Београд, 3. јул 2013. године (Бе92) На данашњем заседању Скупштине града Београда одлучено је да улица Гаврила Принципа напокон промени име у Франца Фердинанда. До ове иницијативе дошло је на предлог посланика ЛДП-а који иначе немају своје посланике у Скупштини града, али имају прилично снажан утицај на њу преко појединих градских општина.
Да подсетимо, Гаврило Принцип је 28. јуна 1914. године убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, што је послужило као директан повод за крвави Први светски рат, односно Велики рат, како се тад називао, а међу Србима је дуго владала заблуда да је овај убица и терориста заправо херој јер су сматрали да тадашња Босна не заслужује оправдану анексију од стране Аустроугарске него да се тај исти Гаврило Принцип, иначе припадник ултранационалистичке српске организације „Млада Босна“, сматра борцем за ослобођење јужнословенских земаља од западноевропских сила и Турске.
Међутим, како су доказала новија историјска истраживања, али и однос данашње Србије према овим земљама, у питању је била велика заблуда — херој је Франц Фердинанд који је тог дана мучки убијен заједно са својом супругом мирно и пријатељски обилазећи Сарајево.
Ова одлука ступиће на снагу већ наредних дана, а табле ће заменити службеници Комуналне полиције и радници предузећа „Мењање табли београдских улица ДОО“ које запошљава преко 1.000 радника и фирма је која се налази у приватном власништву Марине Станојковић, иначе сестре од куме тетке млађег брата од стрица Драгана Ђиласа.
„На овај начин, ми доказујемо да смо привржени европском путу и интеграцијама и надамо се да ће овим поводом и са највишег врха бити упућено јавно извињење Аустрији због ове историјске неправде. Не заборавимо да се ближи стогодишњица од овог догађаја, те је потребно ове ставове ревидирати у што краћем року како не би затајио месец јануар“, изјавио је Ђилас овим поводом.
Жарко Обрадовић:„Не разумем ове згубидане што се шетају и заустављају саобраћај“
Београд, 2. јул 2013. године (Зета) Министар просвете, науке и технолошког развоја проф. др Жарко Обрадовић поводом данашњег протеста научних радника и још неколико организација и синдиката који су подржали овај протест, изјавио је да му никако не иде у главу зашто се од њега тражи оставка од стране сумњивих грађана који уместо да обављају свој посао усред радног дана, и то од 10 ујутру, демонстрирају тражећи од њега оставку.
„Мој случај је очито исполитизован од стране извесних појединаца који себе сматрају научницима, а све у циљу да се доведе у сумњу кредибилитет моје личности. Ако је неко научник онда сам то ја, у шта се можете уверити кратким прегледом у моју радну биографију. Да постоји било какав разлог за моју оставку, ја бих је први тражио од самог себе. Какве везе с науком имају људи који у по бела дана марширају улицама, ометајући саобраћај, носећи којекакве транспаренте, насмејани и весели? Наука је грана привреде која тражи велика одрицања, рад и самодисциплину, а не шеткање усред радног времена по лепом времену“, појаснио је за наш медиј свој став овај угледни научник са звањем доктора и дугогодишњи министар Социјалистичке партије Србије.
На крају свог излагања, очито изнервиран, овај наш уважени доктор наука истакао је да се очигледно ради о истој оној групи ленштина и спадала који су својевремено ноћу протестовали по парковима због забране продаје алкохолних пића после 10 увече.
„Уосталом, уверићете се у то и ви новинари и новинарчићи кад ова забрана буде поново уведена. То су све ти исти људи“, додао је Обрадовић.
Невероватно је колико смо ниско пали. Сад се ми иѕвињавамо Аустрији ѕа геноцид који је ова држава (тада Аустро-Угарска) извршила над нашим народом (процењује се да је у Првом светском рату страдало 30% станоника Србије). Срамота!!! Не сматрам Гаврила Принципа јунаком јер је његов чин довео до толиког страдања, али улицу која носи његово име сигурно не треба преименовати у убијеног Аустро-
-угарског прстолонаследника који је у Сарајево дошао на Видовдан 1914. баш из тог разлога да испровоцира српски народ. Да сада не бих гњавио са детаљима из историје тог периода и о разним начинима којима је Аустрија хтела да сахрани Србију изложио бих само један захтев. То је да се против господина Ђиласа поведе медијски линч због овог чина. Надам се да ћете ви као познати лист моћи да утичете на телевизије са националном фреквенцијом да спроведу ову моју замисао у дело пошто ја, а и многи грађани ове земље нисмо спремни да трпимо такво понижење од стране неуких политиканата који газе по српској историји као по отирачу. Унапред хвала.
Kunem te Srbijo što si izdajice primila,
što se nisi u ponor stvorila,
što nisi kao devica branila čast svoju.
Zar da proklinjem tebe tako malu ranjivu,
zamrženu,iznad svega svadljivu?
Braća ti se svađaju,kao da večno dele Dušanovo carstvo.
O,Srbijo,majko Srbijo!
Gde si to zalutala 5 oktobra 2000god.
Koga si poslušala za kim si pošla?
Hoće da te smrve,vidiš li Srbijo gde si došla.
Konačno marta 2001god.na kolena si pala.
Ako se ne razbudiš ,nikada više ne ustala.
Volim te Sbijo,a ti si me razočarala,
zašto si tako čvrsto zaspala?
KO te zaveo,u koga si se zaljubila,
pa si dostojanstvo svoje izgubila.
Postala ti si Srbija nova,
Srbija nova,nema istine nema snova.
sve beše nekako setno,dosovsko transparntno.
Srbijo mila,sve bih ti oprostila da izdaju nisi ponovila.
Nisi zapamtila 28.Jun 1389,ni Lazareve kletve.
Preskočila si sećanje 1999god.kada su te bombardovale
američke psine.
Ogrešila si se o istinu i pravdu.
Kada si 28.Juna 2001god.svog hrabrog heroja,
najslavnijeg sina predala đelatima.
Noć tamna,bez znaka,da će skoro zora.
NOć nad Srbijom vlada,svi su se uspavali,
ljubav za otadžbinu izgubili.
Zar su se u evropu zaljubili?
Razbudi se nisi se bunike najela,
porušila sva načela,nisi ni od dobrote tako otupela.
Srbijo majko Srbijo,Srbijo ranjena,Srbijo razjedinjena,
Srbijo posvađana,ustani dok nisi potonula u sluganskoj vlasti.
Srbijo,majko Srbijo,zašto sramno ćutiš,svoju slobodu si dala
zašto si se uspavala,na koga se ljutiš.
Uvaženi večni ministre Obradoviću,pokazali ste svu svoju kulturu
i vrednost,terminologijom reči”lenštine,zgubidani i sl.”
U čemu je ta vaša veličina,u kojoj grani nauke,da degradirate druge
sigurno moralnije od vas…..
Ko to beše LDP?Da li je to ona skupina ljudi koju predvodi “lider”
koji nema ni jedan sat radnog staža,čovek kome ništa nije sveto.
neko ko mrzi zemlju ukojoj živi,i njen narod,koji bi po sopstvenim rečima uništio sve penzionere.S kojim pravom,kako se usuđuje da traži izmenu imena ulice Gavrila Principa,u ime tuđina
i ugnjetača.nije Gavrilo bio u Beču,već u Sarajevu.Zašto uvek protiv svog naroda,u kojoj bi bi zemlji to mogao raditi?
I za pet stotina godina i tada zlatnim slovima će pisati
Gavrilo Pincip,a za tebe niko neće znati!
ИСТОРИЈСКА ЕПИЗОДА
комедија о случају
Лица: Председник, Потпредседник.
Кабинет председника Резервата Србија. Председник седи за радним столом. Потпредседник стоји пред председником ослоњен о сто, тресе се као прут.
ПРЕДСЕДНИК (као из даљине): О, замениче мој, знаш ли да је обнародован мој списак од хиљаду имена која нису за ново време?
ПОТПРЕДСЕДНИК (дрхтавим гласом): Знам, господине председниче.
ПРЕДСЕДНИК: Па, замениче мој, јеси ли га прочитао?
ПОТПРЕДСЕДНИК: Нисам, господине председниче.
ПРЕДСЕДНИК (ударивши чвргу потпредседнику): Због чега ниси, замениче?
ПОТПРЕДСЕДНИК: Нисам стигао, господине председниче. Имам много посла, господине председниче. Преоптерећен сам, ако смем тако да кажем, господине председниче…
ПРЕДСЕДНИК (ударивши чвргу потпредседнику): Нема важнијег посла од читања мојих наредби. Је ли то јасно?!
ПОТПРЕДСЕДНИК: Јасно ми је, господине председниче. Како ми не би било јасно. (Пипнувши се руком по глави.) Али…
ПРЕДСЕДНИК (ударивши чвргу потпредседнику): Нема никакво „али”. За казну имаш да научиш списак напамет. (Ставља списак пред потпредседника.) За почетак, прочитај ми га наглас!
ПОТПРЕДСЕДНИК (чита): Лењин, Маркс, Енгелс, Моша Пијаде, Иво Лола Рибар, Раде Кончар, Сава Ковачевић, Бошко Буха, Рига од Фере, Милош Обилић, Гаврило Принцип… (Прекида са читањем. Збуњено.) Зашто Гаврило Принцип, ако смем да питам, господине председниче?
ПРЕДСЕДНИК: Зато што је терориста.
ПОТПРЕДСЕДНИК (збуњен): Колико сам ја обавештен, Гаврило Принцип је наш национални јунак, господине председниче.
ПРЕДСЕДНИК: Он је наш Осама бин Ладен.
ПОТПРЕДСЕДНИК (промењеним гласом): Он је, господине председниче, ако смем да приметим, борац за ослобођење Босне и српског народа од аустроугарске окупације.
ПРЕДСЕДНИК: Ма какав борац, обичан терориста.
ПОТПРЕДСЕДНИК: Ако смем да приметим, историја за њега каже да је био атентатор, господине председниче.
ПРЕДСЕДНИК (ударивши чвргу потпредседнику): Ма какав атентатор, обичан терориста. (Гласно.) У принципу, сви атентатори су терористи.
ПОТПРЕДСЕДНИК (пипнувши се руком по глави): Али…
ПРЕДСЕДНИК (ударивши чвргу потпредседнику): Све терористе треба уништити. И имена им избрисати!
ПОТПРЕДСЕДНИК (пипнувши се руком по глави): Али…
ПРЕДСЕДНИК (ударивши чвргу потпредседнику): Дакле, ни улице са именом Гаврила Принципа, који је извршио атентат на престолонаследника Фердинанда, не могу постојати у нашем резервату.
ПОТПРЕДСЕДНИК (пипнувши се руком по глави): Али…
ПРЕДСЕДНИК: Немој ти мени више „али”. (Удара чвргу потпредседнику.) Одучићу те ја од тог „али”.
ПОТПРЕДСЕДНИК: Хик, захваљујем, господине председниче.
ПРЕДСЕДНИК (док поправља фризуру): Данас ћу објективно да прекрстим имена свим улицама. Ја то најбоље знам. (Усхићено.) Ја сам изабран!
ПОТПРЕДСЕДНИК (снисходљиво): Ех, што ти је образован и начитан човек. Хик, ко би то боље урадио од школског психолога, господине председниче.
ПРЕДСЕДНИК: Доста смо ми испаштали због тих мангупа. Ето, за почетак кренућу баш од тог твог Гаврила. (Гласно.) Ради мира у свету Гаврило Принцип мора да уступи своју улицу жртви атентата на Миљацки, Францу Фердинанду.
ПОТПРЕДСЕДНИК (пипнувши се руком по глави, као задивљено): Хик, господине председниче, то ће бити ваш велики допринос борби против светског тероризма.
ПРЕДСЕДНИК: Знам. (Показује на своју фотељу.) Зато сам ја овде, а не ти.
Завеса.
………………………………………….
(© 2004 Зоран Спасојевић,
Књига кратких драма „Резерват Србија“, „АЛМА“, Београд, 2006)
“Menjanje tabli beogradskih ulica DOO”…..Ne zna se ko je gluplji, autor teksta ili oni koji povjeruju u takvu glupost….
Činjenica da čitaoci “Pečata” i dalje nasedaju na ove satirične lažne vesti s jedne strane je poražavajuća, ali je s druge strane ohrabrujuća. Poražavajuća je ukoliko ne prepoznaju da se radi o političkoj satiri, pod uslovom da se radi o istim čitaocima, a ohrabrujuće je zbog toga što ispada da “Pečat” proširuje svoj krug čitalaca, pa samim tim i onih novih koji su još uvek naivni na ovu vrstu oštre, jake i precizne satire.
Dačo,kažeš satira,dobro naivni smo,samo ta satira je toliko stvarna da se ne razlikuje od života kojim živimo,i to je ono
protiv čega se opiremo,da nam takva satira ne postane vodilja
života kakvog živimo.
Sreca nasa da ovakve stvari ne doticu obicne ljude u svetu tako da nije strasno sto je nas osecaj takak kakav jeste, malo smo sujetni i to je to. Ali mogao bih da se kladim da oni evropski umovi koji sede zavaljeni u fotelje i mudruju , sada pucaju od smeha dok smisljaju ovakve domace zadatke za nase vlastodrsce. verujem da i oni sami ne mogu da poveruju koliko neko moze da ne voli sebe a voli pare.bas sam i ja radoznao, sta ce vam predloziti sledece…