. Стенд-ап фестивал приређен је 1. и 2. јула, а следећа два дана обележио је танго. Програм фестивала „Крокодил“ представљен је 5. и 6. јула, да би се од 7. до 9. јула могло присуствовати програмима фестивала „Ринг Ринг“ итд. све до свечаног затварања „Белефа“ у кући краља Петра 15. јула. Програм је био разнолик, али нам због њега није застајао дах, већ нас је повремено опседала и досада!

Како се види, БЕЛЕФ није имао вреднијих уметничких приредби. Није имао ниједну специјално припремљену премијерну позоришну представу на неком од отворених простора. Да Београд има погодних простора за позоришна извођења већ смо указивали. Ипак, овом приликом навешћемо да нам није јасно зашто су одговорни у граду и у Општини Савски венац допустили да Летња позорница у Топчидеру, иначе са одличном акустиком у великом гледалишту добро изолованом од непотребних спољних шумова (једино се каткад могао чути писак локомотиве неког пролазећег воза), сцена на којој су се некад успешно изводиле опере, балети и симфонијски концерти, годинама буде ван употребе. Као што знамо, одустало се и од припремања и извођења представа на калемегданским просторима. Ранијих година, у оквиру БЕЛЕФ-а било је неколико представа на разним местима на Калемегдану, али се тај репертоар није усталио првенствено због тога што углавном није био усаглашен са амбијентом. Било је и покушаја да се на новобеоградским просторима изведу поједине представе, па смо тако гледали једну пред зградом Палате „Србија“, како се сада назива зграда негдашњег Савезног извршног већа. Али, и то се није одомаћило. Да и не говоримо о потреби да се истраже могућности приказивања представа на Авали, која такође располаже погодним просторима. У данашњим нашим условима позоришна извођења у том амбијенту била би апсолутна фантастика и зато се залажемо за нешто што је могућно, а то је обнова Летње позорнице у Топчидеру, уколико тај веома погодан простор не подлеже реституцији. Па и ако подлеже, претпостављамо да би власник могао имати интерес да се тај амбијент определи за драмске, оперске и балетске представе, као и за концерте, јер се ради о веома погодном амбијенту који омогућује не само добру прегледност, него је и веома акустичан на шта смо већ указали.

БИЗАРНИ ИЗБОРИ Али, вратимо се самом програму овогодишњег БЕЛЕФ-а замишљеном да буде фестивал фестивала. Који су београдски фестивали изабрани за представљање? Ако изузмемо Фестивал краткога метра и Фестивал кореографских минијатура, одабрани су фестивали као што су „Крокодил“, „Ринг Ринг“ и слични, који својим најчешће бизарним програмима могу заинтересовати само одређене кругове потенцијалних посетилаца. Грдно се преварио онај који је помислио да ће састављачи програма узети у обзир велике фестивале, како домаће, тако и оне у иностранству. Ниједан озбиљан и реномиран београдски фестивал попут БИТЕФ-а, БЕМУС-а, фестивала „Хорови међу фрескама“ и сл. није заступљен. Као да су састављачи програма БЕЛЕФ-а пошли од опште ситуације у друштву. Ако, што иначе врло добро знамо, Млађан Динкић и његова министранка Г-17, која је, не би ли се стекао неки проценат гласова више, претворена у УРС (Уједињени региони Србије) већ годинама – и то са успехом! – на нивоу државе спроводи деструктиван економски програм, који је својом применом знатно допринео да се униште готово сва производна предузећа, банкарски систем, Национална штедионица и шта још све не, онда што не би, на нивоу Београда, састављачи програма БЕЛЕФ-а, као што то под вођством Александра Денића и чине већ две-три године, такође водили деструктивну културну политику и у том смислу „креирали“ адекватан програм? Више је него очигледно да је овогодишњи БЕЛЕФ имао програм у духу таквог опредељења. И то фестивал чији је оснивач и покровитељ Град Београд, извршни продуцент специјализована установа „Белеф центар“, медијски спонзор „Студио Б“, спонзор фестивала „Гуарана“ и пријатељ фестивала Туристичка организација Београда. Благо нама! Током нешто више од 20 дана гледали смо – тако рећи ништа! Томе се није чудити, будући да је БЕЛЕФ, као и већина културних институција у граду, у рукама „жутих“ чиновника, што ће рећи припадника Демократске странке или њима блиских појединаца. Сви они сада са еланом нападају мали проценат који се на републичком нивоу намењује култури, али ћуте када шеф њихове странке и градоначелник Београда не додељује београдским позориштима новчана средства потребна за реализовање нових представа, наговештавајући реформе у смислу укидања појединих театара (не би ли се смањили расходи градскога буџета). Али зато, како видимо, има средстава за разне измишљене фестивалчиће типа „Ринг Ринг“ или „Крокодил“, јер око њих су окупљени све сами „жути“ и њихови сарадници, попут Владимира Арсенијевића или Доријана Колунџије. Владимир Арсенијевић је и ове, као и прошле године, суделовао на фестивалу „Крокодил“, који по свој прилици и постоји да би он наступао и учествовао у размени са сличним писцима у Хрватској и Словенији. Забринули смо се што ове године на БЕЛЕФ-у није заступљен фестивал „Миксер“, који организује, наравно уз високе дотације, невладина организација чији је директор Доријан Колунџија. Не можемо веровати да они нису и ове године наплатили своје! Јер, где су „жути“ – ту су и новци, то нарочито у Београду не би требало посебно доказивати. Исто као што је сасвим јасно да систематски воде деструктивну културну политику управо на проблематичним и углавном безвредним фестивалчићима, којима је циљ да различитим опскурним програмима привлаче и опсењују посебно младу публику, све у циљу њеног наводног приближавања Европи.

[restrictedarea]

ФЕСТИВАЛ ПРОШАО, ПРАЗНИНА – ОСТАЛА Уместо да БЕЛЕФ посетиоцима понуди уметнички вредне приредбе – не само драмске представе, него и оперске и балетске, затим симфонијске, хорске и солистичке концерте, наступе фолклорних певачких и играчких група, у складу са деструктивном културном политиком, коју већ неколико година доследно води, публици је и овога лета предочио приредбе које одговарају следбеницима „жуте естетике“, који, будући да су по правилу заинтересовани само за високе хонораре, не воде много рачуна о истинским уметничким вредностима репертоара који се припрема и изводи на једином београдском летњем фестивалу.

БЕЛЕФ је прошао и шта је остало? Ништа друго до празнина београдског културног лета! Осим представа за децу у Театру на Сави и позоришног репертоара за који се може рећи да је добро конципиран и одабран на Летњој сцени „Гардош“ у Земуну, у Београду фактички нема никаквих позоришних представа.

И овога лета изостале су пројекције филмова на отвореним просторима. Ако изузмемо установу културе Општине Стари град „Пароброд“, која у акцији „Филмстрит“ организује приказивање филмова на уличним просторима (Косанчићев венац, Цветни трг и др.), као и биоскоп на кровној тераси Дома Војске Србије, у Београду готово да и нема биоскопских представа на отвореним просторима, којих је, не тако давно, бивало на више места као у башти Крсмановићеве куће на Теразијама (негдашњи Протокол Министарства иностраних послова), на терасама биоскопа „Звезда“ и „20 октобар“, у башти биоскопа „Београд“ итд). О томе, потпуно у складу са деструктивном културном политиком, нико не води бригу, па ни специјализована установа „Белеф центар“, нити пак Културни центар Београда.

Међутим, мора се признати да овог лета није било прекида у ликовном животу Београда, пре свега захваљујући самим уметницима. Током лета приређене су многе значајне ликовне изложбе, како у највећим галеријама као што су она у Српској академији наука, па у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, те Галерија РТС или Галерија Дома омладине, тако и оне мање, али зато веома фреквентне када је о посети реч – „Графички колектив“ или Галерија „Артгет“ Културног центра Београда и др. Међутим, незавидна ситуација је када овог лета страни или домаћи туристи, али и Београђани, пожеле да посете неке од београдских музеја. Највећи и најзначајнији – Народни музеј и Музеј савремене уметности – већ годинама су затворени и не зна се када ће поново бити доступни публици. Ипак, кад је реч о музејима имали смо и један изузетно важан догађај: отворен је Музеј Српске православне цркве, што несумњиво представља значајно увећање музејске понуде у главном граду.

Чудна пракса

У периоду између два светска рата и после Другог светског рата на Летњој позорници на Калемегдану током лета сваке вечери приказивале су се позоришне представе. Изводио се лакши репертоар, претежно комедије. И на другим локацијама постојале су летње позорнице (навешћемо сцену која се звала „Бранислав Нушић“ на једном плацу у Зетској улици близу Скадарлије, башту кафане „Рибница“ у Улици краљице Марије, башту биоскопа „Београд“ у Брегалничкој улици, позориште „Боров парк“ на територији данашње Општине Звездара, као и већ поменуту Летњу позорницу у Топчидеру итд). Сва је прилика да ће првих дана септембра приватно позориште „Славија“, као што то већ годинама чини, почети да приказује представе, док ће сва дотирана београдска позоришта своја врата отворити тек крајем септембра или почетком октобра месеца. Таква чудна пракса заведена је да БИТЕФ, забога, не би имао конкуренцију, што је потпуно бесмислено, јер публика коју окупља ова манифестација у суштини је један специфичан и танак слој чији многи појединци, из различитих разлога, током сезоне и не посећују редовне представе београдских позоришта. С друге стране, како нам се чини, и сама београдска позоришта то су једва дочекала, поготово стога што у њима још влада дух самоуправљања.

 

Импровизација као судбина

Током овога лета, све до пред крај јула, није престала активност на представљању нових књижевних дела. Приређивале су се књижевне вечери у Библиотеци Града Београда, као и у Француској 7 и у Културном центру Београда. Међутим, јул и август ове године изузетно су празни нарочито када је реч о позоришним представама. Поред представа на Гардошу у Земуну, у добром избору Ивице Клеменца, на БЕЛЕФ-у је крајем јуна наступило београдско аматерско позориште „Театар 5“, и то је једна од ретких светлих тачака овог фестивала. Да се води исправна програмска политика БЕЛЕФ-а, већ крајем лета добили бисмо претпрограм овог фестивала, тако да бисмо знали шта ћемо гледати и слушати наредне године. Сасвим је извесно да то сада не знају ни „жути чиновници“, који ће тек идуће године, у последњи час, вероватно негде крајем маја месеца, објавити фестивалски програм, тако да смо склони да верујемо како ће и лето 2014, као што је то случај и ове године, бити богато празнином.

 

[/restrictedarea]