Војвођани – гости страни

Миодраг Зарковић

Упоредо са поигравањем живцима и стрпљењем јавности, које спроводи руководство „Радио-Телевизије Војводине“ козметичким променама на врху, српски етар додатно је почашћен злослутном „омашком“ новинарке Б92

Кажу да је у последњих неколико месеци плаћање телевизијске претплате додатно опало, тј. да малтене више ниједно домаћинство у Србији не испуњава ту своју законску обавезу. То је, наравно, сасвим природна последица најаве властодржаца да ће новим законом о информисању, који се очекује да ће бити усвојен пре летњег скупштинског одмора, издржавање јавних сервиса пасти на плећа државе. С обзиром на ту најаву, потпуно је логично што становништво масовно престаје да издваја по 500 динара за издатак који ће ионако престати да постоји у року од свега неколико месеци.
Оно што, међутим, унеколико више забрињава, јесте одсуство било каквог притиска на одговорне да положе рачуне због несавесног, неразумног и неоправданог трошења средстава – боље речено: бахатог расипања – у протеклих неколико година. Исти ови људи, дакле, који су схватили да би било узалуд надаље плаћати 500 динара месечно, као да не хају за то што су у исти бунар годинама уназад бацали исти тај износ сваког месеца. Као да их не занима да утврде где се део новац доскоро сакупљан од претплате или ко је крив за то што су и један и други јавни сервис („Радио-Телевизија Србије“ и „Радио-Телевизија Војводине“) у дуговима до гуше.
Посебно је, у овом погледу, необјашњива трпељивост према руководству „Радио-Телевизије Војводине“ (РТВ), које је нашло за сходно да се још мало поиграва живцима и стрпљењем грађанства тако што је претпрошле седмице извршило једну козметичку промену у свом саставу. Дотадашњи генерални директор Синиша Исаков је, наиме, поднео оставку 8. маја, а у агенцијској вести о његовој оставци стоји да је у образложењу навео да је „незадовољан изузетно лошом финансијском ситуацијом РТВ-а, као последице привилегованог положаја ‚Радио-Телевизије Србије‘“. И нико да постави Исакову питање како је то нечији „привилеговани положај“ довео до губитка који се мери у милионима евра (према последњим сазнањима, дуг РТВ-а је за Исаковљевог мандата порастао са три на чак шест милиона евра, мада је могуће да је додатно увећан током последњих неколико месеци)? Да ли је заиста могуће да повлашћен положај РТС-а кошта чак три милиона евра, а да Исаков о томе проговори – и то без иједног доказа који би његову тврдњу поткрепио – тек пошто поднесе оставку?
Много би часније било када би Исаков доставио јавности макар и угруби извештај о пословању куће под његовим руководством. Јер, можда је то пословање било и успешно, с обзиром на то да га је нови генерални директор поставио за свог саветника!
Тачније, вршилац дужности генералног директор, именом и презименом је Срђан Михајловић, иначе приспео у РТВ из банкарског сектора. И то не из било које банке, већ из веома занимљиве „Агробанке“, у чијем је Управном одбору седео од децембра 2010. године, па све до увођења принудне управе прошлог августа. Претходно је био у „Војвођанској банци“, а стигао је да руководи и „Транснафтом“, јавним предузећем које је својевремено издвојено из НИС-а. Такав зналац је, када је засео у фотељу првог човека РТВ-а, свог претходника Исакова поставио за саветника, као што је у саветника произвео и Душка Шушка, пензионисаног радника Државне безбедности, који је био заменик Исакову.
Према томе, уместо да буду суочени са својим неделима и нагомиланим дуговима, Исаков и Шушак су склоњени на мирније, безбедније положаје, што ће рећи да су практично награђени за сву муку коју су натоварили РТВ-у на врат.
(Да та мука није занемарљива, види се и по томе што плате увелико касне у РТВ-у, па априлска зарада још није исплаћена запосленима).

[restrictedarea] ***
Вајна промена на месту генералног директора није козметичка само у смислу безболне ротације кадрова, већ и по томе што истинска власт по свој прилици остаје у рукама хрватског лобија.
Када је „Печат“ својевремено наговестио да деловање овог лобија пресудно утиче на програм и усмерење РТВ-а, на наш часопис срушила се лавина најоштријих напада са свих страна, а прећено је чак и тужбом. Преко четири месеца прошло је од тада, али тужбе ни од корова, тако да је јануарска претња РТВ-а да ће нас извести пред суд испала не само ружна, већ и празна. У међувремену се ништа није променило у раду ове куће, а нарочито не у телевизијском програму који свакодневно приказује. Тако су гледаоци протеклих дана имали прилике да прате извештаје Марине Фратуцан из Загреба, где је вајна новинарка покривала хрватске локалне изборе.
Заиста је зачуђујућа одлука „новог“ руководства РТВ-а да, у условима све приметније беспарице, шаље у иностранство новинарско-сниматељску екипу, како би она извештавала са тамошњих локалних избора. Тешко је досетити се ма каквог професионалног, а камоли новчаног оправдања за такав потез, иако ће се Марина Фратуцан вероватно вратити у Нови Сад са обиљем снимљеног материјала, који ће потом пуштати у својој ауторској емисији – војвођанско гледалиште би, најблаже речено, сасвим сигурно преживело и без тог штива.
***
Руку на срце, војвођански сепаратизам није никакав специјалитет РТВ-а. Исти такви тонови запљускују етар и са других телевизијских станица, а нарочито са Б92, чији новинари у својој неодговорности према држави више као да не знају за границе.
Тако се прошле недеље, на дан концерта енглеског поп-рок састава „Дипеш мод“, неколико сати уочи самог наступа у програм укључила извештачица са лица места, тј. са београдског Ушћа, која је покушала да дочара претконцертну атмосферу. Већ на самом почетку обраћања рекла је да има доста странаца, у које је убројала Русе, Црногорце и – Војвођане!
Ко је видео дотичну новинарку, онако озарену, па још њене колеге из студија које су такође насмејано пропратиле њен извештај, могао је да помисли да се ради о случајној омашци, такозваном лапсусу. Ко зна нешто о Фројдовом завештању, међутим, свестан је да омашке нису случајне. А ко је упознат са Б92 и њиховим програмским усмерењима, може да буде сигуран да никакве произвољности нема у проглашавању Војвођана странцима.

[/restrictedarea]