Србија против Сирије

Фантастична је позиција Србије према Европској унији; немамо никаквих могућности да утичемо на њене одлуке, али зато те одлуке хитамо да извршимо. Ма колико то било неморално због наших искустава из деведесетих година, и/или несагласно са нашим садашњим државним интересима. Тако смо се недавно прикључили ЕУ санкцијама Белорусији, а сада се, ево, приклонисмо и ЕУ санкцијама Сирији.

И Србија се наиме, као и Македонија, Црна Гора, Албанија, Лихтенштајн, Молдавија, Грузија… обавезала да ће учествовати у спровођењу Одлуке Европског савета 2013/255/ЦФСП, донете 31. маја, којом се различити видови санкција против Сирије продужавају до 1. јуна 2014. године. „Европска одлука прима к знању ову обавезу, и поздравља је“, стоји у ЕУ декларацији од 24. јуна. Сирија, иначе, није признала независност Косова и Метохије. Баш као ни Белорусија…

Пропаст „Набука“

Гасовод којим је Запад желео да парира руском „Јужном току“, „Набуко“, изгледа да ће остати мртворођенче. Бечки дневник „Пресе“ тврди да је пројекат изградње овог гасовода, чији је носилац био аустријски ОМВ и који је требало гас да допрема из Азербејџана у Европу, „доживео пропаст“. Позивајући се на незваничне изворе, лист тврди да (коначни) разлог за одустајање од „Набука“ представља повлачење концерна „Бритиш петрол“ из овог посла.

Тишина око Горјачева

Случај Иље Горјачева, руског политичког активисте ухапшеног у Београду пре месец и по дана, био је међу ударним вестима тих дана, када је он лишен слободе. Владајућа, проевропска гласила јављала су тада да је у српској престоници ухапшен десничарски екстремиста који се у Русији терети за неке силне, углавном најтеже злочине, као што су убиства (махом наручена), покушаји убиства, разбојништва… С обзиром на то да је човек Рус, што ће рећи – малтене исто што и Србин, јасно је било да медијски господари не морају да се устежу у клеветању Горјачева.
Прошле седмице, београдски и московски адвокати који заступају Горјачева и противе се његовом изручењу Русији, одржали су у „Медија центру“ у Београду конференцију за новинаре, на којој су се обратили Иљини београдски заступници Горан Петронијевић, Дејан Ћасић и Феђа Димовић, затим његов московски заступник Николај Полозов, те Јелена Гускова из Руске академије наука. Коме су се обратили? Ретко коме: новинара је било ни за прсте једне руке!
У сваком случају, адвокати су изнели убедљиве разлоге због којих Горјачев, уколико се поштују закони Србије, као и међународни споразуми које су потписале и Русија и Србија, не би требало да буде изручен Москви. Првенствени разлог је недостатак и предлога доказа и било каквих образложења доказа, у оптужници која је 31. маја достављена нашим правосудним органима. Тако да ће на крају, по свој прилици, да испадне да су овдашњи медији – за неверовати, је ли – оклеветали можда сасвим недужног човека.

Испит зрелости

Једине жртве државне бруке с проваљеним тестовима за малу матуру, барем за сада, остају свршени основци и њихови родитељи који су узалуд трошили новац за припрему своје деце за полагање тог матурског, испита зрелости.
Републичка испитна комисија саопштила је у понедељак да су ђаци џабе учили и полагали тестове из српског језика и математике, јер ће им се за упис у средње школе бодовати само успех у школовању од шестог до осмог разреда основне школе, као и резултати такмичења, док се резултати с матурског испита уопште неће узимати у обзир. То је решење најправедније, образложио је овакво решење извесни Зоран Костић, који је помоћник министра просвете и председник Републичке уписне комисије (да, сазнадосмо успут да имамо и испитну и уписну комисију, као и Завод за праћење квалитета основног и средњег образовања, и Завод за – ово није грешка – унапређење квалитета основног и средњег образовања, и…) А ако се (тј. када се) због оваквог решења буде испоставило да има исувише ученика са истим бројем бодова, најавио је овај помоћник/председник, настрадаће, опет, деца – одељења у средњим школама једноставно ће бити проширена. Деца ће седети једна другој на главама, а какав ће квалитет наставе она тада добити, и колико ће тај квалитет бити унапређен, па, процениће она два завода, ако се у међувремену није појавио и неки трећи.
Али за пропаст испита зрелости, и све његове невеселе последице, „наше одговорности нема“, објаснио је несаломиви министар просвете Жарко Обрадовић. Па је пред скупштинским Одбором за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво (колико ли ће деце бити по једном компјутеру у школама када се прошире одељења, питамо се успут) појаснио и да мала матура заправо и није поништена него се, је л’, само неће рачунати (!?), и, ваљда да би се оправдао, рече и да су „индиције о крађи тестова постојале и претходних година“ (подсећамо министра Обрадовића да је и тих „претходних година“ он био министар просвете), питајући потом, гневом праведника, зашто кривци и тада нису пронађени (подсећамо министра Обрадовића да је и тада министар полиције био његов партијски шеф Ивица Дачић).
А да све буде још и луђе, ако је то икако могуће, побринуо се споменути Дачић. О Обрадовићевој ће се (евентуалној) одговорности, рече, расправљати тек после 28. јуна, оставивши нас упитанима какве, забога, везе имају Европски савет и његове одлуке са поништеном малом матуром у основним школама у Србији. Али није то најгоре што је Дачић имао да каже; рече, као и његов министар, да је „крађе тестова било и прошле и претпрошле године“ (подсећамо и њега: па ви сте, г. Дачићу, и прошле и претпрошле године били министар полиције, и шта сте тим поводом учинили?), и, да скандал заиста буде потпун, рече и да су „то урадили исти они који су и сада осумњичени“. „Не можемо“, ускликнуо је на врхунцу свог лицемерја које нас кошта скупо, „живети у држави где се све може фалсификовати“…
Што се пак (не)одговорности тиче, додајемо и да се на споменутој седници скупштинског Одбора за образовање, којој је присуствовао министар Обрадовић, ниједан од посланика странака на власти уопште није ни појавио, због чега одбор није имао кворум за доношење одлука…

 

Један коментар

  1. ni malo iznenadjen gradjanin

    Eto u kojoj je kategoriji zemalja Srbija. Srbija samo dokazuje da ne vraca dobro dobrim i da joj, kao takvoj, ne treba dobro ni ciniti. I nemojte misliti da druge zemlje to ne vide. Slucaj Bobija Fisera, o kom ste pisali, samo je jos jedan primer. A gradjani ove drzave su na prethodnim izborima izglasali DOSovsku vlast koja ovo radi i vidim po nedostatku komentara, da se ne osecaju odgovornim za to.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *