Питања о златиборским недоумицама

Одговор Милана Стаматовића, председника Општине Чајетина, Слободану и Јакши Јеремићу, поводом њиховог дописа („Златиборске недоумице“) објављеног у прошлом броју „Печата“

Како поштени „инвеститори“ браћа Јеремић и секретар у Министарству рада и социјалне политике Јанићије Јакша Јеремић ангажоваше правног заступника који је правоснажном пресудом Општинског суда осуђен на годину и по дана притвора због злоупотребе службеног положаја у привреди?
Поставио бих питање у каквим је родбинским односима Зорица Јеремић, власница бесправно саграђеног објекта, делимично на општинској парцели, са Слободаном и Јанићијем Јеремићем?
Када и колико су власници бесправно изграђеног објекта на језеру платили накнаду за уређење грађевинског земљишта и бесправно заузету земљу?
Чије је интересе заступао Општински јавни правобранилац (Јакша) приликом јавног излагања општинских парцела у Служби за катастар непокретности у Чајетини?
Зашто није тражио своје изузеће када су се излагале парцеле његове мајке за објекат на језеру?
Како то да угледни народни посланик Слободан Јеремић, приликом куповине објекта од ГП „Златибор“, није био упознат са статусом земљишта и са проблемима око власништва?
Како су елиминисали (или заборавили) трећег сувласника, па парцелу уписаше на себе правним махинацијама, што сами потврђују текстом у „Печату“?
Да ли је важећа грађевинска дозвола (која је нетрагом нестала) издата на приземни објекат, а реконструкцијом предмета у Општинској управи у дозволи се појављује спрат више? Чији је интерес то био?
Како то „стицајем случајних околности“ сазнаје да објекат „Кедар“ има „уредно прибављену грађевинску дозволу“, али само на приземни објекат, и касније подноси захтев за издавање „допунске употребне дозволе“ на објекат са спратом више и заузећем од три ара на општинској парцели?
Једино могуће решење у оваквој ситуацији било је да се поништи употребна дозвола од стране Општинске управе Чајетина, јер су ови „поштени“ инвеститори сматрали да им све наведено припада без икакве надокнаде, као „заслужним“ грађанима, што закон не препознаје.

ПРИЗНАЊЕ И УЦЕНЕ Није тачно да је Министарство општинско решење о поништају дозволе прогласило незаконитим, већ је исто вратило на поновни поступак Општинској управи.
Аутор текста имао је увид у комплетну документацију која се односи на овај предмет, тако да у самом случају ништа није прикривано, нити изостављено. Сами „поштени“ инвеститори у свом тексту су наводили где и како су кршили закон, па ко се иоле разуме у право и грађевину може лако да схвати суштину и покушај злоупотреба у ова два предмета.
Бивши Општински правобранилац Јанићије Јеремић Јакша у више наврата уцењивао је Општинску управу у Чајетини да неће давати позитивна мишљења за предмете који су у легалној процедури све док се не легализују ова два бесправно изграђена објекта где он има лични интерес. Покушавао је, такође, да преузме ингеренције Скупштине приликом прибављања или отуђења имовине, што је искључива надлежност законодавног органа локалне самоуправе.
Није тачно да је смењен по хитном поступку, већ је разрешен по истеку мандата.
„Полазећи од чињенице да власт квари њене носиоце, који очигледно не бирају средства за правно насиље и бескрупулозно уклањање свих оних који мисле другачије“ – разумео сам да потписници текста сами себе критикују, јер су део републичке власти, што је свакако по ингеренцијама и овлашћењима изнад функционера на локалном нивоу.
Ако „својом чашћу и угледом“ гарантују истинитост наведеног у тексту, и гарантују да документа која они селективно приказују имају снагу јавних исправа, онда највећи доказ свега би требало да буде јавна исправа којом они доказују да су измирили обавезе према општини.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *