Почело „Босанско пролеће“

Пише Зоран Цветановић

Демонстрације је требало да испровоцирају Србе да се, због безбедности, повуку из институција БиХ, чиме би било створено покриће да се РС прогласи кривцем за рушење уставног поретка, те да револуција изњедри нове анационалне политичке елите које ће, огрнуте плаштом грађанштине, прихватити централизацију БиХ

Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ), Хелсиншки комитет и бројне НВО које за заједничког финансијера имају владу САД-а, али и антидејтонска бошњачка удружења „1. март“, „Антидејтон“, окупили су се у вишедневним демонстрацијама пред заједничким институцијама БиХ под плаштом борбе за јединствен матични број. Већ другог дана демонстрација, када су произвели талачку кризу, заробивши парламентарце и министре из РС, преко 250 страних банкара, од којих и четири особе са имунитетом УН, било је јасно да су ове демонстрације организоване и дириговане споља, те да је њихов циљ далеко од ЈМБ. Демонстрације је требало да испровоцирају Србе да се, због безбедности, повуку из институција БиХ, чиме би било створено покриће да се РС прогласи кривцем за рушење уставног поретка, те да револуција изњедри нове анационалне политичке елите које ће огрнуте плаштом грађанштине прихватити централизацију БиХ.

ХРОНОЛОГИЈА Да би нашим читаоцима приближили ток догађаја у БиХ, кренућемо хронолошким редом. Уставни суд БиХ је, по апелацији 72 посланика Народне скупштине РС, прогласио неуставним члан 5. Закона о ЈМБ којим се уређују регистрациона подручја, јер називи општина у РС у овом закону нису били усклађени са називима из Закона о територијалној организацији РС. Министарство цивилних послова, на чијем челу је кадар СНСД-а Средоје Новић, одмах је реаговало и предложило измене и допуне Закона о ЈМБ. Према том предлогу, називи општина су усклађени са називима из Закона о територијалној организацији РС, а регистри су поистовећени са изборним јединицама за ентитетске парламенте. Међутим, бошњачке партије су одбиле овај предлог оптуживши Србе да се и овим решењем припремају за дисолуцију. У фебруару ове године, Уставни суд БиХ је избрисао неуставну одредбу закона због чега је онемогућено даље издавање ЈМБ новорођеним бебама. Тада се са својим предлогом појављује СДП Златка Лагумџије који инсистира да регистрациона подручја прелазе ентитетску линију, па су се Зворник и Бијељина нашли у регистру Тузле. Овакво решење било је неприхватљиво за РС због нарушавања уставног уређења БиХ. Министарство цивилних послова тада поново предлаже свој стари предлог, али га бошњачке партије поново одбацују. Да цену читаве ситуације не би плаћали они који су есенцијално невини, Парламент Брчко дистрикта је донео одлуку о утврђивању ЈМБ, а исто је поступила и Влада РС. Тако су, без права на ЈМБ остале само бебе у Федерацији БиХ. И, уместо да реше проблем и у ФБиХ, лидер СДА Сулејман Тихић је одлучио да бебе у РС остави без ЈМБ, а тиме и права на лечење и живот. Пред Уставним судом БиХ покренуо је апелацију за оцену уставности одлуке Владе РС о којој се ова инстанца још није изјаснила. Но, то није био повод шокираним грађанима РС да блокирају НС РС и као таоце држе посланике СДА све док њихов лидер не одустане од своје апелације.
На седници Савета министара, одржаној 5. јуна, једногласно је донета привремена одлука о ЈМБ. Бошњачки министри гласали су за одлуку према којој су утврђена три регистрациона подручја – ентитети и Брчко. Ова одлука важи 180 дана и могуће ју је продужити. То је значило и да тек рођена девојчица, мала Белмина из Грачанице, коначно може добити ЈМБ и отпутовати на лечење. Но, када је проблем решен, испред Парламента БиХ окупљају се демонстранти чији је симбол постала мала Белмина, а један од високих државних функционера БиХ из реда бошњачког народа чини све да мала Белмина што касније добије ЈМБ и налаже локалним службама у Грачаници да њене родитеље малтретирају процедурама. Циљ тог малтретирања несрећних родитеља јесте да мала Белмина остане формални повод за наставак демонстрација.
[restrictedarea] СДП Златка Лагумџије, већ 6. јуна, на седници Представничког дома парламентарне скупштине БиХ, предложио је своје измене и допуне Закона о ЈМБ које поново нису поштовале уставну структуру БиХ и заснивале су се на њеној организацији из 1976, и овај предлог представили су демонстрантима који су их срдачно дочекали. С друге стране, посланици СДС-а и СНСД-а предложили су закон идентичан одлуци Савета министара. Како је СДП први предложио закон, посланици из РС су били суочени са избором да га оборе јер је неуставан, и тиме додатно на себе навуку гнев демонстраната или да напусте седницу. И тада наступа драма.
Посланик СНСД-а Драго Калабић изјавио је да је лидер СДП-а Златко Лагумџија назвао председавајућег Представничког дома Дениса Бећировића, функционера његове партије, и ултимативно од њега захтевао да настави седницу и каже да се Срби нису појавили, што је Бећировић одбио уз речи: „Ти ме смени, али ја то не желим да урадим, јер су последице незамисливе.“ Седница је прекинута, али је полиција дозволила демонстрантима да блокирају све улазе у заједничке институције.

ЦИЉЕВИ УЛИЧНЕ „РЕВОЛУЦИЈЕ“

У Сарајево су се сјатили „обучени револуционари“ из Београда, Ниша, Загреба, који су са домаћим НВО финансираним споља, случај мале Белмине искористили за „Босанско пролеће“, а којем су се отворено придружиле и подржале га све бошњачке партије. Три године, ФБиХ је РС покушавала увући у кризу, што им није успевало због заједничког наступа СНСД-а и СДС-а у Сарајеву. Без начина да лоптицу кризе политичким играма ставе у руке српских политичара, покренули су улицу да српске политичаре натерају на напуштање институција БиХ. Циљ је: прогласити Србе кривим за блокаду институција БиХ, оживити улогу међународне заједнице у БиХ кроз ОХР, на политичку сцену у РС довести „грађанске снаге“ које би у наредном периоду биле оснаживане да могу утицати на политичке токове у корист ревизије Дејтона и снажења БиХ на штету ентитета. Јединствен и мудар одговор из РС, говори да су све партије из Бањалуке (осим ДП Драгана Чавића) свесне да је ово за РС најтежи и преломни моменат од Дејтона до данас где само национални консензус може сачувати РС.

ПОЛИЦИЈА, ПАРЛАМЕНТАРЦИ И НАВИЈАЧИ Током тог драматичног дана, Министар унутрашњих послова кантона Сарајево Нермин  Пећанац никоме се није јављао на телефон, а онда се огласио путем медија и саопштио да полиција неће деблокирати парламент, јер би „ситуацију требало да решавају парламентарци, а не политичари“. Подршку демонстрантима упутио је и федерални премијер Нермин Никшић (СДП) који је поручио да у Сарајево не може доћи Јединица за подршку МУП-а РС коју је Влада РС упутила у Источно Сарајево  како би евакуисала затворене Србе. Међу демонстрантима појавили су се и градоначелник Сарајева Иво Комшић, лидер покрета „1. март“ Емир Суљагић који води акцију за регистрацију лажних бирача у РС како би бошњачке партије освојиле пет мандата из РС у Парламенту БиХ и „укинуле Дејтон“, како он то говори. Ту су били и навијачи „Жељезничара“, жене СДП-а…

Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) могла је реаговати тек ако добије налог Тужилаштва БиХ, али и ту је владао мук. Тужиоци се прво нису јављали на телефон, а у вечерњим сатима су коначно рекли да „неће да се мешају у политику“.
Иако су протести осмишљени као „анационални и неполитички“, транспаренти који су се на њима појавили говорили су другачије. „Нећемо ентитете – хоћемо идентитете“, „Раме уз раме против фашизма – уједињена генерација“, док су демонстранти временом износили нови низ захтева попут враћања Уставу Републике БиХ, решавању војне имовине итд.
Истовремено, сарајевски портали, електронски медији, па чак и јавни сервиси, водили су гарнирану кампању подршке демонстрантима. Представници НВО које се финансирају из вана, отворено су са јавних сервиса позивали демонстранте да истрају до краја. Јавни сервис БХТ еуфорично је позивао на демонстрације за ЈМБ у 19 часова у Бањалуци, испред НС РС, а онда су око 19.30 саопштили: За 15 минута сакупило се чак 20 демонстраната… Очекивано, позната лица, бањалучки НВО активисти с платног списка страних амбасада. Јасно, циљ је био проширити демонстрације и на Бањалуку.

РАТОВАЊЕ – ТВИТОВАЊЕМ Преко друштвених мрежа, такође, вођена је жестока кампања. Тих 15 бањалучких активиста, са безброј лажних налога, слали су твитове и поруке за окупљање испред НС РС. На стотине највулгарнијих твитова упућено је посланици СДС-а Александри Пандуревић због њеног твита да „демонстрације немају везе са ЈМБ и да је све масло бошњачких партија“. Управо тај њен твит добио је централно место у информативним емисијама сарајевских телевизија чији је коментар гласио: „Ситуација се додатно искомпликовала због позива у помоћ посланице СДС-а Александре Пандуревић, после којег је Милорад Додик у Сарајево упутио специјалне јединице…“ Дакле, по њима, док се у Сарајеву одвијала талачка криза, предсједник РС Милорад Додик читао је твитове и на основу њих одлучио да у Сарајево пошаље српску полицију!
Невероватно је то суптилно осећање „мирољубивих демонстраната“ за национализам, фашизам, и то док су колима Хитне помоћи забранили да у болницу превезу посланика СНСД-а Славка Јовичића Славуја који се налазио у прединфарктном стању. Неки од њих су му поручили и да „умре“. То су они „мирољубиви грађани, антифашисти“, који мирно демонстрирају, а који су као таоце држали труднице, болесне, мајке чије су бебе код куће.
Животно угрожени Славуј није могао у болницу, али су мирољубиви грађани зато водили рачуна о празном стомаку шефа клуба посланика СДА Асима Сарајлића који је за БХТ изјавио како се слободно креће, те да је ишао на ручак са партијским шефом Сулејманом Тихићем и поново се слободно вратио у зграду да би статирао у драми приређеној српским кадровима. Дружење са мирољубивим грађанима себи су приуштили и функционери СДП-а који су били међу њима.
Тек око 22.30, после снажног притиска страних амбасада чији су банкари били заробљени у парламенту, уследио је заједнички састанак свих полицијских структура у БиХ. На јавним сервисима у ФБиХ, БХТ и ФТВ, смењивале су се изјаве високог представника Валентина Инцка, представника Амбасаде САД-а, Делегације ЕУ у којима су подржани демонстранти, без рећи осуде што заробљеним у згради парламента ускраћују основно уставно и људско право – право на слободу кретања. Представник Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) Адис Араповић чак је позвао демонстранте да не одустају и издрже до краја. Занимљиво је да је главни финансијер ЦЦИ Влада САД-а, односно УСАИД, а међу осталим финансијерима је и Сорош. Шта би се десило да су у САД-у или некој европској држави демонстранти као таоце држали министре, посланике, тражећи од њих да донесу одлуке које они диктирају?
Евакуација талаца уследила је тек у зору око 3.50. Читава акција трајала је мање од пола сата, а у њој су учествовале јединице МУП-а РС, које су Србе безбедно пребациле у Источно Сарајево. Још једна потврда, да затворени нису били само таоци демонстраната, него првенствено полицијских агенција у ФБиХ које су имале наређење својих политичких шефова да ништа не чине.

СТРАНИ РУКОПИС И само неколико сати пошто су сви запослени евакуисани из заточеништва, из Делегације ЕУ у БиХ су саопштили како ова талачка криза неће утицати на заробљене банкаре, те да ће они то схватити као „захтев грађана политичарима да одговорније раде свој посао“. Ипак, банкари не мисле тако и већ су најавили тужбе против БиХ.
Наставак демонстрација, а посебно оно најмасовније окупљање 10. јуна, њихов декор, организација, откривају страни рукопис. Транспаренти увредљиви за Србе нестају. Уместо оног „Нећемо ентитете!“, појављује се транспарент „Ја волим РС“. У недељу се „указују“ и ћирилични транспаренти који је требало да покажу како су ту и студенти из РС, али одаје их порука „Студенти просвједују“. Студенти из РС одмах су се оградили од ових протеста. Транспарент „Додик – persona non grata“ муњевито се склања, а ударна вест сарајевских медија 10. јуна била је – и Бањалука уз Сарајево. Бањалуку је представљало, како сами рекоше, „11 демонстраната“ из иницијативе „Парк је наш“ иза које стоје грађани – НВО активисти.
Текстове објављени ових дана у вашингтонској штампи, а у којима се извештава о сарајевским догађајима, одреда наводе како „БиХ спада међу водеће земље у свету по преоптерећености администрацијом, а неслагања по етничким линијама скоро су зауставила рад многих служби“, те да је „од завршетка рата у БиХ, централна власт слаба, а систем квота у институцијама онемогућава развој“.
Одговор из РС да ће њени представници учествовати у раду институција РС, али да траже да им се институционално и персонално гарантује безбедност или да се седнице Савета министара и парламента одржавају на некој безбедној локацији, те да се испита одговорност безбедносних служби (идентичне захтеве изнели су и Хрвати), била је изненађујућа за креаторе сарајевских догађаја.
Важно је нагласити да је један од основних захтева сарајевских демонстраната била употреба бонских овлашћења и оживљавање ОХР-а.
У позадини бриселских преговора око Косова, у БиХ се водила синхронизована кампања страних НВО које су готово свакодневно „водиле бригу за грађане“ и јавност пумпале информацијама „о бахатим политичарима, лошем стандарду, колико је пута РС употребила ентитетско гласање и закочила БиХ на европском путу“. Револт тешком економском ситуацијом, подгрејаван је фризираним и ничим утемељеним извештајима у којима је предњачио ЦЦИ. Када је постигнут Бриселски споразум, терен је био спреман и могло се кренути у офанзиву на РС.
[/restrictedarea]