Употреба ума – Тајни холокауст 20. века

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Кроз Владин пројекат „Монарх“ – спој окултних ритуала и научних достигнућа – прошло је преко два милиона Американаца виђених за хиљаде различитих послова, од сексуалних услуга до убиства

У медијима су се појавили текстови о мистериозном Американцу чија је појава у Палмс Спрингсу изазвала бројне коментаре. Овај човек је погођен амнезијом и необјашњивом променом идентитета: иако се његов пасош води на име америчког грађанина, он каже да не зна енглески и течно (без акцента) говори шведски, тврдећи да је Швеђанин и да се зове Јохан Ек. Не сећа се прошлости, чак ни свог лица, нити може да идентификује особе с којима је на слици нађеној међу његовим стварима (жена и дете). На бројеве из његовог мобилног јављају се људи који га не познају. Психијатри су се докопали овог несрећника, прогласивши га „потенцијално опасним по друштво“ и држаће га до даљњег.

ЖРТВА ВЛАДИНОГ ПРОГРАМА Амерички грађани – преживеле жртве владиног програма испирања мозга Монарх – одмах су препознале симптоме „психичког поремећаја“ пришивеног овом несрећнику, који ће највероватније завршити као јунак филма „Лет изнад кукавичјег гнезда“, о чему је још давне 1971. писао Њујорк Тајмс, износећи детаље из владиних докумената који сведоче о заинтересованости агенције ЦИА за окултне ритуале „у циљу усавршавања технике манипулације умом“. Неко је запазио да се појам ,контрола ума‘ не налази ни у једном речнику енглеског језика, што говори о димензијама контроле информација.

Историја контроле ума сеже до Египатске књиге мртвих, у којој су описани ритуали за изазивање трауме, уз употребу напитака и хипнозе, ради довођења иницираног у стање ропске послушности. Усавршавање метода контролу ума у XX веку су преузели научници, а аутор једне од првих темељних студија контроле ума, базиране на изазивању трауме, био је др Јозеф Менгеле.

Менгелеова открића из Аушвица послужила су као основа за развијање – на трауми базираног – Монарх пројекта, и МК – Ултра програма за контролу ума, што је према кап.Џ МекКартију акроним за ‚Manufacturing Killers Utilizing Lethal Tradecraft Requiring Assassinations‘ (производња шпијуна-убица за наручене атентате). Монарх метод је коришћен од стране бројних организација, у различите сврхе, тестиран на војницима, цивилима и деци. Жртве се подвргавају траумама („шок доктрина“), у циљу успостављања потпуне контроле над понашањем. Корпоративни медији упорно прећуткују чињеницу да је преко два милиона Американаца прошло кроз ужасе овог програма, да бисмо данас били сведоци трауматизовања читавих народа.

[restrictedarea]

У развијању овог програма учествовало је 5000 високо рангираних нациста, тајно пребачених у САД и Јужну Америку током операције „спајалица“, да би наставили рад у тајним подземним војним базама. Међу њима се налазила и нацизвезда Варнер вон Браун. У Менгелеовој карактеристици (под шифрованим именом др Грин) пише да је он „најзначајнији програмер, може се рећи отац Монарх програма“; под његовом контролом је било на хиљаде контролисаних робова у САД. Ова техника обухвата елементе сатанистичких ритуала и научних достигнућа из психологије и неурологије, што доводи до вишеструког поремећаја личности (Multiple Personality Disorder MPD) претварајући људе у робове за вишекратну употребу. Њихове услуге користи „елита“ повезана са војном индустријом, индустријом забаве и трговином белим робљем. Експерименти су вршени над хиљадама деце, покупљене са улица америчких градова, (око милион годишње), смештених у гвоздене кавезе, да би – они који преживе – постали роботи контролисаног ума, употребљавани за хиљаде различитих послова, од сексуалних услуга до убиства. Пројекат је обелодањен 1970, а Рокфелерова комисија се 1975. укључила у рад, после чега је следила изјава за јавност да се „овакви експерименти од 1960. више не изводе“. Документи везани за МК-Ултра намерно су уништени 1973, по налогу Ричарда Хелмса (ЦИА), тако да се комплетна мрежа учесника у овом злочину никад неће сагледати у целини.

РЕГРУТАЦИЈА У РЕЖИЈИ ЦИА Јавност је сазнала стравичне детаље ових експеримената захваљујући неколицини преживелих, међу којима су Кети О’Брајен, аутор књиге „Трансформација Америке“ и „Приступ забрањен: из разлога националне безбедности“; Брис Тејлор, аутор „Starshine“ и К.Суливан, аутор „МК“. На њима су примењиване исте методе: сатанистички ритуали, дроге, хипноза, тортура, електрошокови, па чак и ритуална убиства деце из групе „за пример“.

Жртве су трениране да забораве наредбе и оно што су учиниле, а уколико се присете аутоматски извршавају самоубиство. Никада се неће сазнати на којим се све позицијама налазе војници ове армије менталних робота без савести и моралних принципа, и какви се све задаци пред њих постављају. Кети је, уз помоћ терапеута, успела online casino да се „депрограмира“ и врати у стварност, а њено сведочење прате бројни документи, коришћени на суду.

Идеалне кандидате за програмирање представљају деца препуштена улици, као и деца из проблематичних породица. И Кети је жртва америчког друштва, у којем су деца у породици традиционално изложена инцесту: њена мајка и отац су били жртве инцеста, као и Кети, а бака јој је била проститутка. Девојчицу је ЦИА регрутовала као дете, уз помоћ насилног и перверзног оца, повезаног са мафијом и ланцем педофила, да би после проласка кроз пакао дечије порнографије била укључена у пројекат.

Она не може да се сети прошлости на уобичајен начин, већ јој се сцене мучења враћају у виду ,фотографског записа’, а те слике је упијала током експеримената, док је њена алтернативна личност била под контролом. „Насиље у породици било је толико интензивно да мој мозак с тим није могао да се носи. Створила сам мали кутак у мозгу где бих сместила те ствари, како би остатак могао да функционише… Сва та деца су развила механизме за потискивање, али су стекла способност да фотографски памте сцене насиља које желе да забораве. Такве особе немају осећање за време: пребацују их из одељења у одељење, али оне временом стичу невероватну способност за преживљавање у датим околностима. Били смо у стању да приметимо 40 одсто више детаља од нормалне особе, зато што смо све време посматрали околину широм отворених очију (тело нам је често било везано и прикључено на апарате). Мене су одабрали за сексуално робље и преносиоца порука од стране владиних чиновника. Мичигенска политичка мафија је штитила мичигенску порно мафију, а међу угледним заштитницима се налазио и Џералд Форд… Била сам роб Пентагона и Беле куће без икакве свести о сопственим потребама; аутомат који без емоција извршава наредбе. Изгубила сам способност да постављам питања, да размишљам о разлозима и да делујем у складу са савешћу, а при том нисам била у стању да схватим шта се дешава.“

КОНАЧНИ ОБРАЧУН СА ЧОВЕКОМ За Кетин случај се заинтересовао Марк Филипс, специјалиста за ментално здравље, детаљно упознат са документима Министарства одбране САД, везаним за програм контроле ума. Кад је схватио о каквом пројекту се ради, Марк је одлучио да ризикује живот како би извукао Кети и њену кћер из канџи ЦИА-е. Временом је успео да демонтира вештачку личност у којој је била заробљена и помогао јој да покрене судски поступак против оних који су јој нанели зло. Иако је амерички конгрес, у августу 1977. отворио случај и позвао сведоке -жртве МК-Ултра програма да се јаве, процес „О’Брајен против државе“ био је обустављен „због националне безбедности“.

Кети тврди да су контролори још увек у акцији, и да чине све како би пробуђене жртве дискредитовали. То чине преко академија, судова и професионалних група подршке, међу којима је фондација False Memory Syndrome Foundation (ФМСФ) са задатком да жртвама прилепи психијатријску дијагнозу, а њихове траума терапеуте прогласи преварантима.

Она својом књигом поручује да су „монструми ипак оманули, због основног непознавања људске психе, која је јача од њихових теорија.“ Случајеви пробуђених жртава указују на чињеницу да је њихова моћ привидна, што бисмо морали да имамо на уму с обзиром да се контрола уме више не спроводи само у лабораторијама монструозних научника, већ уз помоћ медија, образовања, психијатара, фармакопроизвода…

О трансформацији Монарха говори и аустралијски аутор документарних филмова Макс Иган: „Више се не ради о психолошком поремећају маса спремних на послушност, већ о генетичкој модификацији читаве Планете. Њихов крајњи циљ није савладавање трансплантације органа за добробит човечанства или технолошка надоградња оштећених делова тела, већ се покривени ,хуманитарним‘ намерама усавршавају за коначни обрачун са човеком и његовом природом. Научници су данас усмерени ка развијању технике предиктивног програмирања и стварања ,менталитета роја‘, а ефекат шока производе уз помоћ ,превентивних‘ ратова, ширећи атмосферу страха и несигурности. Депрограмирање је моћан механизам којим располаже свака породица.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *