ОД ИЛИЈЕ СУНЦЕ СВЕ МИЛИЈЕ!

Пише Драгомир Антонић

Многи ће рећи чему прича о пророку Илији кад има и важнијих тема за разговор. Нисам сигуран да од поштовања светитеља, рада, здравља и чувања традиције за нас Србе има шта важније

Петак. Данас је велики празник. Дан посвећен Светом пророку Илији који се родио у граду Тесвит и сматра се једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у богомислију. Због тачног предсказивања догађаја био је стално прогањан, нарочито од цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље. Због њих, а и да би показао велику власт Божју, Илија изведе многа чуда, од којих нека остадоше заувек запамћена. Највеће беше када је затворио небо, па кише није било три године и шест месеци. За то време проводио је дане у пећини недалеко од града Јерихона, у осами.

 

И ГЛЕ ЧУДА! У пећини, беше само један уски отвор кроз који му је орао повремено долазио, доносећи по неколико капи воде и мрвица хране из удаљених крајева. Данас се на том месту налази Манастир Светог Ђорђа Хозева, чији монаси одржавају пећину као највећу реликвију. У манастиру је служио (1984 – 1993) Србин, монах Глигорије, родом из Осечине. Претходно је служио у Хиландару, а упокојио се 2009. у манастиру Светог Саве Освећеног у Палестини. Монах Тадија у књизи Пролог (издавач манастир Ћелије,1984.) где су сабрана житија светитеља и мученика, записао је занимљив догађај везан за чуда Светог Илије, а који се десио у Београду. Наводим га у целости. „ неки Пајсије, игуман манастира св. пророка Илије у Јерусалиму дође у Цариград, и из Цариграда оде до Београда у време, кад се тамо бавио патријарх Пајсије. У то време живео је у Београду један православни хришћанин који је имао латинку за жену. На дан Св. Илије хоћаше жена да умеси хлеб, а муж јој рече: данас је празник пророка Илије, и не треба радити. Но жена му одговори да је тај празник прошао пре 10 дана (према календару паписта). И тако се изроди свађа међу њима. Упорна жена замеси тесто, но гле чуда! Тесто у њеним рукама претвори се у камен. На то чудо сабраше се суседи, и сваки узе по један део тога камена. И Пајсије се ту догоди, па и он узе један део камена, као сведочанство чуда Божјега и однесе собом у Јерусалим. Тај камичак обеси Пајсије пред икону св. Пророка Илије у свом манастиру“.

У Срба постоје многа предања и веровања о чудима Светог Илије. Верује се да се Свети Илија вози пламеним колима и зато кад грми каже: „да то тутње кола Илијина“. Он одређује где ће и кад падати киша, а кад ће да буде суша. Овај светац доноси олују и непогоду, одлучује кад пуцају громови и ударају муње. Мисли се да тада он гађа ђавола, јер народ тврди да свако место које је муњом погодио Илија означава место где стоји ђаво.

 

[restrictedarea]

МЕД КО ЛЕК Дешава се да Илија заборави када је његов дан, па сваке године пита своју сестру Огњену Марију, а она одговори да је празник већ прошао, како Илија не би од радости, громовима и муњама људима штете нанео. Зато се, кад грми на овај дан, каже: „Присетио се, Илија“. Од св. Илије дан приметно краћа и зато изрека: Од Илије сунце све милије! До Другог светског рата овај дан свечано су прослављале ћурчије у Приштини. Еснафска слава је била догађај о коме се причало читаве године. Кучи, Васојевићи и остали Црногорци брђани о Светом Илији су излазили на саборе. Обично се народ окупљао на некој чистини поред воде. Омладина игра и весели се, а старији разговарају о летини и општим стварима. На овим саборима највише се продају мед и производи од меда, ракија и вино. Мед који се вади на Илиндан служи као лек. Њим мајке намажу децу по образима да буду здрава. Сабори су били веома достојанствени и једна од ретких прилика да се састану пријатељи и рођаци из понекад веома удаљених и раштрканих села. Сабори или вашари се одржавају у свим областима и крајевима где живе Срби. Таковци приређују саборе којим свечано прослављају овај дан и чине разне ствари да догодине не буде олује и града. Тако су раније три младића у току ноћи обилазила село и закопавала пиле код порте, говорећи: „Бије нас град, што не носимо пиле“. У јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да не би донели град.

 

ИМА ЛИ ШТА ВАЖНИЈЕ? Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град, помињући измишљена велика чуда која се дешавају у селу, а уз то ваља заклати и петла за ручак Илији.

Слави се као крсна слава, али многи не спремају жито, јер верују да је Свети Илија и данас жив.

Многи ће рећи чему прича о пророку Илији кад има и важнијих тема за разговор. Нисам сигуран да од поштовања светитеља, рада, здравља и чувања традиције за нас Србе има шта важније. Приче које сте минулих месеци слушали су „трла баба длан да јој прође дан“ уз замазивање очију народу. Верују „моћни“ да силним говорима могу сакрити неподопштине које су учинили. Народ је много паметнији него што властодршци мисле. Поштујмо светитеље и њихове празнике, а они ће бринути о нама. Посетите родитеље. Бабе и деде. Празник је. Обрадоваће се. Кад будете у храму молите се за здравље нових српских мученика који чаме у злочиначком хашком казамату. За упокојене упалите свећу у спомен њихове душе. Помолите се и за здравље архиепископа Охридског господина Јована. Његова назови држава, слави данашњи дан као државни празник а духовног пастира држи у тамници. Утамничен је што се није одрекао Српске православне цркве. У данашњој евроунијатској „демократији“ већег греха нема.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *