Upotreba uma – Tajni holokaust 20. veka

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Kroz Vladin projekat „Monarh“ – spoj okultnih rituala i naučnih dostignuća – prošlo je preko dva miliona Amerikanaca viđenih za hiljade različitih poslova, od seksualnih usluga do ubistva

U medijima su se pojavili tekstovi o misterioznom Amerikancu čija je pojava u Palms Springsu izazvala brojne komentare. Ovaj čovek je pogođen amnezijom i neobjašnjivom promenom identiteta: iako se njegov pasoš vodi na ime američkog građanina, on kaže da ne zna engleski i tečno (bez akcenta) govori švedski, tvrdeći da je Šveđanin i da se zove Johan Ek. Ne seća se prošlosti, čak ni svog lica, niti može da identifikuje osobe s kojima je na slici nađenoj među njegovim stvarima (žena i dete). Na brojeve iz njegovog mobilnog javljaju se ljudi koji ga ne poznaju. Psihijatri su se dokopali ovog nesrećnika, proglasivši ga „potencijalno opasnim po društvo“ i držaće ga do daljnjeg.

ŽRTVA VLADINOG PROGRAMA Američki građani – preživele žrtve vladinog programa ispiranja mozga Monarh – odmah su prepoznale simptome „psihičkog poremećaja“ prišivenog ovom nesrećniku, koji će najverovatnije završiti kao junak filma „Let iznad kukavičjeg gnezda“, o čemu je još davne 1971. pisao Njujork Tajms, iznoseći detalje iz vladinih dokumenata koji svedoče o zainteresovanosti agencije CIA za okultne rituale „u cilju usavršavanja tehnike manipulacije umom“. Neko je zapazio da se pojam ,kontrola uma‘ ne nalazi ni u jednom rečniku engleskog jezika, što govori o dimenzijama kontrole informacija.

Istorija kontrole uma seže do Egipatske knjige mrtvih, u kojoj su opisani rituali za izazivanje traume, uz upotrebu napitaka i hipnoze, radi dovođenja iniciranog u stanje ropske poslušnosti. Usavršavanje metoda kontrolu uma u XX veku su preuzeli naučnici, a autor jedne od prvih temeljnih studija kontrole uma, bazirane na izazivanju traume, bio je dr Jozef Mengele.

Mengeleova otkrića iz Aušvica poslužila su kao osnova za razvijanje – na traumi baziranog – Monarh projekta, i MK – Ultra programa za kontrolu uma, što je prema kap.DŽ MekKartiju akronim za ‚Manufacturing Killers Utilizing Lethal Tradecraft Requiring Assassinations‘ (proizvodnja špijuna-ubica za naručene atentate). Monarh metod je korišćen od strane brojnih organizacija, u različite svrhe, testiran na vojnicima, civilima i deci. Žrtve se podvrgavaju traumama („šok doktrina“), u cilju uspostavljanja potpune kontrole nad ponašanjem. Korporativni mediji uporno prećutkuju činjenicu da je preko dva miliona Amerikanaca prošlo kroz užase ovog programa, da bismo danas bili svedoci traumatizovanja čitavih naroda.

[restrictedarea]

U razvijanju ovog programa učestvovalo je 5000 visoko rangiranih nacista, tajno prebačenih u SAD i Južnu Ameriku tokom operacije „spajalica“, da bi nastavili rad u tajnim podzemnim vojnim bazama. Među njima se nalazila i nacizvezda Varner von Braun. U Mengeleovoj karakteristici (pod šifrovanim imenom dr Grin) piše da je on „najznačajniji programer, može se reći otac Monarh programa“; pod njegovom kontrolom je bilo na hiljade kontrolisanih robova u SAD. Ova tehnika obuhvata elemente satanističkih rituala i naučnih dostignuća iz psihologije i neurologije, što dovodi do višestrukog poremećaja ličnosti (Multiple Personality Disorder MPD) pretvarajući ljude u robove za višekratnu upotrebu. Njihove usluge koristi „elita“ povezana sa vojnom industrijom, industrijom zabave i trgovinom belim robljem. Eksperimenti su vršeni nad hiljadama dece, pokupljene sa ulica američkih gradova, (oko milion godišnje), smeštenih u gvozdene kaveze, da bi – oni koji prežive – postali roboti kontrolisanog uma, upotrebljavani za hiljade različitih poslova, od seksualnih usluga do ubistva. Projekat je obelodanjen 1970, a Rokfelerova komisija se 1975. uključila u rad, posle čega je sledila izjava za javnost da se „ovakvi eksperimenti od 1960. više ne izvode“. Dokumenti vezani za MK-Ultra namerno su uništeni 1973, po nalogu Ričarda Helmsa (CIA), tako da se kompletna mreža učesnika u ovom zločinu nikad neće sagledati u celini.

REGRUTACIJA U REŽIJI CIA Javnost je saznala stravične detalje ovih eksperimenata zahvaljujući nekolicini preživelih, među kojima su Keti O’Brajen, autor knjige „Transformacija Amerike“ i „Pristup zabranjen: iz razloga nacionalne bezbednosti“; Bris Tejlor, autor „Starshine“ i K.Sulivan, autor „MK“. Na njima su primenjivane iste metode: satanistički rituali, droge, hipnoza, tortura, elektrošokovi, pa čak i ritualna ubistva dece iz grupe „za primer“.

Žrtve su trenirane da zaborave naredbe i ono što su učinile, a ukoliko se prisete automatski izvršavaju samoubistvo. Nikada se neće saznati na kojim se sve pozicijama nalaze vojnici ove armije mentalnih robota bez savesti i moralnih principa, i kakvi se sve zadaci pred njih postavljaju. Keti je, uz pomoć terapeuta, uspela online casino da se „deprogramira“ i vrati u stvarnost, a njeno svedočenje prate brojni dokumenti, korišćeni na sudu.

Idealne kandidate za programiranje predstavljaju deca prepuštena ulici, kao i deca iz problematičnih porodica. I Keti je žrtva američkog društva, u kojem su deca u porodici tradicionalno izložena incestu: njena majka i otac su bili žrtve incesta, kao i Keti, a baka joj je bila prostitutka. Devojčicu je CIA regrutovala kao dete, uz pomoć nasilnog i perverznog oca, povezanog sa mafijom i lancem pedofila, da bi posle prolaska kroz pakao dečije pornografije bila uključena u projekat.

Ona ne može da se seti prošlosti na uobičajen način, već joj se scene mučenja vraćaju u vidu ,fotografskog zapisa’, a te slike je upijala tokom eksperimenata, dok je njena alternativna ličnost bila pod kontrolom. „Nasilje u porodici bilo je toliko intenzivno da moj mozak s tim nije mogao da se nosi. Stvorila sam mali kutak u mozgu gde bih smestila te stvari, kako bi ostatak mogao da funkcioniše… Sva ta deca su razvila mehanizme za potiskivanje, ali su stekla sposobnost da fotografski pamte scene nasilja koje žele da zaborave. Takve osobe nemaju osećanje za vreme: prebacuju ih iz odeljenja u odeljenje, ali one vremenom stiču neverovatnu sposobnost za preživljavanje u datim okolnostima. Bili smo u stanju da primetimo 40 odsto više detalja od normalne osobe, zato što smo sve vreme posmatrali okolinu širom otvorenih očiju (telo nam je često bilo vezano i priključeno na aparate). Mene su odabrali za seksualno roblje i prenosioca poruka od strane vladinih činovnika. Mičigenska politička mafija je štitila mičigensku porno mafiju, a među uglednim zaštitnicima se nalazio i Džerald Ford… Bila sam rob Pentagona i Bele kuće bez ikakve svesti o sopstvenim potrebama; automat koji bez emocija izvršava naredbe. Izgubila sam sposobnost da postavljam pitanja, da razmišljam o razlozima i da delujem u skladu sa savešću, a pri tom nisam bila u stanju da shvatim šta se dešava.“

KONAČNI OBRAČUN SA ČOVEKOM Za Ketin slučaj se zainteresovao Mark Filips, specijalista za mentalno zdravlje, detaljno upoznat sa dokumentima Ministarstva odbrane SAD, vezanim za program kontrole uma. Kad je shvatio o kakvom projektu se radi, Mark je odlučio da rizikuje život kako bi izvukao Keti i njenu kćer iz kandži CIA-e. Vremenom je uspeo da demontira veštačku ličnost u kojoj je bila zarobljena i pomogao joj da pokrene sudski postupak protiv onih koji su joj naneli zlo. Iako je američki kongres, u avgustu 1977. otvorio slučaj i pozvao svedoke -žrtve MK-Ultra programa da se jave, proces „O’Brajen protiv države“ bio je obustavljen „zbog nacionalne bezbednosti“.

Keti tvrdi da su kontrolori još uvek u akciji, i da čine sve kako bi probuđene žrtve diskreditovali. To čine preko akademija, sudova i profesionalnih grupa podrške, među kojima je fondacija False Memory Syndrome Foundation (FMSF) sa zadatkom da žrtvama prilepi psihijatrijsku dijagnozu, a njihove trauma terapeute proglasi prevarantima.

Ona svojom knjigom poručuje da su „monstrumi ipak omanuli, zbog osnovnog nepoznavanja ljudske psihe, koja je jača od njihovih teorija.“ Slučajevi probuđenih žrtava ukazuju na činjenicu da je njihova moć prividna, što bismo morali da imamo na umu s obzirom da se kontrola ume više ne sprovodi samo u laboratorijama monstruoznih naučnika, već uz pomoć medija, obrazovanja, psihijatara, farmakoproizvoda…

O transformaciji Monarha govori i australijski autor dokumentarnih filmova Maks Igan: „Više se ne radi o psihološkom poremećaju masa spremnih na poslušnost, već o genetičkoj modifikaciji čitave Planete. Njihov krajnji cilj nije savladavanje transplantacije organa za dobrobit čovečanstva ili tehnološka nadogradnja oštećenih delova tela, već se pokriveni ,humanitarnim‘ namerama usavršavaju za konačni obračun sa čovekom i njegovom prirodom. Naučnici su danas usmereni ka razvijanju tehnike prediktivnog programiranja i stvaranja ,mentaliteta roja‘, a efekat šoka proizvode uz pomoć ,preventivnih‘ ratova, šireći atmosferu straha i nesigurnosti. Deprogramiranje je moćan mehanizam kojim raspolaže svaka porodica.“

[/restrictedarea]