Убиј мушки – за председника и отаџбину

Пише Владислав Панов

У биоскопима широм планете актуелна су два холивудска „блокбастера“ – „Олимпов пад“ и „Пад Беле куће“– сличне тематике и политичко-комерцијалних намера, а окосница овог идејно-пропагандног „бућкуриша“ је тема наводне угрожености вредности напредног света оличених најпре у интегритету америчког председника; реч је о делима која су несумњива спона између холивудске индустрије забаве и Пентагонове индустрије плашења нације

За разлику од наших биоскопских навика у Америци је лето ударни део сезоне за згртање новца и у том периоду се пред публику пуштају такозвани блокбастери, скупоцени филмови набијени акцијом, специјалним ефектима, познатим именама и – великим, најбоље патриотским темама, односно, још боље, патриотским изливима њихове велике нације испровоцираним страшним кризама или још језивијим непријатељима. Огромни буџети ових филмова, истинити или из рекламних разлога надувани, препоручљива су етикета холивудске понуде која се не сме пропустити и одавно издресирана америчка публика, ма како ови филмови били безумни, лоши и стереотипни (све чешће су све ово заједно и још понешто слично томе приде), хрли у биоскопе. Овога лета су ванземаљце, стрип-хероје, катастрофе и плиткоумне романтичне и остале комедије заменили терористи који би да освоје Белу кућу, отму, повреде или чак и убију вољеног им председника и потом униште цео свет (редослед је битан). Није, додуше, сада први пут Бела кућа угрожена у холивудским целулоидним маштаријама, али су њене поносне зидине и херој унутар њих први пут тема спектакуларних захвата врхунске студијске израде тамошње забаве за масе. Скоро у исто време са безмало идентичним плашењима патриотских Американаца на овај начин, појавила су се два „велика“ филма. Чак имају и сличне наслове: „Олимпов пад“ (Олимп је шифра за америчког председника) и „Пад Беле куће“.

[restrictedarea]

Председник против хорде терориста  „Олимпов пад“ црнопутог екс-мајстора видео спотова највећих музичких звезда, последњих година доказаног и као творца скупоцених акција са највећим глумачким именима, Антоана Фукуа је нешто бољи, ако се овакав епитет уопште може употребити за дотичну понуду. У његовом филму амерички председник је, авај, белац (игра га мормон Арон Екхарт, наочити симбол свеамеричких психофизичких квалитета), али је оличење храбрости, пожртвованости и акције. О, да, важно, и непоколебљивог патриотизма. Постер Американца, вођа од интегритета. Зато, када му у Белу кућу упада крволочна хорда рушилачких и убилачких севернокорејских терориста („случајна“ коинциденција са актуелним политичким збивањима) он, иако савладан у свом бункеру испод рушевина Беле куће, остаје симбол неуништивог отпора и непобедивог америчког духа. Уз помоћ исто тако квалитетног специјалца (игра га ибер-мужјак америчког целулоида Џерард Батлер, који је и један од продуцената овог бисера), свог бившег првог заштитника, који се баш у тренутку напада нашао у коридорима разваљене Беле куће као једини преживели добри момак, они ће се супротставити надмоћној сили зла. Њих двојица ће доћи до грозоморно шербетизованог тријумфа над опасним терористима и до узвишене катарзе током које је ослобођени председник одржао усхићени победнички политички говор над говорима, величајући амерички дух, правду и Бога који су увек уз њих и све добре принципе нашег света које су успешно очували, не тражећи никакву захвалност од спасеног света за своје жртве. Дух амерички је сходно шифри за председника из наслова дотакао сама небеса и све богове Олимпа који одатле усхићено гледају на збивања међу смртнцима. Предивна балада за евентуално посрнуле америчке патриоте који би уз овај филм морали да поврате морал и буду спремни да после летњих ферија наставе са пожртвованим ратом против недемократског и непринципијелног света препуног страшних терориста којима је најдражи циљ управо Бела кућа и храбри председник који у њој борави као на бранику слободарског света од хорди жељних да га сруше.

…И против хорде домаћих терориста Али ако сте мислили да је јефтина политичка пропаганда овог филма превише бљутава, наивна и неуверљива, онда би требало да погледате ново дело „мајстора“ холивудске А продукције који је чувење заслужио као аутор најглупљих филмова скупоценог буџета који су постали велики биоскопски хитови, славног Немца на вишедеценијској печалби у Холивуду Роланда Емериха. Он се потписао иза „Пада Беле куће“, политичко-акционе фантазије која је коштала чак сто педест милиона долара у којој је, баш као што политичка коректност налаже, храбри, врли и такође примерно узвишени председник, одговарајуће тамне боје коже. Дакле, нека врста филмске верзије нобеловца Обаме. Игра га додуше физички нешто робуснији Џејми Фокс, али је свеједно „афроамериканац“ за пример. У овој небулози од филма терористи су из домаћег, десничарског погона. Њих у Белу кућу уводи разочарани шеф Тајне службе који је толико погођен председниковом намером да повуче трупе из Ирака и да на Блиском истоку, па и свуда у свету заправо, почне да води мировну политику!? Председник је због те непримерено мирољубиве преоријентације постао мета домаћих издајника, мада, зависно како се гледа на проблем, ти код куће гајени терористи су за неког патриоте, а неодговарајуће пацификовани председник издајник. И у овој причи први човек Америке има једног, али вредног случајно на правом месту и у право време затеченог спасиоца помоћника (задатак за најактуелнијег „дасу“ Холивуда нешто млађег узраста Ченинга Тејтума). И он, као и робусни и у свему супериорни херој из „Пада Олимпа“ Џерард Батлер, у суштини представљају отрцане копије Бруса Вилиса из серијала „Умри мушки“. Њихова победа и спас у оба случаја храбрих председника се пригодније свему виђеном могу назвати „убиј мушки“, пошто су обојица без проблема потаманили вагоне најстрашнијих терористичких немани виђених на филму.

Ови филмови и њихове бројне копије које ће сигурно уследити у наредном периоду нису само доказ ауторске немоћи да се филм бар понекад не употреби као средство за јефтину пропаганду, мизерне политичке поруке и увредљиво неинтелигентне патриотске инјекције за масе. Они су управо прва и најважнија спона између холивудске индустрије забаве и Пентагонове индустрије плашења нације. Оштрење њене спремности да се одупре и најсиловитијим противницима, оличено у снази вође и појединца увек спремног да за њега и нацију, слободу и просперитет у херојској акцији положи живот, преноси се с колена на колено од када је Холивуда. Овога пута је опрема ове матрице нешто наивнија и дегутантнија, али је свеједно исто наоштрена у свим неопходним смеровима. Лидерска позиција америчког вође у слободарском демократском свету остала је да сија као светионик и после силних искушења у ова два филма. А то је ипак много више од пуке летње биоскопске забаве за масе. То је борбени поклич слободе који не би требало и никако неће остати неспознат. Он је инспирација и водиља за све заштитнике питомог потрошачког стада које зна да цени повластицу уживања у просперитетном и идеалном свету правдољубивог и правичног Запада.

[/restrictedarea]