Vučić na Gornjem gradu, a gde je bio Pupovac

Piše Ratko Dmitrović

Zbog čega je Aleksandar Vučić iznenada putovao u Zagreb, zašto je primljen na najvišem nivou i kako to da se nije sastao sa Miloradom Pupovcem, godinama neprikosnovenim liderom Srba iz Hrvatske

Neočekivano, u vreme žestokih rasprava o sporazumu iz Brisela, Aleksandar Vučić doputovao je u Zagreb. Prve reakcije bile su očekivane; u pitanju je naređenje iz Brisela, Hrvatska za koji dan i službeno ulazi u zgradu Evropske unije i poslednje je  vreme da okonča neke poslove sa Srbijom koji se ne unose u porodicu EU, kao tužba za genocid, na primer.

ŠTA JE VUČIĆ RADIO U ZAGREBU? Bilo je i onih koji su verovali da je Vučić, na talasu pokrenutom u Kabinetu predsednika Srbije, otišao da se izvini Hrvatskoj i Hrvatima. Nije važno zašto, ali izvinjavati se mora, govorili su razočarani glasači Srpske napredne stranke, pre svega oni čiji je glas doveo Nikolića, „Šumadinca, pravog srpskog nacionalistu“  na mesto predsednika. Vučić je, suočen u Zagrebu sa pitanjem izvinjenja, kazao da je on suviše mali da bi se nekome izvinjavao u ime države Srbije. Prilično inteligentno. Zaista, šta je Vučić radio u Zagrebu?
Odgovor bi mogli da dobijemo najkasnije do kraja maja, a on će se, realno je, naći u odluci o međusobnom povlačenju tužbi Hrvatske i Srbije za genocid. Videlo se to iz izjave Vesne Pusić, zadužene za inostrane poslove i evropske integracije u vladi Zorana Milanovića, koja je kazala da bi se o povlačenju tužbi moglo ozbiljno razgovarati pošto se dublje uđe u problem nestalih lica. To se zove spuštanje lestvice i jasan je nagoveštaj da se radi o „uslovu“ koji se može lako ispuniti; biće dovoljno da Srbija locira nekoliko grobnica na području Krajine u kojima su sahranjeni ubijeni Hrvati. Taj posao ionako već godinama, iz vrlo praktičnih razloga, uključujući nagodbe i strah od zatvaranja, rade neki Srbi koji se iz izbeglištva vraćaju u Hrvatsku.
Vučić je, što je interesantno, spomenuo da je u Zagrebu bilo razgovora i o nestaloj i uništenoj imovini Srba proteranih iz Hrvatske, pre svega o stanarskim pravima. Zašto je to interesantno? Zbog toga što je Boris Tadić ovo pitanje već zatvorio sa Josipovićem, velikodušno pristajući na ono što je Hrvatska ponudila kao rešenje problema, nazovi kompenzaciju u vidu prinudnog smeštaja za one Srbe kojima su oteti stanovi (takvih je oko 35.000), a hoće da se vrate u Hrvatsku. Ovde bi trebalo napomenuti da jedino Hrvatska, od svih republika bivše Jugoslavije, nije svim svojim građanima dala mogućnost otkupa stanova po osnovi stanarskog prava, preciznije, da je to pravom redukovala na nacionalnoj liniji, oduzimajući ga Srbima proteranim iz Hrvatske.
Prema informacijama koje su procurele iz Zagreba Vučić je stanarska prava ponovo vratio na sto nudeći mogućnost da Hrvatska, ukoliko nema gotovog novca da odmah obešteti bivše nosioce stanarskog prava, uradi to na određeni period, deset godina na primer, isplaćujući mesečno određenu sumu do potpune isplate vrednosti otetog stana.

[restrictedarea]

 

DETALJ KOJI JE OSTAO PO STRANI U Zagrebu je prvi potpredsednik Vlade Srbije primljen na najvišem mogućem nivou, sastao se, rekli smo, sa Vesnom Pusić, pa ministrom odbrane Kotromanovićem, predsednikom Vlade Hrvatske Zoranom Milanovićem i na kraju sa šefom države Ivom Josipovićem. Neuobičajeno za nekoga ko je tek potpredsednik vlade, makar i prvi potpredsednik. Naravno, ovde se radi o prihvatanju realiteta s obzirom na to da je Aleksandar Vučić za veoma kratko vreme, na iznenađenje država u regionu, Hrvatske svakako, postao centralna, najmoćnija politička figura Srbije, čovek sa kojim se, to u Zagrebu shvataju, mora razgovarati ukoliko se želi razgovarati sa Srbijom. U tom smislu pada u oči da nijedan uticajniji zagrebački medij ovih dana nije prekopavao Vučićevu biografiju, niti je podsećao na njegovo članstvo u SRS i udaranje srpskog graničnog kolja na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac- Virovitica, što je učinilo nekoliko opskurnih, proustaških sajtova u Hrvatskoj. Da stvar bude jasnija ili interesantnija, za vreme dok je Vučić još bio u Zagrebu u Beograd je stigao poziv Tomislavu Nikoliću i Ivici Dačiću da prisustvuju skorašnjoj svečanosti povodom prijema Hrvatske u Evropsku uniju. Nije saopšteno, ali pretpostavljam da će mesto slavlja biti Hrvatski sabor. Nikolić i Dačić, sa svim onim što ih vezuje za dve protekle decenije, u Saboru. Biće to veoma inspirativni trenuci za kamermane i fotoreportere.
Ali, vratimo se mi Vučićevom boravku u Zagrebu. Ima tu jedan detalj koji je ostao po strani, nigde nije ni spomenut, a važan je; u pitanju je nešto što se nije dogodilo. Da, susret Vučić-Pupovac. Neupitni, višegodišnji vođa Srba iz Hrvatske, Milorad Pupovac, čovek bez čije odluke ne može da se reši (ili zabašuri) nijedno pitanje, nijedan problem tamošnjih Srba, i dalje se, sada je to evidentno, nalazi na crnoj listi novog beogradskog režima. Na svim susretima Josipović-Tadić, bilo da su organizovani u Hrvatskoj ili Srbiji, viđali smo i Pupovca. On se podrazumevao iz više razloga; kao prijatelj i politički istomišljenik Borisa Tadića, kao prijatelj Ive Josipovića i kao, a to je po logici stvari najvažnije, vođa Srba iz Hrvatske. Šta se promenilo? Gde je to Pupovac zgrešio da još uvek nema oprosta, kada se i kako zamerio Nikoliću, Vučiću, Dačiću? Odgovor je veoma jednostavan i poznat svima koji su, makar i površno, pratili politička dešavanja poslednje dve decenije na ovom prostorima. Bilo je tu teških reči Milorada Pupovca na račun politike Srpske radikalne stranke, iz koje su kasnije izašli Nikolić i Vučić, a bogami i ličnih opservacija. Tačno je da politika podrazumeva i uvrede i pomirenja, ali ovo su specifični odnosi u kojima važe, trebalo bi da važe, posebna pravila. Da se na tom planu kanap zateže videlo se na predsedničkoj inauguraciji Tomislava Nikolića gde su viđeni svi Srbi koji se u Hrvatskoj bave politikom, osim Milorada Pupovca. Nije bio pozvan.

PITANJE ZA PUPOVCA Prema našim saznanjima Pupovac je preko ambasade Srbije u Zagrebu pokušao da obezbedi susret sa Vučićem, ali mu je, posle kontakta sa Beogradom, rečeno da „ gospodin Vučić nema slobodan termin“. Da li je ovo dobro za Srbe u Hrvatskoj? Nije, naravno, ali to je pitanje za Pupovca, odnosno za razmišljanje koliko je dobro da se srpski lideri u regionu, pre svega u BiH i Hrvatskoj, u Beogradu vezuju za ljude i političke partije umesto za institucije. Pupovac je odnos sa Beogradom gradio kroz lični odnos sa Borisom Tadićem, verujući da će ovaj ostati na mestu predsednika još najmanje pet godina. Umesto da se posle izbora prilagođava novim okolnostima u Srbiji, Pupovac je preko svog medija, „SNV-Novosti“, nastavio kampanju protiv Nikolića i Vučića, dajući mogućnost saradnicima tog lista iz Beograda – sve članovima ili simpatizerima LDP-a i „druge Srbije“ – da blate ne samo naprednjake već celu Srbiju, a to niti je normalno, niti je blisko zdravoj pameti.
Veliku grešku napravio je i Milorad Dodik; onakvom kakav je njemu nije bilo dosta što umesto saradnje sa državom Srbijom sarađuje sa prijateljem Borisom, pa je taj odnos preneo na partijski nivo, pojavljujući se na mitinzima Demokratske stranke, držeći zapaljive govore, često gubeći kontrolu (kao da je u Doboju ili Sokocu) i vređajući političke protivnike „žutih“. Uključujući naprednjake. I taj odnos je veoma hladan, ali kako Dodik i Republika Srpska imaju bitno drugačiji značaj od Pupovca i ono šake jada od Srba preostalih u Hrvatskoj, kontakti Beograd-Banja Luka se podrazumevaju. Makar i hladni.
Već mesec maj pokazaće šta je značio Vučićev odlazak u Zagreb. Što se tiče proteranih Srba iz Hrvatske velika je stvar ako su stanarska prava vraćena na sto kao nerešen problem. To je od velike važnosti i za Srbiju; većina bivših  vlasnika stanarskih prava živi u Srbiji, a radi se o nekoliko milijardi evra.

[/restrictedarea]

3 komentara

  1. A sta da radimo sa gruntovnim pravima koja dosezu bluzu 30%
    sadasnje hrvatske drzave. Znam Tako zvani krug dvojke nikad nije
    branio intertese Srba sone strane reke Drine ,Cave, Drave i mozda
    ko zna i Dunava. Poklonili su komunisti Baranju i Zapadni Srem a
    DOSOVCI AND STIROPOLCI predaju prodaju sto je ostalo DOKLE BRE.?

  2. Ne znam da li se Vucic video sa nekim iz “srpske nacionalne MANJINE” u nezavisnoj Hrvatskoj…A I STA DA IM KAZE???

    Znam da je pred hrvatsku “pustinjsku oluju”,bio u poseti srpskoj Krajini i tamosnjem “srpskom NARODU u Hrvatskoj”.

    Sada opet odlazi srpskom narodu u posetu,na Kosovo.
    Neki kazu,da su to iste “jagnjece brigade” ,koje su samo kokarde zamenile zutim zvezdicama…i da ide na stranacki krkanluk u Leposavic,gde SNS “vlada”.Ne znam,cak kazu, zovu i ruskog ambasadora Cepurina,sto je uvek za “srpskog lidera” dobitna kombinacija:malo Kosovo,malo Rusija…i mnogo pecenja!

    Mozda Srbi uskoro postanu “nacionalna manjina Republike Kosovo”,GOTOVO SIGURNO…ne zbog moguce “oluje”,vec zbog PARAFA Ivice Dacica?

    Ono sto me brine su odredjene paralele,ili ponavljanja…LOSA PO SRBE I SRBIJU:
    Milosevic i Dacic su Parafirali kumanovski i briselski Ultimatum…radikal Vucic i naprednjak Vucic su “palili i zarili”,rostiljsko drvo za pecenje i u Krajini,a evo sada, i na Kosovu…mozda je eventualna slucajnost,SLUCAJNA…a vojvoda Nikolic i predsednik Nikolic,su sluzili zito i vodu…i izvinjavali se.Ova zadnja “dvojica” se nekako uvek izvuku?

    Ne mogu da zamislim,A SVE OSTALO MOGU DA ZAMISLIM I VEC VIDIM…
    da ce Putin i Cepurin,na nagovor ovih “svetskih…a nasih”,
    BITI VECI SRBI OD SRBA,i postati novi Jeljcin i Cernomirdin.

    Ako se i to desi,srpski lideri ce uskoro,blindirana vozila koristiti samo u domacoj javnosti…a otvorene limuzine pred kojima ce leteti cvece svih boja,u svetu,posebno U REGIONU?!

  3. Skolovani zapadni spijuni igraju vrzino kolo po naredjenju, a svita ga samo prati i niko mu ne kaze pa care gde ti je ruho, nego svi tapsu ramena armani odjela. Mislim da ce se i car a i oni sto ga tapsu zavrsiti svoju karijeru kao i svi izdajnici, onako kako to bog odredi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *