Kafkijanski lobi Evrope

Piše Vladislav Panov

Film „Briselska posla“ jedan je od važnijih filmova nove dokumentarističke infuzije dobro komiranoj istini zapadne „ demokratske” idile. Na detaljan i otrežnjujući način u ovom delu plasirana je istina o tome šta zapravo jeste Evropska unija

Belgijsko-austrijski dokumentarni film „Briselska posla“, poznat i po svom sadržaju adekvatnijem naslovu „Briselski lobisti“ je obnovio svoje prisustvo u centru pažnje alternativne političke i društvene scene zapadne Evrope kao jedan od „najskidanijih“ sa Interneta i najgledanijih u takozvanoj onlajn ponudi. Iako pripada prošlogodišnjoj produkciji njegova aktuelnost i samim tim dugovečnost posledica su snažnog motivacionog potencijala koji nosi njegova tema. Reč je o posebnoj zanimljivosti za milione ljudi širom savršenog zapadnog sveta čijim je stanovnicima dojadila lažna i manipulativna informisanost „slobodnih medija“ naci-demokratije u kojoj žive. Ovo je jedan od važnijih filmova nove dokumentarističke infuzije komiranoj istini zapadne demokratske idile. U njemu je na detaljan i otrežnjujući način plasirana istina o tome šta je zapravo Evropska unija, odnosno kako funkcioniše njena kolosalna, rigidna, mutna, moćna i dvolična birokratija. Ko zaista vuče konce u ovom mutnom konglomeratu moći, odnosno neutoljivoj gladi prema njoj od strane bankarsko-industrijske menažerije čiji su pipci razgranati po svim meridijanima i u svim centrima odlučivanja. Kako se donose odluke, zašto, u ime čijeg interesa, sa kakvim posledicama i učinkom. Ta i razna druga pitanja koja se uzročno-posledično prožimaju posebno su zanimljiva iz perspektive današnje ekonomske, a sa njom i svake druge agonije brojnih zapadnih zemalja, pa i same Evropske unije. Ovaj ih film direktno ili između redova postavlja, ali i daje neke odgovore. Doduše, dobar deo odgovara nije isporučen na tacni, već je ostavljeno gledaocu da sam donese zaključke, da pita dalje, da sumnja i proverava, što je zapravo i suština dobrog dokumentarnog rada.

[restrictedarea]

Iza kafkijanske mašinerije Koprodukcija dve vrlo ozbiljne i napredne zemlje Evropske unije, Belgije i Austrije, iako sa autorima koji su kao početnici debitovali upravo sa ovim filmom, omogućila je dragoceno prisustvo pred kamerama najznačajnijih bivših i aktuelnih funkcionera Evropske unije. Svi oni su pozvani da prokomentarišu suštinsku nameru kafkijanske birokratske mašinerije u koju je tokom decenija izrastao administrativni i upravljački aparat ujedinjujuće evropske ideje. U lavirintskim koridorima moći iza i unutar ove pozornice defiluju razne ličnosti čiji je udeo ugrađen u aktuelne piramide moći bio priličan, u nekom slučajevima i odlučujući. Idilična i napredna ideja o jedinstvenom evropskom prostoru, političkoj i socijalnoj jednakosti, nirvani kapitalističkog prosperiteta isturena je ispred kao svetionik nove etape u razvoju zapadnog sveta. Ono što je u senci, to je nedolična supermoć u rukama tajnovitih pojedinaca i njihovih tajnih udruženja, kao i osvajanje nepojmljivog političkog i ekonomskog uticaja od strane velikih bankarskih sistema, rukovođenje svetom od strane globalističkih korporacija čiji su lideri ostvarili lobistički, a onda i svaki drugi uticaj na Evropsku uniju još osamdesetih godina prošlog veka kada je osvajanje uticajnog prostora kroz takozvano lobiranje institucionalizovano njihovim sektaškim udruživanjem interesa kroz Okrugli sto industrijalaca. Film se bavi genezom ove organizacije i instaliranjem njenog nadnacionalnog uticaja zarad ličnih interesa i planova kompanija koje su vodili, a danas internacionalnih korporacija u korist čijih se interesa i profita svet oblikuje prema njihovim potrebama i direktnim zahtevima. Pred kamerama tvoraca filma neprestano defiluju ličnosti koje su imale uloge u ovom procesu, od vodećih lobista koji okreću glavu birokratskog aparata Evropske unije u pravcu svojih klijenata, do sitnijih profesionalno birokratskih šrafčića. Saznajemo da je to kao i u Sjedinjenim Državama sasvim prihvatljiv i potpuno zakonit način „motivisanja“ zakonodavnog rada Evropske unije. Iza suvoparnih neprestanih licitiranja besmislenim i komplikovanim zakonima s kojima se Unija i njene nesrećne članice nose decenijama uglavnom stoje interesi kompanija i velike industrije, kao najvažnijeg zupčanika unutar mehanizma čije se nezajažljive potrebe primarno podmiruju sakrivene navodnim altruističkim porivima i deklarativnim pronalaženjem najpravičnijih puteva do sanjane nirvane na Starom kontinentu. Čuli smo da ima preko petnaest hiljada lobista koji po nalogu najvećih kompanija (ogroman broj njih je u nekoliko navrata pred kamerama izlicitiran i demistifikovan u raznim dokumentima otkrivenim za ovu priliku gledaocima) vrše posredničko, sasvim zakonito „podmazivanje“ administracije i političkog rukovodstva Unije. Ovaj deo priče je prosvetljujuće zanimljiv i potresno opominjuć. Totalitarizam ovakve demokratije je odbojan, a spoznaja da u njemu svi živimo i nama iz neznano kojih razloga toliko težimo je neizmerno tužna i depresivna. Dakako, iz naše perspektive lako je po ko zna koji put osetiti tu zapadnu dvoličnost i selektivnost u primeni uzvišenih ideala. Decenijama su nas arogantno učili demokratiji, vladavini prava i poštenju, a sve to vreme su uživali u zakonitom korumpiranju sopstvenih organizacija, pa i samih država.

Sistemski omogućena zloupotreba Ima, naravno, i veoma srećnih jer žive u ovako dobrim kombinacijama. Jedan od njih je dobio dominantan prostor u dokumentarcu. Paskal Kenis, samouvereni višedecenijski uspešni lobista koji je raspoloženo otvorio srce autorima filma postavivši dramaturški negativni pol u ovoj priči koja delom, baš sa njim u prvom planu, iako nenamerno, veoma nalikuje nekoj dobroj epizodi TV serije „Dosije iks“. On je i paradigma pijace lobističkog licitiranja u koje se pretvorila birokratija Evropske unije. Nasuprot njemu su politički aktivisti koji se takođe decenijama ustremljuju na mračne i misteriozne koridore lobirane vlasti Unije, Olivije Hedeman i Erik Veselius. Kroz međusobni sukob ovih polova autori su pokušali da makar malo zavire iza nebrojenih slojeva vlasti, moći i njene zakonite zloupotrebe koja je praktično sistemski omogućena svakome ko je dovoljno moćan i bogat. U ovoj priči su se pojavili i mnogi drugi njeni akteri, svako naravno opravdavajući sebe i svoj rad sa velikim idealima i principima. Film je, dakle, vrlo poučan, čak i ako se uzme u obzir da se uglavnom zadržao na generalizacijama, opštepoznatim mestima i površnoj analizi iznetih podataka. Urađeno je to sve tako ne bi li se angažovale vijuge svakog gledaoca ponaosob. Možda, da je više ovakvih filmova i da su mediji na njihovoj strani svest savremenog konzumenta orvelijansko-kafkijanskog „vladanja naroda i pravde“ bi bila daleko naprednija, pa bi čerupanje većine pacificiranih i trajno anesteziranih od strane beskrupulozne manjine nezajažljivih bilo sporadičnije i snošljivije, a ovaj bi naš pokušaj stvaranja napredne civilizacije možda čak bio i uspešan. Ali, to je utopija, a zašto veoma otrežnjujuće potresno objašnjavaju „Briselska posla“ koja su, dokazuju nam, nažalost sve samo ne briselska, demokratska ili narodna.

Klub poznatih

Autori filma su dali prostor Ketrin Ešton, komesarki Unije, priznatom stručnjaku političkih nauka sa Vašingtonskog univerziteta Mariji Grin Kouls, čuvenom Etijenu Davinjonu, jednom o prvih članova i lidera Evropske komisije i tajnovitog Okruglog stola evropskih industrijalaca, Slimu Kalasu, potpredsedniku Evropske komisije, takođe čuvenom veteranu upravljačkih struktura Evropske unije, Kitu Ričardonu, generalnom sekretaru Evropskog okruglog stola industrijalaca u ključnim godinama ustoličenja ovog udruženja tokom druge polovine osam-

desetih godina prošlog veka, kao i raznim drugim ličnostima s obe strane dobra i zla u svetu visoke evropske politike, administracije i industrije koji su u određenim momentima odigrali ključne uloge u stvaranju svog demokratskog raja na zemlji pod zastavom Evropske unije.

[/restrictedarea]