КРИВИ И СРЕЋНИ

Милорад Вучелић, главни уредник

У Србији је по свим истраживањима и анкетама 90 одсто гласача за постојећу власт и званичну идеологију. Ту и тамо се јавља жеља за неким новим персоналним распоредом (додуше битним) унутар постојећег режима али у томе се исцрпљује свака различитост. Редак је то резултат. Ето, у  Немачкој, која је појам  стабилности и привредног успеха, осећа се извесна предизборна нервоза. Овде је све знатно опуштеније. Влада, састављена од тешких неспособних нерадника без икаквог учинка или са погубним потезима попут скандалозног поништавања матуре, неизграђених путева, несташице основних лекова, повећавањем непродуктивног задуживања, растом незапослених, биће само реконструисана. Избори се и овде често помињу али из Брисела и Вашингтона се може чути да би избори били лоша ствар и ту разговор престаје. Та међусобна пријатељска и савезничка равнотежа тако се и одржава, све што би нама било добро њима је лоше па баш због тога морају да одлучују и у своје и у наше име.

Остаје и додатно питање на које би ваљало добити одговор: да ли је одиста свеједно да ли ће премијер бити Ивица Дачић или Александар Вучић и коме је то свеједно? Зашто се онда сви обраћају  Вучићу? Можда Вучић треба да остане потпредседник да би имао  више времена да чита пошту и одговара јер само њему се и шаљу писма и поруке? Или нико и не помишља да са премијерског места помери  Дачића јер га је наш интернационално славни глумац Мики Манојловић прогласио неприкосновено највећим политичарем и државником  Србије савременог доба.

Вучићу пишу и дојучерашњи чланови главног одбора ДС-а, попут Гојка Тешића, забринути за српску културу и судбину „ Службеног гласника“. Трагом тога обраћања сазнадосмо, из драгоценог и аргументованог одговора садашњег директора овог предузећа и историчара Радоша Љушића, да је жути картел и у издаваштву беспрекорно функционисао правећи од својих интелектуалних приврженика милионере. Постаје потпуно јасно откуд онда толика напрасна забринутост за пропаст културе, протести и толика озлојеђеност због угроженог материјалног положаја радника у култури.

[restrictedarea]

Не штеде себе, када су поруке у питању, ни бизнис мултимилионери, ни вербално ни морално. Погледајмо, примера ради, српског „краља шећера“ и председника „Привредника“  Миодрага Костића. Каже да би он, када само слуша Александра Вучића,  ушао право у СНС, а само можемо замислити где би он све  ушао да је Вучић на челу владе. Овако све остаје на Костићевом поређењу Вучића са Зораном Ђинђићем и то „по енергији, харизми и жељи да мењају Србију“. Шта би тек било да је Вучић премијер?  Има ли позванијег за ту врсту поређења од, не било примењено, „носача Ђинђићевог ковчега“! Не треба заборавити ни Костићево јавно нуђење  помоћи у будућем реструктуирању преосталих државних предузећа за шта, судећи по ранијим подухватима са шећеранама, и не само њима, има више него озбиљне препоруке и доказано искуство.

Било како било добро је што је зграда „Привредника“, пре неки дан, коначно освештана и очишћена од Нечастивог. То је обавио патријарх СПЦ  Иринеј лично. Поред обичних , кажу упућени, има и посебних, побожних грехова.

Ето, патријарх је нашао времена да ово опосли али зато већ годинама у једном сеоцету поред  Пирота не могу да намоле локалног попа да благосиља уклањање „свете крушке“ која је због труљења пала на пут и препречила га. Нико не сме без свештеничког  благослова, а изгледа ни с њим, да  употреби тестеру и склони дебло које трули те се они који долазе и одлазе довијају на разне начине и муку муче. Додамо ли томе и све ове приче о светом шестогодишњем храсту код Савинца, а на траси аутопута, испашће да су Срби некакав незнабожачки народ и да се овде не ради о екологији и бризи за природу него о паганству или пуком празноверју.

Или је можда реч о некој потмулој грижој савести због тога што остављамо онолике светиње Шиптарима на Косову па покушавамо да Дечане, Пећку и Љевишку надокнадимо светим крушкама, врбама, багремовима и храстовима.

Како је кренуло неко ће и догађаје са „Марша мира 2013.“ у БиХ, ако је веровати „Авазу“ и другим изворима, повезати са небеским силама. Наиме, учеснике овог марша напала су организована јата стршљенова. Повредили су стршљенови 13 учесника марша којима је указана медицинска помоћ, а један од њих је хеликоптером пребачен у болницу у Тузли. Ту невољама није био крај, како каже Мухизин Омеровић, него је ове маршевце мира код планине Удрч ударио гром и на сву срећу промашио високог међународног представника Валентина Инцка који је у колони пешачио пуних 15 километара. Ко би нас пред светом опрао да је Инцко страдао! Громом погођени маршевац мира пребачен је медицинским возилом у УКЦ Тузла и успешно се опоравља.

Уколико се ово око „Марша мира 2013.“ покаже као тачно, не гине нам нова српска кривица за нарушавање мира у региону и покушај атентата на високог међународног представника и то уочи годишњице Принципових хитаца. Ко од Срба сме  да закључи да је нешто друго у питању. Уосталом коначан суд ће донети РЕКОМ.

Има ли погоднијег народа за оптужнице и кривице од нашег народа. Не пружамо никакав отпор као да нам је потпуно сломљен борбени дух и уништен дух самоодржања. Недавно је у емисији „Питања и одговори“ (ауторке Оливере Милетовић) Александар Вуксановић испричао следеће: „…Одлазим право у Нирнберг, односно у музеј Нирнбершког процеса…Уђите у музеј, он је сређен, чист. Али главни експонати су гомила црно-белих фотографија, гомила црно белих снимака, сала у у којој је одржано суђење је исто тако у неким тужним тоновима, и одједном се налазимо испред сале на којој пише великим словима ‚Од Нирнберга до Хага‘ и у тој сали огромна фотографија у боји Слободана Милошевића“.

Само по  себи ово сведочанство је довољно речито и у овом броју „Печата“ можете се и шире информисати о питањима која нам се намећу и која, сагласни са Вуксановићем, и сами постављамо. Ова пак питања сигурно никада нико са српске стране није поставио разним немачким парламентарним и државним делегацијама. А и како би када и сами добровољно учествујемо у пројекту какав је „РЕКОМ“(о томе у овом броју „Печата“ пише Никола Врзић) којем је посвећена и насловна страна овог броја листа слободне Србије.

[/restrictedarea]