Слобода за Крајишника

Момчило Крајишник, некадашњи председник Скупштине Републике Српске, 1. септембра би требало да изађе на слободу после вишегодишње хашке робије. Крајишник је 2009. године био осуђен на 20 година затвора због депортација и присилног премештања муслимана и Хрвата у више општина у Босни и Херцеговини између априла и децембра 1992. година; истовремено је, овом правоснажном пресудом (у првом степену је био осуђен на 27 година затвора), био ослобођен од оптужби за геноцид и учешће у удруженом злочиначком подухвату.
Крајишник ће се на слободи наћи по одлуци Теодора Мерона, председника Хашког трибунала, који је применио правило Трибунала да осуђеници на слободу буду пуштени после две трећине одслужене казне, у коју се урачунава и време проведено у притвору, а бивши председник Скупштине РС у притвору је био од свог хапшења, почетком априла 2000. године на Палама.

Декларација православља

Потпредседник Скупштине Србије др Ненад Поповић потписао је у Атини, у име Народне скупштине Републике Србије, Декларацију Интерпарламентарне скупштине православља (ИСП) која позива на јачање улоге православља у савременом свету, превладавање националних и религијских разлика, заштиту националних и верских мањина и сарадњу међу парламентима.
Декларацију, поводом 20 година постојања ове међународне организације, формиране 1993. године на иницијативу грчког парламента, у име држава чланица потписали су председници и потпредседници парламената држава чланица ИСП.
„Србија редовно и активно учествује у свим активностима ове организације, и има изузетну парламентарну сарадњу са свим православним земљама. Групе пријатељства са овим државама су међу најбројнијим у Народној скупштини Републике Србије, на челу са Групом пријатељства са Русијом која има највише чланова, чак 60. То најбоље сведочи о значају који српски парламентарци придају сарадњи са братским, православним земљама“, рекао је Поповић.
Србија је приступила Интерпарламентарној скупштини православља 1995. године, а њене чланице су и Албанија, Јерменија, Белорусија, Бугарска, Кипар, Чешка, Естонија, Финска, Грузија, Грчка, Казахстан, Летонија, Литванија, Молдавија, Пољска, Румунија, Руска Федерација, Црна Гора, Словачка, Украјина, као и делегације парламената Аустралије, Азије, Африке и Сједињених Америчких Држава.

Који си дио изабрао?

Када је последњи српски војник донео одлуку да после повлачења наше војске 1999. остане на Космету отац Радомир Никчевић га је испратио речима: „Добар си дио изабрао, Милоше срца Обилићевског.“ Милош је изабрану смрт објаснио морањем да брани наслеђену му баштину. Тада није било „Твитера“ и ова скица витештва остала је забележена тек у дневничким рукописима митрополита Амфилохија. Пре неколико дана косовска министарка за европске интеграције Фљора Читаку, некадашњи портпарол УЧК, посетила је манастир Високи Дечани. Испред задужбине краља Стефана Дечанског, која се кроз историју више пута нашла на путу албанских рушитеља, Читаку се сликала са игуманом Савом Јањићем. Да ли је и Јањићу поновила своја запажања о косовским приликама и лошим Србима која је изнела неколико дана раније на „Београдском форуму за етничке односе“ остаје непознаница. Своје импресије чланица Тачијеве Демократске Партије Косова изнела је на „Твитеру“: „Велика посета у манастиру Дечани. Наша културна баштина мора да се слави и чува.“ Протосинђел Сава Јањић као дар на уздарје на истој друштвеној мрежи је забележио: „Добар сусрет са Вљором Читаку у манастиру Дечани. Ми обоје гледамо у бољу будућност за све на Косову.“ Можда се Читаку тек држала Устава Косова који третира све наше манастире као косовску баштину. Али на шта се позива протосинђел када у име православних Срба, па и оног Милоша Ћирковића са почетка приче, поздравља заједничку будућност са отимачима српске историје?

Опасне најаве

Нисмо српско Косово и Метохију (још) прописно ни сахранили, а све учесталије стижу најаве да нам се спрема и Војводина. Последња у низу искрслих аутономашких иницијатива стиже од Миливоја Вребалова, функционера Демократске странке и потпредседника Скупштине Војводине. Вребалов за јесен најављује разговоре са својим коалиционим партнерима – Лигом социјалдемократа Војводине Ненада Чанка и Савезом војвођанских Мађара Иштвана Пастора – како би Скупштина Војводине покренула званичну иницијативу за промену Устава Србије. Разлог, каже Вребалов, лежи у томе што „актуелни устав не само да је војвођанску аутономију свео на фасадну, већ је и генератор свих проблема у Србији“, а уз то и „представничко тело два милиона људи (Скупштину Војводине) ставља у подређен положај у односу на било ког републичког посланика“.
Чанков заменик Бојан Костреш већ најављује подршку оваквој иницијативи (јер „Војводина треба да буде мост између Србије и Европе“…), док се Пастор и СВМ, макар засад, томе противе.

НАТО и гаранције

Нико још ону НАТО гаранцију Србији – да се будућа војска независног Косова на северу неће појављивати у наредних десет година, већ ће безбедност гарантовати НАТО у одећи КФОР-а – није ни видео, а Србију су њени НАТО пријатељи и њихови приштински помагачи већ успели да изиграју.
Косово Хашима Тачија и Албанија, наиме, потписали су Споразум о војној сарадњи и приступу припадника једних оружаних снага на територији других; документ, како се наводи у извештајима, садржи процедуру за улазак и излазак, привремени боравак и статус припадника Оружаних снага Албаније на Тачијевом Косову, и Косовских заштитних снага у Албанији.
Овим је споразумом, тако, отворена могућност да се уместо Тачијеве, на северу Косова појави војска Албаније, иначе, чланице НАТО-а…
А кад смо већ код Тачијеве државе и његове војске, Тачијеви Срби у Грачаници позивају младе Србе да се прикључе тој војсци, заснованој на светлим традицијама терористичке Ослободилачке војске Косова. „Министарство одбрамбених снага Косова је добило пуну подршку од Општине Грачаница у подстицању српске омладине да се придружи безбедносним снагама“, објављено је на званичном сајту општине која функционише у оквиру косовског система и закона, после посете министра Агима Чекуа.

Добродошли у Унију

Чим је званично примљена у Европску унију, поставши њена 28. чланица, Хрватској и Хрватима стављено је до знања ће у Унији бити грађани другог реда, за које не важи та, громогласно колико и нетачно, прокламована тековина ЕУ о слободном протоку људи.
Већ десет земаља Европске уније, наиме – Француска, Немачка, Велика Британија, Холандија, Белгија, Луксембург, Аустрија, Шпанија, Кипар, чак и суседна и пријатељска Словенија – увело је двогодишње ограничење за Хрвате који желе да се запосле у овим државама. У хрватском приступном уговору је, штавише, предвиђено да ова двогодишња забрана може да буде продужена за још три, па за још две године ако за то „постоји оправдан разлог“.
Ако је за утеху Хрватима, а нама је свакако за упозорење, исти третман доживеле су и остале источноевропске државе пошто су примљене у Европску унију. И још једна утеха: и Хрватска има право да уведе реципрочне мере према чланицама ЕУ које су њој удариле забрану.