Kameron na evropskim mukama

Za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

Amandman grupe od 70 konzervativnih poslanika, u kojem „žale“ što u programu vlade za ovu godinu nema referenduma koji je u martu Kameron obećao zemlji, znači direktnu partijsku pobunu i šamar vlastitom lideru. Pobunjenici, u stvari, traže da se obećanje o referendumu o izlasku ili ostanku u EU utvrdi zakonom

Na Temzi nikako da se slegne tle posle pobune u vladajućoj Konzervativnoj partiji i sumnji u najave premijera Dejvida Kamerona, da će Britanci, prvi put u trideset poslednjih godina, zaista dobiti šansu da na narodnom plebiscitu kažu da li će i dalje da ostanu u Evropskoj uniji, ovakvoj kakva je sada.

POBUNA TORIJEVACA Kameron se prošle sedmice otisnuo preko mora, u Ameriku, na putovanje koje je trebalo da bude lagodna šetnja kroz pejzaž „specifičnih odnosa“ dva rođaka i saveznika sa dve obale Atlantika. Umesto toga, sve vreme trodnevne turneje morao je da sedi na telefonu i manevriše kroz haos koji su mu kod kuće priredili „mladoturci“ iz vlastite Konzervativne partije. Žestoko antievropsko jezgro Torijevaca u Parlamentu ubacilo je, mimo njegove volje, u proceduru tekst amandmana kojim se „izražava žaljenje“ što u kraljičinom govoru o ovogodišnjem programu „Njene vlade“ nije bilo pomena Kameronovog obećanog referenduma o ostanku ili izlasku Britanije iz Evropske unije.
Ceremonijalni kraljičin govor prilikom početka svakog godišnjeg zasedanja Parlamenta o programu „Njene vlade“ u celosti je tekst sastavljen u Dauning stritu, koji kurir u vidu premijera nosi u palatu na uvid pre nego što ga Njeno veličanstvo pročita u Parlamentu.
Preveden na engleski jezik, amandman grupe od 70 konzervativnih poslanika, u kojem „žale“ što u programu vlade za ovu godinu nema referenduma koji je u martu Kameron obećao zemlji, znači direktnu partijsku pobunu i šamar vlastitom lideru. Pobunjenici, u stvari, traže da se obećanje o referendumu o izlasku ili ostanku u EU ozakoni, crno na belo, u Parlamentu jer – teza je – narod više ne veruje obećanjima političara, a konzervativci, eto, ne veruju ni obećanju njihovog lidera i aktuelnog premijera.
U staro dobro vreme poseta jednog britanskog premijera Beloj kući uvek je bila zgodna prilika za profilisanje na velikoj sceni. Ovog puta, međutim, Kameron je bio prisiljen da vrati u džep već pripremljeni projekat o „istorijskom“ trgovinskom ugovoru između dve zemlje, pogotovo kada je domaćin Barak Obama video da je gostu kuća u plamenu i da su mu u partiji opsednuti izlaskom iz Evropske unije, što je varijanta koja Americi nikako ne prija; interes Vašingtona je jedinstveno i kompaktno tržište EU u kojem će britanski saveznik biti aktivan agent američkog biznisa.
Da spase rođaka u neprilici, Barak Obama se, na zajedničkoj konferenciji u Beloj kući (utorak) našao pozvanim da pobunjenicima u Londonu i sam poruči kako bi Amerika želela da i dalje vidi Britaniju u evropskom klubu: „Dejvide, tvoja ključna ideja da (pre referenduma) pokušaš da popraviš što ne valja u EU, po mom mišljenju deluje sasvim razumno.“
Dejvid Kameron je u martu obećao Britancima referendum koji bi bio održan posle predstojećih parlamentarnih izbora (2015), a najkasnije do 2017. godine.
Kada bi referendum bio raspisan ovog trenutka Britanci bi nadmoćnom većinom glasali za izlazak iz Unije. Pobunjenici u Konzervativnoj partiji traže sada da se Kameronovo obećanje o referendumu utvrdi u Parlamentu, da se kodifikuje i da, prema tome, postane zakonska obaveza za svaku vladu, ma kakva bila posle izbora 2015.

[restrictedarea] Ako bi se parlamentarni izbori održali sada, ankete pokazuju da bi trenutna koalicija izgubila vlast; Kameronovo martovsko obećanje ima, stoga, neku vrednost samo ako bi mu evroskeptici u elektoratu i partiji verovali na reč. Ali, oni mu ne veruju i zato traže garanciju u vidu zakona koji nijedna vlada ne bi mogla da relativizuje.
Kameronov trik o referendumu – i zašto ga je potegao – lako je pročitan. U koaliciji ima evrofile iz Liberalne partije, protivnike referenduma. Samo raspisivanje referenduma za Nika Klejga, lidera liberala, značilo bi okidač za izlazak iz koalicije. Sledstveno, i pad vlade. Kameronu se ne pada, pa je, zato, izvukao iz rukava novi trik – raspisaće referendum, ali tek pošto u pregovorima sa Briselom „rekonstruiše“ Uniju, pa je, tako rekonstruisanu, ponudi Britancima. Moguće je, misli Kameron, da bi tako pripitomljenu EU narod odobrio, Klejg prihvatio, a vlada preživela.
No pasaran, odmah su poručili pobunjenici u partiji i izašli pred Parlament sa spomenutim amandmanom. Na glasanju je amandman ustanika, istina, poražen (kako se i očekivalo) zahvaljujući „neprirodnom braku“ Kameronovih lojalista u partiji, glasova koalicionih liberala i opozicionih laburista. Ali je 113 konzervativnih poslanika glasalo „za“, što opet u prevodu znači da je premijer sada na staklenim nogama u vlastitoj stranci.

FARIDŽOV USPON So na Kameronovu ranu dosula su čak i dva ugledna člana vlade. Ministar obrazovanja Majkl Gov i ministar odbrane Filip Hamond obavestili su javnost da bi na referendumu oni glasali za napuštanje Evropske unije.
Štaviše, dve velike zverke britanskog konzervativizma, lord Loson i bivši ministar odbrane Majkl Portilo, ne samo da su za raskid sa Unijom, nego traže i da se to učini odmah.
Kameron se uzdržao od javnog ukora dvojici svojih ministara, ali je zato javno ukorio dvojicu bivših: „Ideja da bacimo peškir u ring pre nego što pokušamo da rekonstruišemo EU i preuredimo naše odnose sa njom, mislim da je, u najmanju ruku, vrlo, vrlo neumesna.“
Ako bi vladin predlog referenduma posle izbora i posle redefinisanja EU krenuo u parlamentarnu proceduru, Kameron se nada da bi to bacilo nešto lepše svetlo i nešto kredibilnosti na obećanje Britancima, i da bi zaustavilo pošast koja se zove Nezavisna partija Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP). Vođena koloritnom figurom Najdžela Faridža, UKIP u čijem je Političkom manifestu ključna tačka raskid sa EU, osvojila je na nedavnim parlamentarnim izborima četvrtinu glasova Britanaca i od marginalne političke partije postala krupan faktor na političkoj sceni Ostrva. Veliki broj glasova na izborima Faridž je pokupio među biračima Konzervativne partije, razočaranim Kameronovim obigravanjem oko referenduma i oklevanjem da preseče briselski čvor. UKIP je sada u naletu, stotine novih pristalica svakodnevno pristupaju Partiji.
Lord Hou, nekadašnji šef diplomatije u vladi Margaret Tačer i siva eminencija Torijevaca, dodatno je dosolio Kameronovu ranu izjavom da je premijer na evropskom pitanju „počeo da gubi kontrolu“ u partiji. Smatra da Kameronova namera da se upusti u glomazne i bezizgledne pregovore o promeni briselske kafkijanske strukture, znači samo otvaranje Pandorine kutije antievropskog instinkta unutar Partije. Zaključuje kako je evroskepticizam sada otišao toliko daleko da je rukovodstvo Torijevaca „uplašeno do kostiju“ od vlastitih poslanika, „a da i ne govorimo koliki im je strah u kosti uterala UKIP“.
U svakom slučaju, Pandorina kutija je već otvorena; dosadašnja pravila igre su poremećena, Evropska unija je zatrovala odnose u vladajućoj partiji. Krupna figura Torijevaca, lord Loson, bivši šef državnog Trezora, upozorava Kamerona da će ga obigravanje oko briselske vatre – manevrisanje sa referendumom – koštati političke glave na sledećim izborima. Po njemu, povlačenje iz Unije je jedina valjana opcija i nikakva priča o „redefinisanju“ briselske države „ne pije vodu“, jer, naprosto, nema izgleda na uspeh i „zaudara na prebacivanje vrućeg evropskog krompira nekoj novoj vladi“.
Kameronov januarski „veliki govor“ o budućnosti odnosa sa EU, kada je obećao referendum do 2017, jednostavno je politika da nezgodnu odluku prebaci na vreme iza izbora.
Trik ne uspeva. „Nismo uspeli da odstrelimo UKIP lisicu; naprotiv, dobro smo je uhranili. Pri tom nismo ugasili ni apetite ekstremnih evrofoba u Partiji. Niti bilo ko može da kaže kada bi obećani pregovori sa Briselom mogli da počnu, koliko bi trajali i na šta bi izašli“, citira „Independent“ žalopojku izvora u samom Dauning stritu.
Opšte je mišljenje da je Kameronov prioritet da koalicija sa liberalima preživi do sledećih izbora. Nevolja je, pak, što takva politika preti da Torijevci izgube izbore, budući da je pitanje o daljem britanskom članstvu u EU konstantno među prvih deset u ovdašnjim izbornim ciklusima, a pogotovo u ovom dolazećem. Evroskeptici, naprosto, žele da iskoriste nezadovoljstvo Britanaca briselskom državom, i da obećanje Kamerona cementiraju u vidu zakona koji će garantovati plebiscit bez obzira na to ko pobedi na izborima.

POVRATAK SUVERENITETA Ad hoc istraživanja u londonskoj štampi pokazuju gotovo unisono mišljenje građana i eksperata da Kameron nema šansu da bilo šta korenito izmeni u EU. U redefinisanoj Uniji Kameron bi, međutim, bio rad da ostane. U vladi trenutno teče evidentiranje oblasti u kojima Brisel ima arbitrarnu moć nad životnim pitanjima Britanaca. Kada se to obavi, plan je da London odluči koje mere i zakoni EU osiguravaju nacionalni interes, a koje bi delove već otuđenog suvereniteta trebalo vratiti u Britaniju. Prvi kandidati za repatrijaciju su briselske direktive i mere iz oblasti nacionalne bezbednosti, prosvetnog sistema, policije, radnih odnosa (sedmični maksimum radnih sati ili minimum dana za godišnji odmor…)
Velika tema Kameronovih pregovora bila bi i evrozona. Tekuća kriza u ovoj zoni dovela je do zahteva za jačom integracijom – inicijativa koja će samo povećati jaz između 17 zemalja u zoni evra i članica koje su zadržale nacionalne valute, kao što je Britanija. Kameron namerava da zatraži novi ugovor koji bi bio deo britanskih zahteva o novoj vrsti odnosa, gde bi se redefinisala pravila članstva za države Unije koje nisu u zajedničkoj valuti.
Haos nastao povodom budućnosti britanskog članstva u Uniji bar je isterao na čistinu dosadašnju ambivalentnu poziciju samog Kamerona i pokazao da Vajthol nije za napuštanje EU ukoliko bi uspeo pokušaj da je malo pripitomi – ideja koja, opet, po konsenzusu na Ostrvu, ima samo teoretske šanse. Problem je,takođe, što se većina u vladajućoj partiji ušančila na poziciji da bi Britanija više profitirala napuštanjem Unije, i da Kameron svojom politikom oklevanja da zagazi u Rubikon kad je već stigao na njegovu obalu, ignoriše većinsko raspoloženje Britanaca i većinu u njegovoj partiji. Kameronov scenario vodi partiju, sve su prognoze, u težak poraz na izborima, a samog Kamerona ka sigurnom gubitku liderske pozicije u Partiji… „Miror“ procenjuje da Kameron već sada hoda na staklenim nogama, slaže se da je izgubio partijsku kontrolu i direktno ga pita da li razmišlja o ostavci.
U poplavi reagovanja povodom parlamentarne debate o referendumu i odnosima sa Briselom, londonska glasila vrtela su ovih dana, kao paradigmu nastale atmosfere, istup Kameronovog poslanika u Donjem domu, Ričarda Draksa, koji je pozvao svoju vladu da „dođe sebi“, da se „otrezni“ i da konačno shvati kako je Evropska unija „praktično mrtva“. Po njemu, još samo bi političke samoubice „ginule za briselsku stvar“. Kameron, veli, mora da pogleda realnosti u oči: „Probudite se. Evropska unija je praktično mrtva stvar, pogledajte oko sebe: Grčka je katastrofa, Španija je na pragu građanskog rata, Portugalija je u očajnom stanju, Rumunija i Bugarska u još gorem… To je, gospodo, Evropa koju imamo pred sobom.“

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *