U KANDŽAMA VAKCINA-KARTELA

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

U kojoj meri ignorišući slučajeve dečje paralize nastale posle vakcinacije lekari saučestvuju sa proizvođačima u jednom od najvećih zločina novog veka?

U poslednjoj sedmici aprila 2013, u hotelu Ročester u Čikagu, održan je skup jednog od najmoćnijih odbora medicinske struke – Specialty Society Relative Value Scale Update Committee (RUC), pod patronatom Američke medicinske asocijacije (AMA). Ista grupa od 31 oftalmologa, radiologa, anestetičara… okuplja se od 1992, tri puta godišnje, radi dogovora o formiranju troškovnika za medicinsku proceduru koju sprovode. Novinar Washington Monthly objavio je detalje „pakta“ koji svaki učesnik sklapa sa organizatorom, obavezujući se da će ono što se tamo dešava ostati tajna.

Indijac Džaganat Čaterjeu već trideset godina proučava pozadinu „pakta“ proizvođača vakcina i lokalnih menadžera, razotkrivajući načine na koje „humanitarci“ brane poljuljane pozicije, posle propasti Nacionalnog polio programa vakcinacije u Indiji.

U želji da saznamo detalje ove igre sa globalno primenjivim pravilima, obratili smo se gospodinu Čaterjeu, koji svojim analitičkim člancima rasvetljava komercijalni deo unosnog vakcina biznisa u kojem preovladavaju interesi farmakoindustrije, duboko umešane u kriminal i korupciju.

 

S obzirom na to da je i Srbija, posle uništavanja domaćih proizvođača vakcina, širom otvorila vrata stranim kompanijama, šta u budućnosti možemo da očekujemo na tom polju?

Suočićete se sa veoma moćnom i agresivnom propagandnom kampanjom proizvođača vakcina koji svoj pristup tržištu razvijaju već čitavo stoleće. Smatra se da je ovaj unosni posao prvi pokrenuo Edvard Džener, „otac vakcine protiv malih boginja“, zahvaljujući pozamašnoj finansijskoj podršci kralja Džordža III. Posle 200 godina marketinške kampanje, ljudi su poverovali da im je ova roba zaista potrebna… U početku su proizvođači preuzimali odgovornost za kvalitet, što je dovelo do brojnih odštetnih zahteva, pa su sedamdesetih, zbog neisplativosti, bili na ivici da prestanu sa proizvodnjom dečjih vakcina. To je dovelo do promene pravila igre, pa je država donela zaštitne zakone koji kompanije oslobađaju bilo kakve odgovornosti prema žrtvama, što je doprinelo da tržište vakcinama postane jedno od najprofitabilnijih. Danas smo svedoci njihovog nezadrživog uspona, uz pomoć korumpirane države i „kraljevskih igrača“, među kojima je fondacija Bil&Melinda Gejts, privučenih enormnom količinom novca u igri. Industrija vakcina u Indiji dostigla je promet od 25,3 biliona dolara, sa perspektivom da do 2017. dostigne 56,7 biliona dolara.

Zbog čega medicinski radnici ne podignu glas protiv komercijalizacije zdravlja?

Proizvođači postižu uspeh zahvaljujući tome što imaju moto da nijedna laž nije prevelika, a oni koji posumnjaju u dogmu biće ućutkani. Svojevremeno je grupa lekara podigla glas protiv Merkovog proizvoda Viox, što ih je automatski stavilo na listu za odstrel. Časopis The Australian je obelodanio postojanje Merkove liste nepodobnih lekara, uz čija imena je bio upisan komentar: „neutralisan“, „neutralisati“, „diskreditovati“… U jednom mejlu upućenom kompaniji, menadžer prodaje piše: „Možda ćemo morati da potražimo gde žive i da ih uništimo.“ Merk je išao toliko daleko da je otvorio lažni medicinski časopis „Australasian Journal of Bone and Joint Medicine“, u kojem su objavljivane „naučne studije“ o Viox-u i plaćeni afirmativni tekstovi. Čak su snimili i rep numeru u kojoj pevač nagovara kupce da kupe Viox.

[restrictedarea]

Većina pedijatara bespogovorno sledi zvanični program vakcinacije. Da li se radi o neznanju?

Kad sam 1985. započeo kampanju za istinu o vakcinama, lekari su me kritikovali tvrdeći da su vakcine „bezbedne kao voda“; pošto sam im dao na uvid brojne naučne radove objavljene u referentnim naučnim časopisima, svoje stavove su počeli da brane komentarima „svaki lek nosi izvestan rizik“; kada su negativne posledice postale sve očiglednije, svoju inertnost su počeli da brane procenama da li je „korist veća od štete“. Što god oni lično mislili o vakcinaciji, nemaju pravo da roditeljima uskrate informaciju o potencijalnim opasnostima, a ta praksa prećutkivanja se primenjuje i u najrazvijenijim zemljama. Kad sam to pitanje postavio Odeljenju za bezbednost pacijenata pri WHO, dobio sam odgovor da nemaju sredstava za takva uputstva. Na isti način se ponaša i FDA, koja daje licence za većinu vakcina, iako ne poseduje ni neophodnu savremenu laboratoriju za testiranje bezbednosti farmaceutskog proizvoda. Ispostavilo se da ih nemaju ni proizvođači. Na Novom Zelandu je objavljen članak u kojem se zaposleni u Merkovim laboratorijama žale na nekvalifikovan kadar i neadekvatne laboratorije. A naše ministarstvo kaže: mi verujemo proizvođaču.

Kampanja vakcinacije protiv dečje paralize praćena je brojnim žrtvama. Da li indijski lekari imaju obavezu da evidentiraju svaki prijavljen slučaj?

Formalna obaveza evidentiranja negativnih posledica vakcinacije, u slučaju oralne polio vakcine (OPV), nije ispoštovana. Postoji šokantno uputstvo lekarima da ignorišu slučajeve paralize, od koje su deca obolevala posle vakcinacije, i da o tome ne izveštavaju nadležne. IMA samoinicijativno prati situaciju na terenu i svake godine evidentira 500-600 slučajeva paralitičkog polia pripisanog vakcinama, kao i  brojne slučajeve akutne flacidne paralize. Iako su ovi sojevi virusa iz vakcina vremenom postali virulentni i cirkulišu među populacijom, Ministarstvo zdravlja se oglušilo o zahteve za rehabilitaciju žrtava. Pri tom se savetuje skrivanje podataka o opasnosti pojedinih vakcina „da se lekari ne bi uplašili“, što bi omelo njihovo stavljanje na vladin program. Takvo ponašanje podržavaju i lekarska udruženja. Praćenje posledica vakcinacije otežava činjenica da se neželjeni efekti mogu pojaviti i posle nekoliko nedelja ili meseci, a mnogi sastojci koji se talože u tkivima i mozgu oštećuju organizam tokom čitavog života. Naučnici su utvrdili da oslabljeni živi virusi, uneseni u organizam putem vakcina, mogu da ostanu uspavani duže vreme, često mutiraju i postaju virulenti u trenutku pada imuniteta. S obzirom na to da vakcine negativno utiču na imuni sistem, dešava se da nekada bezopasni virusi i bakterije prisutni u ljudskom organizmu, danas postaju uzročnik brojnih bolesti, kao što je Hib… Pa ipak, zahvaljujući medijskoj kampanji, naša deca odmah po rođenju dobijaju dve kapi oralne polio vakcine, plus dve injekcije BCG i vakcine protiv hepatitisa B, da bi do punoletstva dobili neverovatnih 50 doza vakcina. Pri tom se vakcinišu i oni koji zbog svog zdravstvenog stanja nikako ne bi smeli da se vakcinišu.

Kako komentarišete euforične natpise u štampi da je Indija ove godine proslavila iskorenjivanje polia?

Radi se o medijskom triku. Nekada povezan sa paralizom i invaliditetom, polio je u Indiji dobio novo ime: AFP (acute flaccid paralysis). S obzirom na to da se slučajevi polia izazvani oralnom polio vakcinom (OPV) više ne prijavljuju kao polio, Indija je dobila „polio free“ status, što je omogućilo WHO da trijumfalno objavi uspeh Globalne inicijative za iskorenjivanje polia, započete 1988. Ovim su opravdana ogromna sredstva uložena u nabavku vakcina i pripremljen teren za dalju pljačku zemalja u razvoju. Podaci iz Nacionalnog programa za kontrolu polia pokazuju da je program za iskorenjivanje polia povećao broj obolele dece: od 3.047 slučajeva godišnje registrovanih 1997. na 61.038 slučajeva godišnje registrovanih 2012. Vlada nije objavila podatak koliko je tih slučajeva prouzrokovano vakcinom, ali u izveštaju iz 2005. stoji da je te godine od „divljeg“ polio virusa obolelo 66 ljudi, a od polia izazvanog vakcinom 1.645. Utvrđeno je da polio može biti prouzrokovan i pesticidima, kao i izloženošću olovu i arseniku – što ukazuje na neophodnost holističkog principa i ulaganje u poboljšanje životnih uslova, umesto „dve kapi“ na jezik. Napominjem da je ta vakcina zabranjena u razvijenim zemljama.

U svetu se porast broja autistične dece sve češće vezuje za porast broja obaveznih vakcina. Kakav je slučaj u Indiji?

Poznato je da se među konzervansima u vakcinama nalazi i živa. Radi se o etil živi, a ne metil živi (za koju eksperti tvrde da je manje toksična). American Academy of Pediatrics je 2001. objavila naučni rad o štetnosti žive (u svim stanjima), kako za fetuse, tako i za decu, a utvrđeno je da prevashodno napada mozak. Naučnici su u analizama nove forme trovanja živom otkrili oko 200 detalja identičnih autizmu. Ohrabrujuće je što su američki sudovi već dosudili kompenzaciju za 83 slučaja vakcinama izazvanog autizma, a 5.000 slučajeva čeka presudu. Ogromna sredstva uložena u vakcine mogla su biti iskorišćena za poboljšanje uslova života i zadovoljavanje osnovnih higijenskih potreba kako Indije, tako i ostalih zemalja u razvoju. Indija je već 65 godina nezavisna, a još uvek nije u stanju da svima obezbedi pristup čistoj vodi i zdravoj hrani, bez čega nema iskorenjivanja bilo koje bolesti. Umesto toga, punimo džepove farmaceutskoj industriji koja sve naše probleme rešava vakcinama.

[/restrictedarea]