Свет коначно излечен од људскости

Пише Владислав Панов

У биоскопима света, па и нашима, актуелан је футуристички филм „Прочишћење“ („The Purge“), у којем нам је представљена нова, рајска Америка блиске будућности у којој је за куповину свеопштег благостања довољна само полудневна доза свеопштег зла, насиља и безвлашћа

Прича „Прочишћења“ и њена практична примена у овом на много начина типично холивудски површном, детињастом и стереотипном филму са безброј позајмица, прерада и рециклирања у првој равни делује као наивна забава за плиткоумне, али је у слојевитом муљу њених подривачких „порука“ у њој могуће проначи мноштво опасних „вредности“ и исталацију целог асортимана зла који прожима модерну западну цивилизацију потенцирајући живот у свету права јачега, институционализованог насиља, секташке и демонске подршке култури мрака и зла, па и ултимативне примене драгоцених начела „сатанизма који благосиља“: доброта је слабост, помоћ слабијем зато мора бити кажњена, а прочишћење мора бити изведено бруталним насиљем над свима који слабост човечности још увек носе као тешко бреме у својим душама.

АПОКАЛИПТИЧНО „УРЕЂЕЊЕ“ Ако макар и површно покушате да схватите „развој“ наше цивилизације коју покреће мотор либерално-демократског тоталитаризма и неокапиталистичке глобално инсталиране похлепе окренуте искључивом интересу појединца и његових послодаваца, онда блиска будућност нашег света мора бити суморна и веома блиска свом коначном паду у дистопијски свет апокалиптичног хаоса у којем смо коначно „ослобођени“ од свих вредности, морала и правде које смо колико до јуче сматрали једино могућим. Односно, у том неминовно и блиско будућем свету орвелијанско-апокалиптичног „уређења“ биће сасвим нормално да се вишак становника, уз помоћ насиља, неправде, свега лошег, решава на зверски начин, практичном применом дарвиновог учења о опстанку јачега. Једну варијанту ове прогнозе развоја нашега света могуће је видети у актуелном филму њујоршког синеасте Џејмса Демонака који кад и свет гледамо у нашим биоскопима под називом „Прочишћење“ („The Purge“). Већ сам брутално цинични наслов у комбинацији чак и са најштуријим синопсисом интригира пажњу на све могуће негативне начине које можете да замислите.

[restrictedarea] У овом филму, наиме, гледалац је подвргнут премиси да је у најближој будућности перјаница наше цивилизације, најразвијеније и у сваком погледу најимућније друштво које је икада постојало, погађате реч је о Сједињеним Државама, дошло до вечно сањане друштвене нирване. У години 2022. њени становници коначно уживају у савршенству Запада, све им је потаман, све је питомо, богато и мирно. Незапосленост је само један посто, нема више немира, насиља, а криминал је на најнижем нивоу икада! Дакле ова будућност Делмонака, за разлику од безбројних суморних варијанти немилих визија сутрашњице његових колега, на први поглед не звучи орвелијански, још мање апокалиптично и дистопијски. Али, овај рај на земљи има своју цену. Да би уживали у поменутом америчком сну будућности Американци, колективно и појединачно, морају да прођу својеврсно годишње прочишћење. Оно је узрочно-последични индуктор новог мира и идиличне смирености и просперитета њених житеља. А за уживање у том свету без насиља и немаштине довољно је само дванаест сати годишње. Током те половине једног прочишћујућег дана сви закони, правила, све ново установљено поштење и мир бивају обустављени. Уместо њих на сцену ступа државно подстакнути и подржани хаос безвлашћа, тоталне анархије и „прочишћење“ кроз све врсте злочина, укључујући и убиства. Током тих дванаест сати без полиције и било какве помоћи било коме царују криминал, пљачка, злостављање, убијање, обрачуни свакога против свих и обрнуто. Не само да је овај хаос толерисан и да злочини пролазе некажњено, већ су и они управо дозвољени као неопходни инструмент обезбеђивања поменутог раја у осталом делу године. Такво „прочишћење“ је измишљотина нових „оснивачких очева америчке нације“ које у позадини заплета кроз читав филм у небеса уздиже аутор приче. Америка је у његовој визији скоре будућности постала једна велика брутална секта у којој су „оснивачки оци“ те нове империје зла која сада наводно ради у корист свачијег добра прочистили душе свих својих житеља и кроз то прочишћење насиљем и толерисањем злочина „препородили нацију“!

САТАНИСТИЧКО БЛАГОСИЉАЊЕ Прича и њена практична примена у овом на много начина типично холивудски површном, детињастом и стереотипном филму с безброј позајмица, прерада и рециклирања у првој равни делује као наивна забава за плиткоумне, али је у слојевитом муљу њених подривачких „порука“ у њој могуће пронаћи мноштво опасних „вредности“ и инсталацију целог асортимана зла који прожима модерну западну цивилизацију потенцирајући живот у свету права јачега, институционализованог насиља, секташке и демонске подршке култури мрака и зла, па и ултимативне примене свих начела „сатанизма који благосиља“. Вишеструка демонизација морала каквог ваљда још увек осећамо у овоме што је преостало од нашег света одвија се даље кроз поступке главних ликова и последице које ти поступци изазивају. Ноћ прочишења у Демонаковој причи посматрамо кроз судбину дакако богате америчке породице успешног дилера скупоцених сигурносних система за одбрану имања и живота богатих управо у тој важној и великој ноћи. Он је својим богатством постао трн у оку чак и међу комшијама идиличне рајске четврти богатих Американаца. Његов је успех за пример, а имање за сваки понос. Дабоме, у ноћи безвлашћа његова ће кућа постати мета. Али то није фокус приче пошто породица овог богаташа постаје рањива најпре због добре душе њиховог сина тинејџера који усред „прочишћавања“ одлучује да спаси сиромашног црнца кога прогони банда психопата. Пушта га у њихову до тог момента сигурну тврђаву која под вођством самоувереног патерфамилијаса поштује нови поредак и схвата потребу практичне примене дарвинистичког „проветравања“ нације уз помоћ којег су „нови оснивачки оци“ благосиљали нову Америку. Младић, међутим, није изгледа добро схватио нови морал и наивно је отворио врата злу које куља улицама. Прича је тако представљена гледаоцу да је управо тај поступак дечака кључно трагични чин слабости који доводи до најстрашнијих последица. Доброта је слабост, помоћ слабијем зато мора бити кажњена, а прочишћење мора бити изведено бруталним насиљем над свима који слабост човечности још увек носе као тешко бреме у својим душама. То је заправо порука овог филма и зато је он и поред неозбиљности, наивности и промашености када је реч о филмском језику суштински врло озбиљна и тужна порука промовисања нових друштвених и цивилизацијских антивредности којима отворено тежи савремена западна цивилизација. Да је баш тако доказују и бројни коментари гледалаца на сајтовима на којима се помиње овај филм. Његове су занатске мањкавости наравно детектоване и доследно брутално осуђене, али горепоменуто подметање није. Отуда је морални чин дечака који пушта сиромашног „црњу“ у кућу у покушају да га спаси од линча једнодушно оцењен као неуверљива врхунска наивност и глупост ове приче. И још, такође је једнодушно поздрављена занимљивост и оригиналност идеје која је инспирисала Делмонака да нам испоручи овакву визију будућности. Филм је, иначе, дело такозване независне продукције. Коштао је само три милиона долара, а зарадио је до сада двадесет пута више. Интересовање публике у оваквој мери је сликовитије од свих призора овог филма.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *