Počelo „Bosansko proleće“

Piše Zoran Cvetanović

Demonstracije je trebalo da isprovociraju Srbe da se, zbog bezbednosti, povuku iz institucija BiH, čime bi bilo stvoreno pokriće da se RS proglasi krivcem za rušenje ustavnog poretka, te da revolucija iznjedri nove anacionalne političke elite koje će, ogrnute plaštom građanštine, prihvatiti centralizaciju BiH

Centri civilnih inicijativa (CCI), Helsinški komitet i brojne NVO koje za zajedničkog finansijera imaju vladu SAD-a, ali i antidejtonska bošnjačka udruženja „1. mart“, „Antidejton“, okupili su se u višednevnim demonstracijama pred zajedničkim institucijama BiH pod plaštom borbe za jedinstven matični broj. Već drugog dana demonstracija, kada su proizveli talačku krizu, zarobivši parlamentarce i ministre iz RS, preko 250 stranih bankara, od kojih i četiri osobe sa imunitetom UN, bilo je jasno da su ove demonstracije organizovane i dirigovane spolja, te da je njihov cilj daleko od JMB. Demonstracije je trebalo da isprovociraju Srbe da se, zbog bezbednosti, povuku iz institucija BiH, čime bi bilo stvoreno pokriće da se RS proglasi krivcem za rušenje ustavnog poretka, te da revolucija iznjedri nove anacionalne političke elite koje će ogrnute plaštom građanštine prihvatiti centralizaciju BiH.

HRONOLOGIJA Da bi našim čitaocima približili tok događaja u BiH, krenućemo hronološkim redom. Ustavni sud BiH je, po apelaciji 72 poslanika Narodne skupštine RS, proglasio neustavnim član 5. Zakona o JMB kojim se uređuju registraciona područja, jer nazivi opština u RS u ovom zakonu nisu bili usklađeni sa nazivima iz Zakona o teritorijalnoj organizaciji RS. Ministarstvo civilnih poslova, na čijem čelu je kadar SNSD-a Sredoje Nović, odmah je reagovalo i predložilo izmene i dopune Zakona o JMB. Prema tom predlogu, nazivi opština su usklađeni sa nazivima iz Zakona o teritorijalnoj organizaciji RS, a registri su poistovećeni sa izbornim jedinicama za entitetske parlamente. Međutim, bošnjačke partije su odbile ovaj predlog optuživši Srbe da se i ovim rešenjem pripremaju za disoluciju. U februaru ove godine, Ustavni sud BiH je izbrisao neustavnu odredbu zakona zbog čega je onemogućeno dalje izdavanje JMB novorođenim bebama. Tada se sa svojim predlogom pojavljuje SDP Zlatka Lagumdžije koji insistira da registraciona područja prelaze entitetsku liniju, pa su se Zvornik i Bijeljina našli u registru Tuzle. Ovakvo rešenje bilo je neprihvatljivo za RS zbog narušavanja ustavnog uređenja BiH. Ministarstvo civilnih poslova tada ponovo predlaže svoj stari predlog, ali ga bošnjačke partije ponovo odbacuju. Da cenu čitave situacije ne bi plaćali oni koji su esencijalno nevini, Parlament Brčko distrikta je doneo odluku o utvrđivanju JMB, a isto je postupila i Vlada RS. Tako su, bez prava na JMB ostale samo bebe u Federaciji BiH. I, umesto da reše problem i u FBiH, lider SDA Sulejman Tihić je odlučio da bebe u RS ostavi bez JMB, a time i prava na lečenje i život. Pred Ustavnim sudom BiH pokrenuo je apelaciju za ocenu ustavnosti odluke Vlade RS o kojoj se ova instanca još nije izjasnila. No, to nije bio povod šokiranim građanima RS da blokiraju NS RS i kao taoce drže poslanike SDA sve dok njihov lider ne odustane od svoje apelacije.
Na sednici Saveta ministara, održanoj 5. juna, jednoglasno je doneta privremena odluka o JMB. Bošnjački ministri glasali su za odluku prema kojoj su utvrđena tri registraciona područja – entiteti i Brčko. Ova odluka važi 180 dana i moguće ju je produžiti. To je značilo i da tek rođena devojčica, mala Belmina iz Gračanice, konačno može dobiti JMB i otputovati na lečenje. No, kada je problem rešen, ispred Parlamenta BiH okupljaju se demonstranti čiji je simbol postala mala Belmina, a jedan od visokih državnih funkcionera BiH iz reda bošnjačkog naroda čini sve da mala Belmina što kasnije dobije JMB i nalaže lokalnim službama u Gračanici da njene roditelje maltretiraju procedurama. Cilj tog maltretiranja nesrećnih roditelja jeste da mala Belmina ostane formalni povod za nastavak demonstracija.
[restrictedarea] SDP Zlatka Lagumdžije, već 6. juna, na sednici Predstavničkog doma parlamentarne skupštine BiH, predložio je svoje izmene i dopune Zakona o JMB koje ponovo nisu poštovale ustavnu strukturu BiH i zasnivale su se na njenoj organizaciji iz 1976, i ovaj predlog predstavili su demonstrantima koji su ih srdačno dočekali. S druge strane, poslanici SDS-a i SNSD-a predložili su zakon identičan odluci Saveta ministara. Kako je SDP prvi predložio zakon, poslanici iz RS su bili suočeni sa izborom da ga obore jer je neustavan, i time dodatno na sebe navuku gnev demonstranata ili da napuste sednicu. I tada nastupa drama.
Poslanik SNSD-a Drago Kalabić izjavio je da je lider SDP-a Zlatko Lagumdžija nazvao predsedavajućeg Predstavničkog doma Denisa Bećirovića, funkcionera njegove partije, i ultimativno od njega zahtevao da nastavi sednicu i kaže da se Srbi nisu pojavili, što je Bećirović odbio uz reči: „Ti me smeni, ali ja to ne želim da uradim, jer su posledice nezamislive.“ Sednica je prekinuta, ali je policija dozvolila demonstrantima da blokiraju sve ulaze u zajedničke institucije.

CILJEVI ULIČNE „REVOLUCIJE“

U Sarajevo su se sjatili „obučeni revolucionari“ iz Beograda, Niša, Zagreba, koji su sa domaćim NVO finansiranim spolja, slučaj male Belmine iskoristili za „Bosansko proleće“, a kojem su se otvoreno pridružile i podržale ga sve bošnjačke partije. Tri godine, FBiH je RS pokušavala uvući u krizu, što im nije uspevalo zbog zajedničkog nastupa SNSD-a i SDS-a u Sarajevu. Bez načina da lopticu krize političkim igrama stave u ruke srpskih političara, pokrenuli su ulicu da srpske političare nateraju na napuštanje institucija BiH. Cilj je: proglasiti Srbe krivim za blokadu institucija BiH, oživiti ulogu međunarodne zajednice u BiH kroz OHR, na političku scenu u RS dovesti „građanske snage“ koje bi u narednom periodu bile osnaživane da mogu uticati na političke tokove u korist revizije Dejtona i snaženja BiH na štetu entiteta. Jedinstven i mudar odgovor iz RS, govori da su sve partije iz Banjaluke (osim DP Dragana Čavića) svesne da je ovo za RS najteži i prelomni momenat od Dejtona do danas gde samo nacionalni konsenzus može sačuvati RS.

POLICIJA, PARLAMENTARCI I NAVIJAČI Tokom tog dramatičnog dana, Ministar unutrašnjih poslova kantona Sarajevo Nermin  Pećanac nikome se nije javljao na telefon, a onda se oglasio putem medija i saopštio da policija neće deblokirati parlament, jer bi „situaciju trebalo da rešavaju parlamentarci, a ne političari“. Podršku demonstrantima uputio je i federalni premijer Nermin Nikšić (SDP) koji je poručio da u Sarajevo ne može doći Jedinica za podršku MUP-a RS koju je Vlada RS uputila u Istočno Sarajevo  kako bi evakuisala zatvorene Srbe. Među demonstrantima pojavili su se i gradonačelnik Sarajeva Ivo Komšić, lider pokreta „1. mart“ Emir Suljagić koji vodi akciju za registraciju lažnih birača u RS kako bi bošnjačke partije osvojile pet mandata iz RS u Parlamentu BiH i „ukinule Dejton“, kako on to govori. Tu su bili i navijači „Željezničara“, žene SDP-a…

Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) mogla je reagovati tek ako dobije nalog Tužilaštva BiH, ali i tu je vladao muk. Tužioci se prvo nisu javljali na telefon, a u večernjim satima su konačno rekli da „neće da se mešaju u politiku“.
Iako su protesti osmišljeni kao „anacionalni i nepolitički“, transparenti koji su se na njima pojavili govorili su drugačije. „Nećemo entitete – hoćemo identitete“, „Rame uz rame protiv fašizma – ujedinjena generacija“, dok su demonstranti vremenom iznosili novi niz zahteva poput vraćanja Ustavu Republike BiH, rešavanju vojne imovine itd.
Istovremeno, sarajevski portali, elektronski mediji, pa čak i javni servisi, vodili su garniranu kampanju podrške demonstrantima. Predstavnici NVO koje se finansiraju iz vana, otvoreno su sa javnih servisa pozivali demonstrante da istraju do kraja. Javni servis BHT euforično je pozivao na demonstracije za JMB u 19 časova u Banjaluci, ispred NS RS, a onda su oko 19.30 saopštili: Za 15 minuta sakupilo se čak 20 demonstranata… Očekivano, poznata lica, banjalučki NVO aktivisti s platnog spiska stranih ambasada. Jasno, cilj je bio proširiti demonstracije i na Banjaluku.

RATOVANJE – TVITOVANJEM Preko društvenih mreža, takođe, vođena je žestoka kampanja. Tih 15 banjalučkih aktivista, sa bezbroj lažnih naloga, slali su tvitove i poruke za okupljanje ispred NS RS. Na stotine najvulgarnijih tvitova upućeno je poslanici SDS-a Aleksandri Pandurević zbog njenog tvita da „demonstracije nemaju veze sa JMB i da je sve maslo bošnjačkih partija“. Upravo taj njen tvit dobio je centralno mesto u informativnim emisijama sarajevskih televizija čiji je komentar glasio: „Situacija se dodatno iskomplikovala zbog poziva u pomoć poslanice SDS-a Aleksandre Pandurević, posle kojeg je Milorad Dodik u Sarajevo uputio specijalne jedinice…“ Dakle, po njima, dok se u Sarajevu odvijala talačka kriza, predsjednik RS Milorad Dodik čitao je tvitove i na osnovu njih odlučio da u Sarajevo pošalje srpsku policiju!
Neverovatno je to suptilno osećanje „miroljubivih demonstranata“ za nacionalizam, fašizam, i to dok su kolima Hitne pomoći zabranili da u bolnicu prevezu poslanika SNSD-a Slavka Jovičića Slavuja koji se nalazio u predinfarktnom stanju. Neki od njih su mu poručili i da „umre“. To su oni „miroljubivi građani, antifašisti“, koji mirno demonstriraju, a koji su kao taoce držali trudnice, bolesne, majke čije su bebe kod kuće.
Životno ugroženi Slavuj nije mogao u bolnicu, ali su miroljubivi građani zato vodili računa o praznom stomaku šefa kluba poslanika SDA Asima Sarajlića koji je za BHT izjavio kako se slobodno kreće, te da je išao na ručak sa partijskim šefom Sulejmanom Tihićem i ponovo se slobodno vratio u zgradu da bi statirao u drami priređenoj srpskim kadrovima. Druženje sa miroljubivim građanima sebi su priuštili i funkcioneri SDP-a koji su bili među njima.
Tek oko 22.30, posle snažnog pritiska stranih ambasada čiji su bankari bili zarobljeni u parlamentu, usledio je zajednički sastanak svih policijskih struktura u BiH. Na javnim servisima u FBiH, BHT i FTV, smenjivale su se izjave visokog predstavnika Valentina Incka, predstavnika Ambasade SAD-a, Delegacije EU u kojima su podržani demonstranti, bez reći osude što zarobljenim u zgradi parlamenta uskraćuju osnovno ustavno i ljudsko pravo – pravo na slobodu kretanja. Predstavnik Centara civilnih inicijativa (CCI) Adis Arapović čak je pozvao demonstrante da ne odustaju i izdrže do kraja. Zanimljivo je da je glavni finansijer CCI Vlada SAD-a, odnosno USAID, a među ostalim finansijerima je i Soroš. Šta bi se desilo da su u SAD-u ili nekoj evropskoj državi demonstranti kao taoce držali ministre, poslanike, tražeći od njih da donesu odluke koje oni diktiraju?
Evakuacija talaca usledila je tek u zoru oko 3.50. Čitava akcija trajala je manje od pola sata, a u njoj su učestvovale jedinice MUP-a RS, koje su Srbe bezbedno prebacile u Istočno Sarajevo. Još jedna potvrda, da zatvoreni nisu bili samo taoci demonstranata, nego prvenstveno policijskih agencija u FBiH koje su imale naređenje svojih političkih šefova da ništa ne čine.

STRANI RUKOPIS I samo nekoliko sati pošto su svi zaposleni evakuisani iz zatočeništva, iz Delegacije EU u BiH su saopštili kako ova talačka kriza neće uticati na zarobljene bankare, te da će oni to shvatiti kao „zahtev građana političarima da odgovornije rade svoj posao“. Ipak, bankari ne misle tako i već su najavili tužbe protiv BiH.
Nastavak demonstracija, a posebno ono najmasovnije okupljanje 10. juna, njihov dekor, organizacija, otkrivaju strani rukopis. Transparenti uvredljivi za Srbe nestaju. Umesto onog „Nećemo entitete!“, pojavljuje se transparent „Ja volim RS“. U nedelju se „ukazuju“ i ćirilični transparenti koji je trebalo da pokažu kako su tu i studenti iz RS, ali odaje ih poruka „Studenti prosvjeduju“. Studenti iz RS odmah su se ogradili od ovih protesta. Transparent „Dodik – persona non grata“ munjevito se sklanja, a udarna vest sarajevskih medija 10. juna bila je – i Banjaluka uz Sarajevo. Banjaluku je predstavljalo, kako sami rekoše, „11 demonstranata“ iz inicijative „Park je naš“ iza koje stoje građani – NVO aktivisti.
Tekstove objavljeni ovih dana u vašingtonskoj štampi, a u kojima se izveštava o sarajevskim događajima, odreda navode kako „BiH spada među vodeće zemlje u svetu po preopterećenosti administracijom, a neslaganja po etničkim linijama skoro su zaustavila rad mnogih službi“, te da je „od završetka rata u BiH, centralna vlast slaba, a sistem kvota u institucijama onemogućava razvoj“.
Odgovor iz RS da će njeni predstavnici učestvovati u radu institucija RS, ali da traže da im se institucionalno i personalno garantuje bezbednost ili da se sednice Saveta ministara i parlamenta održavaju na nekoj bezbednoj lokaciji, te da se ispita odgovornost bezbednosnih službi (identične zahteve izneli su i Hrvati), bila je iznenađujuća za kreatore sarajevskih događaja.
Važno je naglasiti da je jedan od osnovnih zahteva sarajevskih demonstranata bila upotreba bonskih ovlašćenja i oživljavanje OHR-a.
U pozadini briselskih pregovora oko Kosova, u BiH se vodila sinhronizovana kampanja stranih NVO koje su gotovo svakodnevno „vodile brigu za građane“ i javnost pumpale informacijama „o bahatim političarima, lošem standardu, koliko je puta RS upotrebila entitetsko glasanje i zakočila BiH na evropskom putu“. Revolt teškom ekonomskom situacijom, podgrejavan je friziranim i ničim utemeljenim izveštajima u kojima je prednjačio CCI. Kada je postignut Briselski sporazum, teren je bio spreman i moglo se krenuti u ofanzivu na RS.
[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *