Реконструишите Устав!

Пише Миодраг Зарковић

Телевизијске слике и прилике у Србији јасно показују колико је, што би рекао врли премијер Ивица Дачић, Устав неусклађен са стварним стањем ствари, услед чега би под хитно требало приступити прилагођавању највишег правног акта у држави

Обавезно у следећи Устав да унесемо да је Србија држава српског народа и – банака,нарочито страних. Може чак и да се замени редослед, па да банке дођу на прво место, пре српског народа. Јер, судећи по томе како се понашају највиши државни постављеници и како о извесним спорним питањима извештава национална телевизија, грађани Србије блискијег од банака једноставно немају, нити им је потребан, док су самој Србији банке ипак потребније него грађани.
„Дневник“од 23. јула, наиме, бавио се између осталог и спорним грађанским кредитима који су уговорени и исплаћени у швајцарским францима, а који су у међувремену, због опадања динара и јачања франка, многима постали превелик и несавладив терет за враћање. Пошто су поједини овдашњи адвокати најавили могућност да грађани, по узору на грађане Хрватске, поднесу тужбе против банака, час посла се створила напетост, коју је пробала да развеје гувернерка Јоргованка Табаковић. Како је прилогу приказано, гувернерка је дошла на генијалну идеју да грађанима поручи да нема сврхе да подносе тужбе, јер су у нашем правном систему у овом тренутку колективне тужбе „непримењиве и неспроводиве“. У то име, Јоргованка Табаковић је саветовала грађане да спорове разрешавају у непосредним договорима са банкама,а не судским путем. Чак им је поручила да никако не верују онима који их убеђују да је боље потражити заштиту на суду. Укратко, Јоргованка Табаковић убеђивала је грађане да морају да имају поверења у банке, много пре него у сопствене правне заступнике, или правосуђе на пример.
Тако да су овде и банке, ако нисте знали, нека врста рањиве групе, коју највиши државни званичници, попут гувернера Народне банке, и најутицајније службе, попут РТС-а, морају да узму у заштиту. Сви у Србији испадоше рањиве групе, осим самог српског народа.

[restrictedarea]

***

У исти Устав и о истом тро-шку, обавезно да се дода да је Србија држава и сина енглеског принца Вилијама и принцезе Кејт. Тај мали је два дана био међу ударним вестима „Дневника“ у целини посвећеној догађајима из света, а толика пажња сигурно не би била додељена каквом неуставном чиниоцу. Издашно је„Дневник“ извештавао најпре о одласку трудне Кејт у болницу, што се одиграло у понедељак 22. јула, као и о самом рођењу детета, до којег је дошло дан касније. Све је било пропраћено изјавама раздраганих британских грађана, које су осликавале еуфорично стање целе Британије у вези са порођајем.
С обзиром на то да је, сво-јевремено, РТС уредно и директно преносио и само венчање Вилијама и Кејт, да се у Устав зато унесе да су и они међу државотворним чиниоцима данашње Србије.

***

А када се у том неком изме-њеном, унапређеном Уставу стигне до облика државног и друштвеног уређења, да се упише да је Србија држава којом управља Влада која је у реконструкцији, те да се цело устројство назове реконструкционизам.
Накратко прекидана рође-њем новог члана британске краљевске породице или бригом за јадне банке које неки зли појединци хоће да туже због угрожених грађанских права, прича о реконструкцији Владе попунила је цео месец јул, иначе тегобан за телевизијске прилике због годишњих одмора и оне чувене летње програмске шеме. Нема те информативне емисије која протеклих седмица није на најударнијем месту извештавала о току преговора о реконструкцији извршне власти.
Нормално, из свега тога сазнали смо – ништа. У тренутку закључења овог броја „Печата“, још није било познато о чијој се замени уопште размишља. Незванично се прича о наводној могућности да УРС Млађана Динкића буде чак и потпуно одстрањен из владајуће коалиције, али се ништа подробније о том питању не може сазнати, с обзиром на то да су све странке које су у Влади наговестиле да ће са коначним ставовима упознати јавност тек после седница страначких органа, које су све заказане за предстојећи викенд. Тако да ово силно извештавање о реконструкцији изгледа нема никакву другу сврху него да тему реконструкције одржава у фокусу јавности без некакве нарочите потребе.
Додуше, посредством Велимира Илића, министра грађевине, сазнали смо да је најава те фамозне реконструкције у ствари нешто најбоље што је могло да се догоди Влади. Обраћајући се новинарима у Скупштини, Илић је рекао да, од како је објављено да ће бити реконструкције, многи министри и остало Владино особље раде приметно дуже и више него раније. Што значи да је реконструкција у ствари најкориснија када је ту близу, само што није, али никако да стигне. Просто човеку дође да пожели да је никада не заврше. Али, уз услов да је наставе, рецимо, тамо одакле је Мирослав Мишковић платио излазак 12 милиона евра.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *