Брисање кратког памћења

Пише Јово Бајић

Књиге едиције „Рара“, као и телевизијска серија „Заборављени умови Србије“ и ликовне изложбе у „Галерији РТС“, поред испуњавања дуга према неоправдано заборављеним српским делатницима имају за циљ да мире лажна противречја између грађанског и националног, да афирмишу праве вредности, знање и право родољубље, каже Никола Мирков

По избору дела и аутора, по презентацији текста, али и по самој техничкој опреми и корицама књига, едиција „Рара“ „Радио-Телевизије Србије“ већ је заузела место у српском издаваштву, што потврђује чињеница да су прве књиге ове едиције распродате. До сада је штампано осам наслова. Реч је о делима српских аутора неправедно потиснутим у заборав. Аутори ових књига су на политичкој, научној или културној сцени играли значајну улогу, иза себе су оставили значајно дело. Књиге које су писали постале су права реткост, неке су биле објављене на страним језицима, док има и таквих које су остале у рукопису и сада су први пут објављене. Књиге су у тврдом повезу са одсјајем старинског коричења, део тиража се као дивот издање коричи у еко кожи, па и по свом визуелном изгледу ове књиге представљају украс за сваку библиотеку.
Библиотеку „Рара“ уређује Никола Мирков, директор „Телевизије Србије“, један од најбољих познавалаца српске периодике, страствени сакупљач старих издања. Мирков је и директор „Српске Радио-Телевизије“ и води Ликовни савет и Издавачки савет ове националне куће. Едиција „Рара“ само је један од три огранка, лист тролиста који прати телевизијску серију „Заборављени умови Србије“. Ова серија имала је до сада шеснаест епизода, где су у играно-документарној форми представљене заборављене личности које су у прошлости знатно допринеле напретку Србије. За серију „Радио-Телевизија Србије“ добила је и „Вукову награду“. Трећи огранак ове делатности је „Галерија РТС“, у холу телевизије у Таковској улици, о којој је „Печат“ више пута писао, и која последњих година представља један од најзанимљивијих београдских галеријских простора, где су излагана дела значајних уметника који су због разних околности били у другом плану. Недавно су у тој галерији представљена дела Игњата Јоба (1895-1936), изузетно занимљиве личности и снажног уметника који је оставио трага и на нашим просторима.

[restrictedarea]

ЗАДАТАК ЈАВНОГ СЕРВИСА Серија „Заборављени умови Србије“, изложбе у „Галерији РТС“ и књиге едиције „Рара“, како нам је рекао Мирков, поред дуга према духовној баштини и неоправдано заборављеним српским делатницима, што је, како он каже, један од задатака Јавног сервиса, има за циљ да мири лажна противречја између грађанског и националног, да афирмише праве вредности, знање и право родољубље. Родољубље аутора чије су књиге објављене у едицији заснивају се на тачним судовима о сопственој земљи и сопственим вредностима, без претеривања – преувеличавања или потцењивања.
Поред тога, како подсећа уредник „Раре“, едиција има за циљ да бар мало ублажи последице једне наше националне особине, краткога памћења. Српске књиге делиле су историјску судбину српскога народа, и целокупне српске духовне баштине. Често су уништаване у ратовима. Страни завојевачи уништавали су целе тираже појединих књига или све књиге штампане ћирилицом. Али неретко поједине књиге забрањиване су или потискиване због домаћих политичких, или династичких борби. Било је доста таквих примера у деветнаестом веку, а посебно су такви примери били изражени у двадесетом веку, поготово после Другог светског рата када је вредност књиге, без обзира на то када је штампана, вреднована по мерилима владајуће идеологије.
Последња књига штампана у едицији „Рара“ су мемоари једне такође значајне, али прилично заборављене личности Косте Стојановића (1867-1921) „Слом и васкрс Србије“, који су све до овог издања чекали у рукопису. Стојановић се, као и већина аутора ове едиције, школовао у Србији на Великој школи, а своје знање усавршавао на неком од западноевропских универзитета. Био је математичар и пријатељ Михаила Петровића Аласа. Он је зачетник српске кибернетике, и неколико социолошких, економских, привредних доктрина које су се заснивале на математици. У време Царинског рата који је Аустроугарска наметнула Србији, он је у српској влади био министар народне привреде и у највећој мери је заслужан што је тај рат добијен. У политици се слагао са чувеним политичарем Милованом Миловановићем.
Током Првог светског рата са српском владом Стојановић је доспео на Крф, а онда је учествовао у низу политичких мисија. Током рата водио је мемоарске белешке. Да су објављене одмах после његове смрти, због низа занимљивих запажања и крајње критичког става према радикалима и Николи Пашићу, изазвале би праву буру. Стојановићеве мемоаре приредио је и поговор написао Слободан Турлаков. Ова књига, као и све књиге из едиције „Рара“ употпуњена је напоменама, библиографским референцама, регистром имена, чак и речником мање познатих речи и појмова. Сваки нови озбиљнији рад о Србији и Србима у Првом светском рату неће се убудуће узимати озбиљно без ове књиге. А права је посластица и за оне који воле мемоарску литературу. Прва књига која се појавили у едицији „Рара“ били су „Принципи историје“, капитално дело српског филозофа Божидара Кнежевића (1862-1905), а овом мислиоцу била је посвећена и прва епизода „Заборављених умова Србије“. Дело је представљено савременом читаоцу у новом ишчитавању, пропраћено је научном „апаратуром“ која прати и сва остала дела. Ова књига појавила се 2007. године. Ништа мање није занимљива и значајна друга књига „Пољска привреда у народним пословицама“ коју је још 1925. године припремио Милан Влајинац (1877-1964), један од најбољих познавалаца српског села, српске сеоске привреде. Пословице су разврстане тематски, прате годишња доба, разне климатске појаве, поједине пољопривредне послове, представљајући истовремено филозофски приступ животу, земљи од које се живи и раду генерација сељака. Ово је уједно, мерено књижевним и етнолошким мерилима, једна од најбољих збирки народних пословица. И ова књига штампана је 2007. године.
Посебну драгоценост представља књига Чедомиља Мијатовића (1842-1932), великог англофила и дугогодишњег српског посланика у Лондону, „Успомене балканског дипломате“, објављена у иностранству на енглеском језику. Преведена је на српски и сада се први пут јавља на српском језику, нудећи ризницу занимљиво саопштених података о Србији друге половине деветнаестога, и првих деценија двадесетог века. Ова књига нуди много детаља о политичким приликама у Србији и Европи Мијатовићевог времена, и о личностима са којима је Мијатовић сарађивао.

РИЗНИЦА РЕТКОСТИ Велику библиофилску реткост представљало је и капитално дело „Народна педагогија у Срба“ заслужног српског педагога Јована Милидраговића (1853-1926) објављена 1914. године. За ово дело Милидраговић је деценијама прикупљао грађу са свих простора где су Срби живели, пратећи развој детета од зачећа, рођења, па све до свадбе, где су такође систематизована искуства у подизању деце. Подједнаку пажњу Милидраговић поклања добрим примерима конкретне праксе васпитања и одгоја деце, али истиче и лоше примере. Ово дело, штампано 2009. године, представља темељ српске педагошке науке.
Године 2010. појавила се књига „Србија и порта после бомбардовања Београда“, познатог српског политичара и државника Јована Ристића (1831-1899), где он из прве руке сведочи о важним догађајима из наше историје који су довели до пуне државности Србије. У тим догађајима Ристић је учествовао, а неке од њих и креирао. Ово дело штампано је 1881. године. „Дневник“ Милана Ђ. Милићевића (1831-1908), где је Милићевић, један од најбољих познавалаца народног живота и један од најплоднијих српских стваралаца записивао оно што је по његовом схватању и у његовом времену требало записати и као сведочанство оставити потомству. Ово дело појавило се 2011. године.
Дело Саве Владиславића Рагузинског (1668-1738), Србина који је, као саветник Петра Великог, оставио дубок историјски траг у Русији. Он је био главни руски изасланик у разграничењу Русије и Кине, и те границе важе и данас. Његова књига „Тајна информација о стању и снази кинеске државе“ појавила се пре 280 година у Русији на руском језику и била је темељац за одређивање руске политике према моћном кинеском суседу. У Србији је, дакле, објављена први пут 2012. године, преведена на савремени српски језик који је и матерњи језик грофа Саве Владиславића.
На овоме се неће стати. Већ су, како каже Мирков, поодмакле припреме за књигу „Српске школе у време Кипријана Рачанина“ Радослава Грујића. Дело ће бити употпуњено краћим Грујићевим радовима објављиваним пре Другог светског рата у „Гласнику скопског ученог друштва“, а могуће је да поново буде штампана Грујићева „Апологија српског народа у Хрватској“ које одавно нема у књижарама. Поред тога кроје се планови за објављивање књиге српског историчара Миодрага Ал. Пурковића који је после Другог светског рата живео на Западу, где је објавио више радова о српским земљама у средњем веку и појединим личностима из српске средњовековне историје. Размишља се и о књизи радова српског историчара руског порекла Александра Соловјева, који је такође после Другог светског рата стварао на Западу где је објавио низ значајних радова из српске средњовековне историје, а међу њима и ненадмашан рад о српском грбу.
Мало је познато да је Владимир Јовановић, отац академика Слободана Јовановића, припремао „Политички речник“ и штампао једну свеску до слова ђ. Мислило се да је Јовановић на томе стао, а његов „Речник“ поседовали су само ретки библиофили. Недавно се сазнало да се у једном београдском архиву чува рукопис целог речника. Никола Мирков машта да и то дело у целини објави у едицији „Рара“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.