Диктатура науке и нова еугеника

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Сведоци смо да се исхраном, инјекцијама и забранама производе генерације са „пожељним“ карактерним особинама и уверењима, психолошки неспособне за сваку озбиљну критику, а то је постигнуто уз сарадњу научника и закона диктираних из глобалне централе моћи

Живимо у епохи најдинамичнијег развоја свести у историји људског рода, изложеног репресији успаничених глобалних контролора, одлучних да уз помоћ научне „елите“ зауставе овај процес. Пред нашим очима се одвија „последња револуција“, од које зависи судбина људског рода, над којим се надвила сенка диктатуре науке, у служби опскурних мисионара „Агенде 21“. Ако је спроведу, будућност ће бити гора од свега што бисмо могли да замислимо.

ИМПЕРИЈА ЈЕ ПОЉУЉАНА Судећи према паничним реакцијама мајстора манипулације Збигњева Бжежинског, глобална Империја је пољуљана: „Велике светске силе, нове и старе, суочавају се са новом реалношћу: док је убојитост њиховог војног потенцијала већа него икад, њихов капацитет да успоставе контролу над политички пробуђеним масама је на историјски најнижем нивоу. Једноставно речено: некада је било лакше контролисати милион људи него физички убити милион људи, а данас је бескрајно лакше убити милион људи него контролисати милион људи.“ Бжежинском се придружује Хилари Клинтон паничном изјавом да Америка „први пут у историји губи медијски рат!“
Буђење није захватило само „напредни“ Запад, већ се догодило и међу масама „трећег света“, које за отрежњење могу да захвале искуству са империјалном ароганцијом и узнапредовалом војном технологијом. То је случај и са народом Србије.
Овим феноменом се темељно бавио канадски писац Ендрју Г. Маршал у тексту „Нова еугеника и раст глобалне диктатуре науке“. Маршал верује да ће се буђење свести проширити на читаву планету „као реакција на организован систематски напад усмерен ка живој супстанци“. Сем конвенционалних ратова, геоинжењеринга, ГМО и вакцина, спонзори „технолошке револуције“ увелико развијају механизме за контролу биолошке и психолошке структуре личности, а „нова еугеника“ је ослоњена на корпус научних сазнања из најмрачнијег периода савремене историје, усавршаван од стране научне елите.
Маршал подсећа на упозорења двојице визионара Олдоса Хакслија и Бертранда Расела који нису имали илузије о природи „напретка“ после искуства из Другог светског рата, ни поверење у научне раднике, инспираторе експеримената у немачким и јапанским логорима смрти, који су своје искуство и инвентивност удружили са победничким капиталом.
Чувеним говором на Берклију 1962. Олдос Хаксли је упозорио на опасност од трансформације света за који смо се борили у ноћну мору „врлог новог света“, који би после „коначне револуције“ (Ultimate revolution) успоставио механизме за свеобухватну контролу понашања: „Може се рећи да су, у прошлости, све револуције имале за циљ промену окружења у циљу промене појединца. Радило се о политичкој револуцији, економској револуцији, револуцији везаној за религију… Склон сам да поверујем да ће диктатура науке у будућности довести до онога што сам описао као ‚врли нови свет‘; то неће бити изведено из хуманих разлога, већ ће научни диктатори овај образац препознати као ефикаснији од осталих. Ако успете да доведете људе до тога да се сагласе са политиком земље у којој живе – да их доведете у стање ропства – имаћете далеко стабилније и дуготрајније друштво, лакше контролисано него што би то било могуће уз помоћ стрељачких одреда или концентрационих логора.“

[restrictedarea]

 

НАСИЛНА ПРОМЕНА ДРУШТВЕНЕ СВЕСТИ На опасност од злоупотребе науке упозоравао је и Бертранд Расел. У књизи „Деловање науке на друштво“(„The Impact of Science on Society“ – 1952), британски нобеловац предвиђа могућност да се научним методама насилно промени друштвена свест: „Мислим да ће политички најважнија тема у будућности бити масовна психологија… Њена важност расте са развојем метода савремене пропаганде. А најмоћнија пропаганда је такозвано ‚образовање‘.“
Расел се већ тада питао у којој мери ће елита злоупотребити откриће да је диктатура науке ефикаснија за стварање стабилног друштва од демократије: „Највећи број цивилизованих и делимично цивилизованих земаља имао је кроз историју бројну класу робова, у потпуности потчињених власницима. Нема ничега у људској природи што би постојаност таквог друштва довело у питање, а развој науке и технике је само олакшао владавину деспота. Кад влада контролише дистрибуцију хране, њена моћ је апсолутна, све док може да рачуна на полицију или војску. Њихова лојалност се обезбеђује привилегијама. Не видим како би неки унутрашњи покрет револта могао да донесе слободу потлаченима у условима савремене научне диктатуре.“
Расел је био свестан да је за постизање тог циља неопходна сарадња научника, као и да друштво базирано на научним достигнућима те врсте не може да буде стабилно, уколико се не успостави светска влада: „У светској влади, постављеној на темељу диктатуре науке, еугеника би играла значајну улогу. Селективним узгојем, урођене разлике између владара и потчињених порасле би до те мере да би се могло говорити о настанку две различите врсте.“
Сведоци смо да се исхраном, инјекцијама и забранама производе генерације са „пожељним“ карактерним особинама и уверењима, психолошки неспособне за сваку озбиљну критику, а то је постигнуто уз сарадњу научника и закона диктираних из глобалне централе моћи.
Светска влада се ослања и на мит о „зеленој револуцији“, спроводећи је уз помоћ зелених гуруа – „заштитника природе и конзерватора“, кријући податак да је већина зелених брендова изашла испод Рокфелеровог и Фордовог шињела.
Један од „најугледнијих“ фондова за заштиту природе WWF (World Wildlife Fund) основан је 1961, од стране сер Џулијана Хакслија. Овај човек за вишекратну употребу премештан по систему обртних врата (rivolving dor), својевремено је био председник Британског еугенетичког удружења, наследивши позицију од холандског принца Бернхарда, једног од оснивача Билдерберг групе и бившег СС официра. Сер Џулијан Хаксли (брат Олдоса Хакслија) се логиком кружног тока капитала у једном тренутку нашао на месту директора УНЕСКО-а, за који је 1946. написао меморандум у којем излаже „циљеве и филозофију УНЕСКО-а“. Он је дефинисао основну сврху деловања и генерално опредељење организације као „помоћ у стварању услова за успостављање једне светске културе, са својом филозофијом и идејама.“ Већина фраза о „једнакости“ и улози „образоваја“ базира се на третирању друштва као ирационалног, емоцијама вођеног организма, којем је неопходна контрола, што реализацију принципа „једнакости“ условљава принципом „неједнакости“ – с обзиром на то да се контрола успоставља са врха.

ИСПУЊЕЊЕ „ПРОРОЧАНСТВА“ Теоретичар еволуције Оливер Кери предвиђа да ће људска раса достићи врхунац физичког развоја до 3000. године: „Тада ће се раздвојити у две посебне врсте: атрактивну, интелигентну владајућу елиту и нижу класу помраченог ума, ружних гоблиноликих створења, о којој је писао Х.Џ Велс у ‚Временској машини‘“ (Велс је био истакнути еугенетичар свог времена). Значајан допринос историји еугенике дао је амерички писац и публициста Едвин Блек у књизи „Рат против слабих“. Блек закључује да нема услова за скорију трансформацију еугенике у хуману генетику, зато што овај процес захтева „светску инфраструктуру“. Генетика је ослободила моћ без преседана дајући људима могућност да утичу на природне процесе и манипулишу биологијом, проузрокујући промену окружења и самог човека у њему. У међувремену, наука је стављена у службу задовољавања апетита тржишта, свесрдно помажући стварање тоталитарне светске владе, која ће имати контролу над свим ресурсима, укључујући и делове нашег тела.
Управо је медијски замагљена информација о најновијој грађанској обавези донирања органа, учинила актуелним упозорења дата пре пола века. Ради се о документу под називом: „Стандардизација номенклатуре производа за трансплантацију органа“, на основу које ће сви Земљани бити присиљени да своје органе изложе на менију глобалног тржишта, како би ловцима на главе олакшали посао, а клијентима „жутих кућа“ омогућили избор донатора и органа a la kart.
Синхронизација потеза на глобалном нивоу договорена је на Првом састанку експерата за Глобалну Стандардизацију Номенклатуре Органа (СОНГ), а Сорошев Institute for New Economic Thinking је укључен у истраживачке пројекте за унапређење „паметног надзирања“. Читава стратегија окретања „обновљивим ресурсима“ има за циљ да претвори природу и човека у лако заменљив и „обновљив“ извор прихода, учинивши капитализам бескрајно обновљивим.

[/restrictedarea]